Svete krave Sremsko-Banatsko-Bačkih puteva. Noćna mora svih putnika-namernika kroz Niziju.
Dolaze niotkuda i odlaze nikuda. Terajući vas da se, iz straha, pribijete do šora suprotne trake puta i ulećete u makazice drugim vozačima, uzrokuju više saobraćajnih nesreća od dekoltea Mice Trofrtaljke.
I dok će Gradski Biciklista projuriti pored vas, trudeći se, očigledno, da negde stigne, Panonski će sve svoje psihofizičke kapacitete upregnuti da do svog konačnog odredišta, daj bože, nikada ne dođe -- jer, ko zna šta ga tamo čeka? Usporiće svoj metabolizam do stepena medveda u hibernaciji, a bočnu amplitudu vrludanja maksimizirati do granice koju mu fizika dozvoljava. Zato što je tako u mogućnosti.
- Grupa naučnika sa Stenforda je pokušala da ih analizira i matematički modeluje, ali najbliže do čega su došli je Braunovo kretanje čestica, koje je njihovo ponašanje ipak zadovoljavajuće opisivalo u samo 63% slučajeva.
- Priča se da je 1979. kod Malog Iđoša voz izleteo iz šina, kada je mašinovođa naglo povukao kočnicu, pokušavajući da poštedi jednog Panonskog Biciklistu, koji je u tom trenutku pasao na sred pruge.
U laloškom paorskom slengu, naziv za mlađeg konja koji se dovodi kobili da joj rasplamsa strasti i raspojasa požudu, kako bi u ključnom trenutku optimalne vlažnosti bio sklonjen sa strane i na pozornicu doveden rasplodni pastuv, da po kratkom postupku obavi junački deo posla.
U društvu, to je onaj drugar koji stalno zuji oko devojaka, lako im prilazi, priča, zasmejava ih i taman mu zaigra brk, kad dođe neki kurajber, oduva ga mudima k'o ruski er beg, nasmeje se, namigne srećnici i za kosu je odvuče u klozet na obijanje pločica.
- Braćelinjo, fine cice ovde, si nanišanio nešto? - Mhm. Malu Ivanu. - Hm, pa požuri, eno ga Mića se već razleteo oko nje, napada k'o Mančester. - Pff, Mića veseljko. Ima fore dok ne završim pivo, a onda idem tamo da je pregazim k'o plitak potok.
U skladu sa starom srpskom tradicijom da domaćin jede govna i spava na slami, dok mu gost jebe ženu pod baldahinom, biti čedo Prestonice je često veće prokletstvo nego privilegija.
- Od detinjstva si navikao da samo gluvariš po kraju, ne znaš ništa o BG-u i ulice oslovljavaš sa "ona kod Pizza Hut-a" i "onaj ćošak gde je Kiza pegl'o". - Dok tvoji ortaci iz unutrašnjosti od 18. godine orgijaju po studenjacima i iznajmljenim gajbama, ti ga do tridesete šiljiš u klozetu; tiho, da ne čuje staramajka. - Nikada te niko nepoznat neće zgotiviti/zaposliti/učiniti bilo šta "jer si mu zemljak".
Parije u Indiji, Beograđani u Beogradu. Jebi ga, sine, biće drugih inkarnacija.
Način na koji će ti šef mekog srca staviti do znanja da jajariš sa poslom i da te češće viđa pored automata za vodu, kako zveraš u dekoltee, nego za radnim stolom.
Don't take his kindness for weakness, sledeći signal lako može biti -20% od plate ili karta za Tri Lepe u jednom pravcu.
- Okej, Milisave, da pogledamo tu brošuru. - Evo, šefe, sve je tu. :orbit kez: - Mhm... :Times New Roman!?: :kakva je ovo linija po sred čelenke: :okej, ovo može da prođe: :stavljaj jebeni spejs posle znaka interpunkcije: :jesi ćorav ovo slag'o: :krv ti jebem, epilepsiju ću dobiti: :koga ja hranim pored milion nezaposlenih, pas me jeb'o: Da, da... Khm, znaš, Milisave, ovi novi tanki monitori ne zrače više kao oni stari, debeli. Posedi ti još malo nad ovime, slobodno.
Postoji legenda da je Robertu Plantu i Džimiju Pejdžu izvesni muzički kritičar tog doba, zapitan za mišljenje o njihovoj muzici i budućoj karijeri, rekao "da će potonuti brže od olovnog cepelina"; što su njih dvojica iskoristili kao naziv benda i tako je, navodno, nastao Led Zeppelin.
Zeppelin defka je ona defka, koja za razliku od pomenutog benda, doživi upravo sudbinu predviđenu rečima neznanog kritičara. Ona na kojoj minusi u stampedu gaze jedni preko drugih i tako čak ne uspevaju svi ni da budu zabeleženi.
Najčešće je uzrok propasti prosta ziljavost autora i kršenje fundamentalnih pravila postovanja, pravopisa i mozga. Postoje, međutim, brojni pojmovi čije je perpetualno nakaradno definisanje toliko umorilo, da vas ništa osim čiste kosmičke perfekcije neće spasiti - a možda ni to. U višku mazohizma i slobodnog vremena, oprobajte se u definisanju "hejtera" i/ili "gejeva/gej parade".
Oblik ponašanja koji je pre dovoljnog broja godina bio pobuna i smrtni greh.
Srbenda, 870. A.D.: "Za Peruna, Svaroga i Svetovida! Ubij, zakolji, da Isusovac ne postoji! Čuvajmo dušu i obraz naroda našeg, braćo!" Srbenda, 2010. A.D.: "Vidi ove metalce, 'bem ih usta, kakve prsotine. Lože mi se tu na neke Perune, Peršune, kurce, palce. Nema, druže, nas pravih Srba ni 5% u ovoj državi, Sveti Sava se u grobu okreće..."
Najveći mučenik savremenog doba. Optimista u procesu saznavanja da poneti gitaru na sedeljku znači isključivo da ćeš ostati trezan i suvog penisa, jer će sve što valja popadati dok ti "stvaraš atmosferu", nesposoban da staneš pred kučećim pogledima svojih drugara.
Nasuprot njemu stoji Iskusni Gitarista, vešt u pravovremenoj upotrebi glagola 'neću', 'ne znam', 'nisam' i 'boli me kurac, eno vam ga tamo vinamp'. Odsviraće par stvari kad mu dune, pa uvaliti tamburu nekom Dobroćudnom i pred njegovim nosom cirkati, pušiti i krljati se jezikom sa nekom opajdarom.
- Ajde još, brate, ajde još! - Čekaj, moram malo da iskuliram, popucali su mi plikovi na jagodicama... - Neee... Ajde "Leptira", brate, još samo to pa onda! - Eee, jeb'o me ko me napravio...
Potomci slavnog Moskito Meklauda, ovi gorštaci su nadjebali tigraste, zebraste, ćuftaste i ostale. Dugo pošto su im kompanjoni iz generacije pozavršavali u Večnim Sisalištima, jedan po jedan se iznebuha pojavljuju u sred grejne sezone, ostavljajući vas da se pitate ja l' ste kvaran hmelj kusali il' vam je neko opet sip'o drogu u heroin.
- Bzzzz! Možzze biti szamo jedanzzz! - :PLJAS!: - Mphfhfh, kah, osvetite me potomci moji... :crk:
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
