Temelj nolajfa. Supernova. Odatle sve počinje...
- Tebra, ajde kafa...ići će i neke kolegice s nama.
- Ma jok brate. Skinuo sam dvije sezone one serije...gledam i usput pijem kafu. A do večeras ću imati neku finu RTS igru...moram da ti pokažem, zakon je...poslije skidam i ekspanzije!
- Heh, ništa onda, idem ja sam...
Najpoznatiji stil šišanja.
Frizer: Reci mi, kako ćeš da se šišaš?
- Ma znaš ono...ma ono moje, k'o i uvijek.
Ono što roditelji govore razuzdanom potomku. Prije ostvarivanja ovog vida komunikacije, potrebno je poduzeti neke odgojne mjere...koje se obavezno naglašavaju prije dotične rečenice.
Idi napravi prut od one ruže dole! Napravićemo mi dijete od tebe...ljudi i medvjeda pripitome!
Promijenit ćeš se ti meni, biće; ja okom, ti skokom!
Zaključak brucoša po ulasku u zgradu fakulteta. Javlja se u januaru, poslije prvih ispitnih rokova.
Ono gdje vas uče da suvi tekst posmatrate kao gomilu šarenih slika. Knjigu ustavnog prava kao bojanku za djecu s posebnim potrebama.
Odlično, više nikad nećete morati "zagrijati stolicu" da biste nešto naučili...
Ili ne?
- Prijatelju, ovo je strava! Kažem ti, za dan mogu pet put da pročitam knjigu od hiljadu strana!
- Super, znači sve si naučio...da te pitam, nije mi jasno ono u devetom poglavlju gdje se kaže...
- Čekaj brate, tek sam se upoznavao sa gradivom, poslije ću da učim, da bi učio moraš upoznati gradivo...tako su nam rekli i ako mene pitaš to je super, jer imaš priliku da se poistovijetiš sa autorom, vodiš dijalog s njim...
I ko je sad tu normalan?
Lakše otvaranje tegla ženi.
Pojava usko vezana za spominjanje najbližih članova porodice uposlenih u elektrodistribuciji. Kontekst i epiteti po izboru.
Skoro završen seminarski. Palite još jednu pljugu i pregledate još jednom kako bi otklonili moguće greške. Naravno, niste skloni stalnom klikanju na opciju 'sejv' jer to ometa koncentraciju pravim majstorima.
-TK!
Tišina. Jedini zvuk je usporavanje kulera. Ne vjerujete da se ovo vama dešava a do prije minut na licu je bio onaj radosni osmijeh kojem ni dječiji nije ravan.
Zna se šta slijedi.
Nimfomanka na čiji spomen i konji dobivaju leptiriće u stomaku. Devedesetih godina, razlog traženja utočišta po sigurnim kućama istih.
Najučestaliji izgovor za nepojavljivanje pred nepoznatim gostima. Sredstvo za izbjegavanje ponovnog pranja zuba, odgovoranja na "Pa šta ima, sine?" tip pitanja postavljenih po nekoliko puta i usiljenih osmijeha...
- A gdje vam je stariji sin (kako li se zove, majku mu), nismo ga vidjeli od kad je beba bio.
- Tu je i on, hehe, samo spava.
- Je li to bolestan? Spava u sred dana?
- Ma, mladost...do jutra bio na nekom derneku i tako...
- A to je znači, neka, neka. (kiseli osmijeh)
Situacija kada prigovori od strane roditelja, izazvani nekom sasvim malom sitnicom kulminiraju u dugo predavanje o vašem životu u zadnjih nekoliko godina...
- Opet obuću ne ostavljaš na mjesto!
- Žurio sam, idem ostaviti na mj...
- Je li ja ličim na budalu?! O čemu li razmišljaš ti? Šta radiš po čitave dane, spavaš do podne! Šta ćeš da radiš u životu, uzmi uči, bolje ti je nego što visiš s tim ološima! Nađi si neku djevojku, pametnije ti je! Ja sam u tvojim godinama...
(nakon 15 min)
- ....godine ti idu, šta čekaš, do kad ćeš da odlažeš taj jebeni fakultet?! Ja bih ga triput završio do sad! Bože, od onakvog djeteta u šta se pretvori!
Pitanje koje se postavlja sagovorniku nakon krajnje neduhovitih komentara.
- Je li, hoćete li nešto od priloga u sendvič?
- Može kečap meni...
- Hahahah, nema, hahaha, idi u njivu naberi paradajza pa donesi i nama hahaha!
- Pu, jebem ti. Šta si ti imao iz fazona u školi?
Kažete kako bi odbili nekog smarača i riješili se podjele igara i raznog vrijedno skupljanog softvera.
Obično će zvati neki poznanici koji su čuli da vi "znate oko kompjutera".
U izmišljanju komplikacija jedina granica je vaša mašta, jer kada spomenete "Linux" ljudi zamisle neko čudo koje je bliže digitronu nego kompjuteru.
(budi vas telefon, ni prvu kafu niste popili)
-Halo! Je li taj i taj?!
-Da, šta je bilo?
-Ma čuo sam da se ti razumiješ u ove kompjutere, treba mi neki antivirus, hitno mi je! Već sam krenuo do tebe. Usput ćeš mi objasniti kako da ja to "napravim".
-Au, žao mi je stvarno ali ja nemam nikakvih programa koji ti odgovaraju, kod mene je Linux...
(pauza od 3 sekunde, nije mu ništa jasno)
-Dobro, ništa onda, čujemo se...
(konačno kraj druženja sa smorišom, taman kad treba da se rastanete)
-E ,ajmo do tebe da mi nabaciš na stick neke muzike?!
-Rado bih, ali, kod mene je Linux, muzika je u drugom formatu...