Појава која се манифестује по смрти неког кога никад нисмо упознали, волели, поштовали итд. Из неког разлога увек ће се наћи неко ко ће страшно бити потрешен смрћу особе за коју је до јуче говорио-ла да једва чека да умре.

Примера ради- умро је човек који је целог свог живота нервирао све с којима је икада ступио у контакт, један од оних који је увек узимао све што му је долазило по руку, увек је бацао ђубре у ваше двориште, сумњате да вам је убио неколико мачака, стално провиривао кроз прозор када бисте прошли улицом, увек звао полицију пријављујући буку за сваку журку коју бисте организовали, никада вам се није јавио... Никада ништа од горе наведеног није признао, још мање се извинуо и био је комплетни кретен.
Када ја матори дркаџија коначно мртав не можете се ни поштено опустити и бацити који отровни коментар јер ће се увек наћи нека особа да вам све упропасти говорећи да имате мало поштовања према покојнику. И ако сте читавог живота желели да матори пандркне и када се коначно то и догодило не можете да одахнете.

А ту је и гомила оних који ће сатима препричавати о чему су последњи пут причали са покојником, како се видело да ће умрети иако су изненађени његовом смрћу. Сви ће се дивити његовом карактеру, интелекту, доброти и ако ни једно од наведеног није поседовао. Но, својом смрћу стекао је све што за живота није имао.

Израз устаљен међу историчарима како би се додатно појчала истинитост неке тврдње. Инспирација за овај израз потекла је након часова на којима се читају повеље средњовековних српских владара, у овом случају цара Душана.

Жаргонски израз прихваћен за сваку особу која не дели мишљење и веровања ревносних богобојјажљивих хришћана, махом православаца. Такође, особа која користи сваки тренутак да исте испровоцира. У таквим случајевима аргументи изостају и прети се гневном божанском силом која ће поменутог антихриста згомити или ставити на вечите муке где ће га ђавли бости вилама у гузицу.