Najpoznatija tehnika povezivanja pojmova iz jedne sa pojmovima iz druge kolone, sastoji se iz jednostavnog spajanja crtama koje onako isprepletane podsećaju na gore navedeni pojam. One su prava noćna mora za profesore, nije lako pohvatati šta je s čime povezano...

Pitanje upućeno ortaku koji se bez razloga znoji, i koji očigledno nikada nije čuo za dezodorans. Za njega je bolje i da ne podiže ruke, jer bi onda nastala apokalipsa.

Replika upućena ortaku koji je strpao hrpu knjiga u ranac, kao da ne ide u školu, već na Severni pol. Inače, podrazumeva se da je taj ortak štreberčina najgora.

Manje poznat sportski sleng, koristi se kada nekoga svojski usere pa mu, recimo, loptica pređe jedva preko vrha mreže, ili kad baci neku frljoku s pola terena koja mu ne bi ušla ni da je pokušavao milion puta, ali je eto sad ušla. U takvim potezima znanje ne igra nikakvu ulogu, sve zavisi od toga koliki si user.

Izraz koji se koristi najčešće u sportu, kada neka ekipa žnj klase ide u goste nekoj mnogo jakoj ekipi, znajući da ne može da uradi ništa drugo no da uživa u čarima grada gde su pošli.

Fudbalski termin, označava blago šutiranje lopte po zemlji, najčešće u punom trku, kako bi ona dobila dodatno ubrzanje. S obzirom na umešnost naših rasnih golgetera, lopta najčešće ode u pičku materinu, ili u ruke golmana.

U prevodu - ne želim da vidiš kol'ko ne znam ništa, pa ću svoj nedostatak činjenica i argumenata prikriti ovim izrazom.

Organizovana šetnja navijača glavnim ulicama grada do stadiona ili hale pre nekog meča. Nešto k'o parada ponosa, samo što ovde panduri čuvaju bulju navijačima, a ovi drugi izigravaju pedere.

Deo knjige koji čitaš kad te mrzi da naučiš nešto iz nje.

Večita i nerešiva enigma ovog sporta. Skoro svaki klub u Holandiji ima ispred svog imena neki zajeban niz slova koji daje utisak kao da su prilikom osnivanja pitali nekog pijanca ispred zadruge da im sklepa neka rendom slova iz glave, a prilikom izgovaranja ovih skraćenica svakome ko nije iz zemlje lala jezik se momentalno zaveže, a u glavi se stvara enormna konfuzija.

Dva glavna argumenta kojim se služe profesori nebitnih predmeta nakon pitanja učenika zašto im je taj pojam potreban u životu.

Eto, nakon devet i po meseci sedenja u oronulim učionicama, svakodnevnom viđanju istih osoba koje te svakim danom sve više i više nerviraju, nakon predavanja istih profesora koji su u stanju da ti jednim predavanjem ubiju želju za životom, nakon splačina koje nam serviraju u školskoj kuhinji pod nazivom *hrana*, došao je i taj dan.
Tog toplog junskog dana sam po poslednji put morao da se suočavam sa svim tim, i jedva sam čekao poslednji zvuk zvona kako bih bacio u vazduh sve te knjige koje su predstavljale simbol mog zatočeništva i da živim! To je verovatno bilo najiščekivanijih par meseci od kad znam za sebe.

Na samom početku raspusta, dok je miris olovke broj dva još strujao mojim telom, trebalo je da idem na more sa porodicom, po prvi put još od bogzna kad, kod naše braće Grka. Sve je bilo spremno, keva je pripremala sendviče za dug i naporan put, ja sam birao najboljih par majci koje ću nositi tamo, ali avaj! Baš to veče pred polazak je bio ogroman pljusak u mom zavičaju, a krov na kući u selu nedaleko od nas se urušio. Moj ćale je morao da ide kod njegove majke, starica je bila sama a nije bilo nikog da joj pomogne. Bio je tamo da postavi nov krov, a to je trajalo pitaj boga koliko. Put je bio otkazan.

Dobro, ja ionako ne volim more toliko, pa mi i nije bilo tol'ko krivo. Uostalom, bližio se vašar u mojoj varoši, a to je uvek centralni događaj leta. Idealna prilika za sve cigane iz okruga da zarade pare na nama prodavajući nam neke poluprodukte sa fensi etiketom, zavaravajući nas da je to original. Mene to i nije doticalo, ja sam ionako išao zbog ringišpila i autića na gurkanje, ali i za to je potrebno malo kinte. A ja je nisam imao. Sav moj džeparac je preusmeren u popravku već pomenutog krova, tako da sam samo mogao da idem i gledam kako se druga deca provode, a to bi me samo još više deprimiralo. I ovog puta sam izvisio. Jebiga.

Ali početkom avgusta, konačno stigoše srećne vesti. Kum nas je zvao da odemo kod njega u Italiju, u Peruđu da budem precizan, a popravka krova se bližila kraju, tako da sam ipak mogao malo da se provedem za ovaj raspust. Trebalo je da odemo tamo pred sam kraj raspusta i da poslednje dane istog provedemo u inostranstvu. Bio sam u ekstazi, znao sam da nema šanse da ponovo izvisim, mislio sam to je to, napokon ću izaći iz moje sumorne i male varoši i okusiti sve čari života u Italiji, hehe malo morgen. Moj kum je inače vozač kamiona, i u tom periodu kada je trebalo da svratimo, on je dobio informaciju da treba da prevozi neki kurac u Rusiju, a setili su se da ga obaveste kada smo mi već sredili sve papire i spakovali sve kofere, samo je trebalo da odemo na aerodrom i da krenemo. Au brate, i treća velika ispala ovog leta, ali sada nisam imao vremena da odem negde na brzaka, škola počinje za koji dan bato! Moram da čekam još devet i po meseci za popravni, a znam da od ovoga gore ne može.

Šteta, a tako je malo falilo.

Čistač prozora.

Jedna od onih reči koje, izgovorene u rečenici sa skoro istim redosledom reči (ako se zanemare sitne nijanse koje ne utiču na kontekst) u različitom periodu života mogu imati sasvim različito značenje, sve zavisi od starosti osobe u trenutku izgovaranja rečenice.

Mesto gde logika odlazi na večna lovišta.

Dvadeset peta odabrana definicija nekog autora.

Mnogo dobar čovek.

Jebe, ne pita. Nije mu važno ni vreme, ni lokacija, čak ga i savršeno boli tuki da l' ta riba 'oće da mu da il' je stavila rajber, on prodire. Sve zavisi od njegove trenutne napaljenosti, i ako je bar na zadovoljavajućem nivou, sledi brutalna penetracija.

Birfest.

Žena bez oblina.