Knjigoljopka
Она воли књиге, она упија књиге, она је једно с књигом. Она има налоге на друштвеним мрежама, мада највише воли Инстаграм. На инстрагаму она мистично покрива своје лице дугом косом, да покаже колико је анонимна и несхваћена међу гомилом прозаичних оваца; као баланс томе на истој слици често показује голе бутине или половине гузова. Она је скромна, фина, повучена, мада јој нека мистична неперсонификована сила универзума намешта да се слика како чита књиге. Ипак, сила њене скромности је тера да књигу слика заклопљену или на првим странама. И ту ће се наћи места за који тропски бар, голу бутину, загонетни осмех, мачкасте наочаре...
Но, вратимо се на књигу. Не, она се неће сликати са старим, прашњавим књигама, са начетим угловима страна, са лошим, застарелим фонтовима. Не, не, она је свесна да би то значило показивање њеног хубриса, нескромности стране њој. То би гледаоцу звучило као да та непокретна слика изговара: "Гле, моји свеже налакирани нокти и моји прсти који као да нису прегрубели од окретања старих страница, они додирују ове изанђале странице, постиди се, плебејцу." Не, књига је зато нова, крупног наслова, неортодоксних и шарених страница, одмерено средње дебљине.
Она је велики љубитељ романсе. Да би боље разумела романтичност исказану у тим ремек-делима савремене литературе, она је сама морала кроз живот проћи преко хиљаду таквих случајева. Ипак, стари књигољупци су увек инсистирали да није исто књигу читати неискусан или као зрела, оформљена личност.
Синоним за ову појаву некада је био *библиофил*. Данас, како је над класичним језицима превладао прави патрицијски језик, језик енглески, она преферира себе називати *booklover*.
Sajam knjiga u Beogradu
Цирка седам светих дана током којих сваки правоверни и просвећени грађанин Београда измили из свог мемљивог стана и присуствује културном догађају првог реда у Београду. Идеална прилика припадника речене скупине са интернет-конекцијом да искаже сву снагу и живост сопственог снобизмом. Како се сваке године на сајму појављују, сходно законима тржишта, старлете и сличне појаве, сваки поштени припадник наведене групе ће искористити прилику да на интернету искаже згражавање над њиховим постојањем. Те старлете и сличне појаве, оне њега гуше, оне помрачују његове широке видике, оне искачу лично њему из фрижидера и сипају му шећер у сајамски еспресо од 300 динара иако је он наручио заслађени. Сваки поштени припадник речене скупине са интернет конекцију неће пропустити прилику евентуално окачи свој апсолутно оригинални избор квалитетних књига из широког опуса који му сајам нуди (опуси Буковског, Шантића, Дучића, Андрића, Селимовића, покоји руски класик, књиге из серијала Хари Потер и сл). Неписани кодекс прописује и постављање слика великих светских библиотека, у којима поштени посетилац сајма сања да спава сваки пут када затвори своје уморне очи. Исти кодекс прописује и описивање како припадник речене скупине ужива у књигама: он ужива у њиховом мирису, додиру, укусу; он их мирише, он их њежно мази свако вече пред спавање, он их лиже док замишља како се љуби са Аном Карењином. Прави љубитељ ће описати и како се згражава над развојем чудовишта званог интернет и како се нада да ће формати попут pdf-a угинути брзом, али болном, смрћу.
Када се једном наврши тих седам светих и брзих дана, припадник речене скупине ће се вратити својој свакодневици постављања слика библиотека и ритвитовању измишљених цитата Селимовића и Андрића, окружен прегрубим светом за његову сензибилну душу.
(Ловћен, 1845)
Његош: Ево, Шћепане, доврших Лучу микрокозму. Да је однесеш у Беч, да видимо може ли се што учињет' по питању штампе.
Шћепан: Аух честити владико, ништа Ви ово не ваља, ццц. Ви канда нисте били на овогодишњем Сајму књига у Београду, па нијесте видјели да се сада свуда морају цитирати Гете и Шилер.
Његош: Ти што пријатељу...
Шћепан: Ништа Ви ово не ваља, кад Ви кажем... Ја ћу одњет' ово писаније, али слаба вајда, кад Ви кажем, немате Ви тај сензибилитет ко ја, док не кушате пљескавицу на Сајму није то то.
Moj ciga
Српска верзија америчког израза my nigga.
Миленко Стојковић: Не могу ја да слушам овог Тешана Подруговића, дај да зовемо Филипа да испусти бас.
Карађорђе: Мој цига.
Pročitaj ti malo o tome
Ekvivalent engleskog "look it up". Među neukima na internetu jako popularna sintagma sa ciljem da isti taj neuki dokaže da je on pročitao milion knjiga na zadatu temu, te da sagovornika, koji je često zapravo daleko više čitao, poljulja i ponizi. Kada se neuka osoba upita gde bi se o tome moglo pročitati, uobičajen odgovor je da je njegova tvrdnja "javna tajna", da se "svuda može pročitati" i slično.
Ova sintagma i njene varijacije se pojavljuju najčešće na internet lokalitetima koji imaju niže standarde. Kako na srpskom jeziku drugačijih lokaliteta jedva i da ima, ovaj izraz je tu sveprisutan.
(nasumični forum)
A: Brate, bojim se da imaš kandidu, idi kod lekara da ti to proveri.
B: Ne slušaj ga brt samo rakije i belogluka i za tri dana si ko nov A ti A malo pročitaj o tome očigledno ti medecina ne ide
A: Alo majmune, ja sam student medicine s prosekom 9.7, ima čoveku da odu svi organi ako to ne bude lečio
OP: E ljudi otišli mi bubrezi izgleda da luk i rakija ne pomažu poz
----------------
(nasumična fb stranica)
A: ...I kad sve to sabereš, eto ti odgovora što je Hitler mrzeo Jevreje.
B: A, bilo bi dobro da malo pročitaš o tome, Hitler je bio Rotšild, a Rotšildi su bili masoni i iluminati koji su u stvari reptilijanci koji mogu da menjaju oblik, a svi zajedno su bili ateistički satanisti.
A: Gde da pročitam
B: Kako gde pa to je javna tajna
A: *Izlista izvore o Hitlerovom poreklu*
B: Znaš kako istorija nije egzaktna nauka izgleda da nemamo iste izvore informacija al to ne znači da si u pravu, ipak ti malo o tom pročitaj
Džaba ti
Tipičan izraz ljubomore u Srbalja. Ako već ja ne mogu da se dokopam grožđa, nek barmislim da je kiselo.
A: Džaba ti Ferari u Srbiji, svejedno ćeš ga slupati na prvoj rupi u Srbiji.
B: Šta god, buraz.
---------------------
A: Džaba Marko Jarić kreše Limu kad nije ni 80 u NBA 2k.... Ček brate, stigo mi mejl
mjaric@gmail.com : Šta god, buraz
------------
Karlo V: Džaba ti imaš najjače carstvo na svetu kad ne moš Beč osvojiti.
Sulejman I: Dozvoli mi da obrišem suze maramicom od sirijske svile pa da je bacim u kavkasku korpu koju će 10.000 sluga izneti i baciti u Crno more iz najvećeg dvorca na svetu dok ja ridam nad svojom grkom sudbom, buraz.
Kupuje bejkrols
Tocilo, preispoljna budala i pre svega kreten. Kada liku(ši) možeš prodati bajat lebac isečen na tanke šnite, zamisli šta mu tek možeš plasirati ako se zapravo trudiš. Isto važi i za razne brusketije, maretije, ostale -etije, dok čipikaoi i slično predstavljaju varijaciju na temu.
Knez Lazar: Vojvodo Vratko, za ruku Vaše očaravajuće kćeri nudim vam 2000 perpera, niz imanja u okolini Novog Brda, 200 zubrova, 100 tura, 50 jelena, jednu visokointeligentnu kamilu i 2 roba Šiptara.
kmet Pribivoj: Vojvodo, nudim Vam bejk rols. Tanko sečeni komadići 'leba, prženi na obe strane...
Vojvoda Vratko: Ček ček ček, je l' ti to meni nudiš jebeni bajati lebac za moju ćerku?
Pribivoj: A-ali ima sa ukusom origana...
Vratko: Straža! Vodite ovog mravojeda iz moje kule i odsecite mu uši i nos, pa ih okačite na kolac ispred vrata, da se vidi kako prolazi ko zajebava Vratka!
Pribivoj: Ali čak ni ovi smešni robovi nisu pitali ima li s ukusom pice!
Vratko: Daj mi to koplje ovamo sam ću da mu jebem kevu debilnu!
Marićev gost
Prilično učestali model ponašanja u Srba. Ne razume se u ništa kompleksnije od cepanja drveta, ali slatko mu da pravi naučne i političke teorije. Pogotovo voli da pišne po ljudima koji se zaista bave naukom (poseban pik ima na medicinare, hemičare, istoričare, napredniji primerci mogu pikirati i na nuklearnu fiziku) ili politikom, a najveća mu je radost da svoje teorije nametne što većem auditorijumu (preokretanje teme sa raspitivanja za junačko zdravlje tokom slave na kemtrejls, svađa oko HAARP-a s polupijanim svatom koji se napio i u suštini ga boli kita i za Amere i za to čudo na H, ali kakva je svadba bez stakla u kojoj lobanji, rasprava o genocidu u Srebrenici u sklopu posmrtnog slova seljaku koji nije u svom životu napustio granice Šumadije, pojavljivanje na lokalnoj televiziji ili kod Marića, jer jebiga, i oni moraju da puštaju nešto i sl).
Milutin: Koji si bre sad pa ti?
Jovan: Veliki magister i profesor Solunske carske akademije, Jovan. Bejah došao da vam otkrijem antisrbske teorije što ih gura romejsko-franačka škola...
Milutin: Ček ček ček, otkud bre Grcima akademija i to u Solunu i još carska, i otkud na njoj latinske titule?
Jovan: Ahem, nebitno, vidim da niste informisani o prilikama u susednoj državi. Elem, kao što počeh, u početku beše Reč, a ta reč beše Srb, i ona rodi Nina Belova, srbskog vavilonskog cara...
Milutin: Aaa, prijatelju, pa tako mi kaži, ti si od onih što sve znaju, što su da ne kažem viđeni da gostuju u Ćirilici?
Jovan: Pa moglo bi se reći...
Milutin: U sve se mešaš takoreći, kao kakav majonez, m? Oj slugo moj Radojice!
Radojica: Izvolite, Uroše kralju?
Milutin: Ovoga ćeš, Radojice, baciti Džekiju, ali onda tri dana ne daj mu ništa sem pirinča jer će od ovoga mnoogo da mu se kenja, pa onda baci i sebe, kad si ovu budalu pustio. A i ja bih se bacio kad te zaposlih, no onaj moj sin se opet buni, jebem li mu vid očinji.
Zavozit
Тврдоглав, на своју руку, упоран.
(османско-хабзбуршка граница, крај 18. века)
Петар: А-ха! Види, Павле, имамо случај илегалног преласка границе! ХААААААЛТ! Тину-нину-тину-нину!
НН лице: Д-да?
Петар: 'Де си, турска уходо, нешто вас нема ових дана, а?
НН лице: Не знам о чему причате, браћо моја драга, ја сам 'ришћанин, мојега ми дин... овај, Димитрија, баба мојега!
Павле: Пусти ти ту причу, аусвајс бите.
НН: А?
Павле: 'Артије дај.
НН: Какве хартије, бежим од турског зулума, браћо, на ову страну
Петар: А јел? Која ти је крсна слава?
НН: Свети мдмммм м мм Мрата! Јес, Мрата свети!
Павле: Ма да га пустимо, Петре, видиш како се јадан стег'о, има трему сигурно, ко зна шта су му Турци доле радили.
Петар: А јок, примени поступак за проверавање хришћанских правних субјеката који прелазе на територије Милитаргренца!
Павле: Пријатељу, дедер узми сланине што сам насеко, 'наш каква је, посло мој бата из Сиска!
НН: А не, не бих ти могао, брате, јео сам сад управо, пун сам ко брод!
Павле: Ма узми!
НН: Ма јок, не могу, леба ми!
Петар: Дедер кубуру, овај је прави Анадолац
НН: (узима сву сланину, једе халапљиво) ммм што је добра сланиницааа
Петар: Хм...
Павле: Ма да га пустимо, Петре, видиш да је наш!
Петар: Примени корак 2!
Павле: Земљаче, ја ти верујем, али Петар не верује, можеш ли ам рећи ко је убио Мусу Кесеџију?
НН: А шта ти знам, неки кау....
(Петар вади кубуру)
НН: Ма Марко, ко би убио
Павле: Ето видиш да је наш.
Петар: Добро земљаче, убедио си нас, можеш даље, иди ка Карловцу. Имаш овде два пута, овај што иде узбрдо је безбеднији, боље иди њим.
НН: Како ти кажеш, брате мили, ти најбоље знаш. Села... Оћу рећи, уздравље!
(десет секунди касније, чује се пуцањ и крештање птица)
Павле: Што га уби?
Петар: Ха, овај је чистокрвни Турчин.
Павле: Како знаш?
Петар: Ја му кажем који је пут бољи, а он ме послуша, и још рече да ја знам боље од њега. Србин, а да није завозит, усраћу се сад овде на камену.
Павле: Јес вала, и ја кажем да га одмах убијемо, а ти запео за процедуре.
Daljinogled
Старински назив за телевизор.
Војвода Алвир: Поштовани гледаоци, добродошли у још једну епизоду емисије САТ. Као што сте могли да видите у прошлонедељној епизоди, застали смо у гостионици код Димчета пошто смо елиминисали банду бугарских разбојника. Још једном вас пре поласка на пут саветујемо да кренете добро наоружани и да проверите копита на своме коњу. Подсећамо вас, налазимо се на два дана доооброг јахања од Скопља на цести за Солун.
(рекламе)
Војвода Алвир: Укључили смо се на цесту и настављамо лаганим касом напред. Као што можете видети, прљави кметови су сад нашли да раде пут кад сам ја пошао на одмор, а нису то могли да раде лепо као Грци на пролеће, нема, Грчка је систем, лепо народ наш лепи и добри каже: жени се и Немицом ако баш мораш, али пас и коњче, мора бити Цариградско. Препоручује се да не обраћате пажњу и да их једноставно прегазите.
(приказ јахања с музиком)
Војвода Алвир: На половини трећег дана наилазимо на црну тачку, дакле отворите четворе очи. Синко, дедер ми лук и стрелу овамо.
Момир: Ево тата.
(војвода циља и погађа путника на укрштању)
Војвода Алвир: Тако се то ради. Дакле, пошто сте решили ову опасну раскрсницу настављамо право.
(музика)
Војвода Алвир: С леве стране видите гостионицу код Романоса, упозоравамо гледеоце да не свраћају унутра, не само да је Романос Цинцар, него се можете и сетити прошлог лета господњег да смо се овде зауставили да пробамо гирос и завршили сви повраћајући иза оног џбуна. Запамтите, Цинцару и Дубровчану се никад не може веровати, али Дубровчан бар има град па му можете повремено јебати кеву, а Цинцар запали на Проклетије па га ви јурцајте после. С десне стране на по часа касније наилазимо на извор, ту ћемо стати да се мало окрепимо и разгледамо околину. Дакле као што и сами можете видети, већ се осети дах мора... Па немој тамо да окрећеш камеру, ко ће још да гледа људе набијене на кол...тако брате. Дакле природа добра, бичарке и нису нешто, али на бичарке ћемо да мислимо на Сент Димитр Беју, што би рекли Германи.
Момир: Тачно тато, таман ћемо да нахватамо тамо неке добре Гркиње хехе
Војвода Алвир: Мрш тамо ђубре једно мало, мени си Гркињу нашо у кућу да доводиш, је л' те то она моја Стана тако научила, а? Па сад ћу да ти јебем
(скида каиш)
Војвода Алвир: Гледаоци, враћамо се ускоро после нешто економско пропагандног програма
(рекламе)
Војвода Алвир: Полако се приближавамо српско-грчкој граници, и као што видите, поред ове тврђаве је последње место где можете напојити коња и променити му копита пред даљи пут. Уколико не волите фета сир, овде је права прилика да се наједете праве домаће басе пред пут у Грчку.
(музика)
Војвода Алвир: Као што видите, поштовани гледаоци, границу прелазимо без проблема као последицу тога што је краљ Милутин прошле године добрано јебао кеву Грцима, па се још крију под камењем тамо горе на оној планини.
(опет јебена музика, Каизене мењај овај систем линковања да не морам да алт-шифтујем нон-стоп, позз)
Војвода Алвир: Овде ћемо данас стати, ако сутра пожуримо, стићи ћемо до Солуна навече. ДЕ ЈЕ ОВДЕ ГАЗДА ОД ТАВЕРНЕ? Момире, шта мислиш како се онај с брковима зове, мени делује као Јоргос. ЈОРГОС!
Јоргос: Не?!
Војвода Алвир: Не? Па јел се тако гости дочекују јебем ли ти Метеоре, сад ћеш ти мени видети свог бога! (извлачи сабљу)
Момир: Поштовани гледаоци, то би било то за данас, сутра настављамо наше путешествије, останите уз Први канал.
(краљ Драгутин гаси направу)
Краљ Драгутин: Овај даљиноглед је јебено срање, мого сам сто ствари да одрадим за овај пешчани сат уместо да гледам лудог Алвира како се трипује да је кул као тепчија Мемед.
Skentati
Украсти нешто.
Јован Кантакузин: Добро, све смо уредили, једино ја бих хтео да заузмем и Христопољ са Сером.
Душан: Не може Христопољ, што Христопољ да ти дам?
ЈК: Па кад заузимаш већ толике градове, можеш и мени оставити јебени Христопољ.
Душан: Е ЈОВАНЕ...Е ЈЕРИ ХОЋЕШ ДА ТЕ ИЗНАБАДАМ ГЛАВОМ САД?
ЈК: Ај' не сери него ми дај још један град, шта ће да те кошта.
Душан: Јоване, ја се надам да ти схваташ да сам ја полу-Бугарин, што значи да не само да знам да спремим шопску салату за мање од 25 секунди по порцији, него и да могу да ти мунем нож у леђа кад се најмање надаш ако ме будеш нервирао.
ЈК: Ааа, запамтићеш ти мене, Душане, кад-тад.
Душан: Море губи се док ти и Сер нисам узео.
ЈК: Него мислио сам да унајмимо Турке, мало троше а пуно дају, исплатиће нам се за против цара.
Душана: Хахаха, па реци лепо човече да волиш да правиш еурокремић, вреле ноћи у сатену и млеко од кокоса фазон. Ако, ако, воли Душан да се меша, јер је Душан космополитен као онај Диоген, ал' не партизан што ће да се роди за шесто година него онај ваш што је упао пијан у буре вина па више није могао да се извуче као мој покојни таст, Бог да му душу прости. И враћај тај тањир што си га скентао под сукњу, изгледа ти као да имаш НЛО уместо омладинца.
Aleksandar Makedonski
Лик који је способан, упоран до даске и кога једноставно 'оће, па то ти је.
(31. септембар 331. пре Христа, околина места Гаугамела)
АМ: И шта кажеш, има их на милионе тамо испод брда, а?
Парменион: То ти кажем, има их колико ти душа 'оће, немој да се зајебаваш да их дирамо, убиће нас силовито ако кренемо на њих.
АМ: Екстра, имам план. Ја ћу да кренем на челу најизложенијег дела војске и да се залетим у првом реду право на Даријеве елитне трупе кад крену да нас гађају стрелама, а ти се изблеји на левом крилу
Парменион: Да ли си ти јебено нормалан? Бар их ноћу на падни.
АМ: А јок, Цоа никад не крије своје победе.
Парменион: Не јеботе сви ћемо најебати!
(ујутру)
АМ: Војскааааа! Ма идемоооооо
Парменион: ПА ЧЕКАЈ ЈЕБОТЕ БАР УЗМИ ОРУЖЈЕ КАД ВЕЋ ЈУРИШАШ
(7 дана касније)
АМ: Јебем му матер, опет ми је побегао, сад морам овде да плачем на његовим тонама злата да бих се мало утешио.
-------------------------------------------------------------------------------------------
(31. јул 2014. после Христа, околина Београда)
Петар: Уф јеботе маћори одо' ја кући, урнисо сам се
Александар: Чекај, диви оне 3 мачке тамо, шта кажеш да им приђемо
Петар: Бежи бре, дебилу, ове ни у тоалет не иду какве су грађе, то смртник не собаљује, одо' кући
Александар: Ае, одо ја да их саџгам
(7 дана касније)
(телефон звони)
Петар: Па де си ти јеботе 7 дана, сви те тражимо!
Александар: Е маћана, јесе сећаш оне 3 мачке?
Петар: Да, шта је било с њима?
Александар: Е па испоставило се да је она у средини ћерка руског олигарха, ево сад сам их све три собалио четврти пут вечерас, ево нас код Севастопоља на јахти управо једемо печену жирафу и гледамо преко приватног сателита како се кољу Украјинци са Русима
Zajebavati Marka Kraljevića
Играти се ватром. Изазивати Месија на партију фудбала. Писати отворено писмо у ком критикујеш Шешеља. Звати Каспарова на партију шаха.
(околина Новог, тачан датум непознат)
Храстивој: Господару, стигло Вам је писмо!
Твртко: Је л' од Марка?
Храстивој: Јесте, господару, ево видите, има и трагова ајвара на њему.
Твртко: Читај.
Храстивој: Шта то рече, о курво малена?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ја бејах ђаком најбољијем
ђаком Хреље, змаја од Пазара?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да препадах Лазу од Мораве,
да имадем преко три стотине,
три стотине јуначкијех глава,
у бурету од храста сувога?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ја знадем војеват 'ајдучки,
да ја бијем топузом најбоље,
понајбоље од све грчке земље?
За мене си, курво омалена,
за мене си ништа него мета.
Топузом ће те Марко брисати,
прецизношћу какву вид'о ниси.
Памти, курво, ову књигу добро.
А мислиш ли да ћеш се извући
после слања оваквога писма
по голубу, писмоноши верном?
Док ти ову ситну књигу пишем,
разговарам са мрежом шпијуна,
штоно шећу широм бившег царства,
те се добро спреми за олују.
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ја могу вазда бити свуда,
да ја могу свуда бити вазда,
да ја могу тебе урнисати,
на седамсто и седам начина,
и то само својом левом руком?
И не само да знадем ударат,
но ја имам свих седам кључева
штоно држе врата седмострука
арсенала Зап. Македоније?
Знаш ли, курво, не знала те мајка,
да ћу сваки буздован узети,
да обришем твоје јадно дупе
са земљице мајчице Србије?
Да си знао, говедо шарено,
каква ти се освета сад спрема,
за "паметне" твоје коментаре,
можда б' ћут'о, ко паметан човек.
Али ниси, о, ђубре, могао,
а ниси ни хтео, кано курва;
сад ћеш платит' цену, имбециле.
Исраћу свој бес по главуџи ти,
а ти ћеш се угушит' у њему.
Јебено си мртав, идиоте.
Влатко Вуковић: Хаха, шта си му послао да те овако нагрди?
Твртко: Да ми надува јајо, да сам ја једини легитимни краљ Србије, и да не постоји бурек са сиром, већ само сирница.
Влатко Вуковић: Хаха, па што га ложиш, знаш и сам каква је паљевина.
Твртко: Може ми се.
(исти дан, Прилеп)
Марко: Жентше, додај дер ми буздован и кило бурека.
Јелена: Са месом?
Марко: БУРЕК ЈЕ САМО САСРОМ!!!11!