Раширене ноге у ваздуху са натегнутим гаћама између чланака.

Финална завршница тепања.

Серија умрлица на огласној табли у центру града.

*Зевс је помиловао Прометеја и ослободио га окова, Прле и Тихи су убили Кригера, Фродо Багинс је стигао у Мордор и уништио прстен, док је папин бели голуб коначно полетео...*

А ми..!? Ми смо једва дочекали тај фамозни двадесет и први јун, и радосним грохотом похитали у кафану. Чек,.. Рекох „ми“? А да, „они“, су похитали у кафану, ја сам већ био тамо, као и увек! Иначе, за мене је распуст, углавном почињао првог септембра, али да не бих дужио концентрисћу се искључиво на двадесет и први јун..

Дакле, почело је! И јесте, у то нема сумње али не тог датума који сам поменуо, већ, негдеее... средином августа. Јер се претходних дана ни не сећам... Не, нисам био контузован,.. уствари ни не знам, али ако је веровати лекарима саопштићу вам да сам пуна два месеца био у коми! Да, да, рођаци. У коми! Замислите два месеца лежите у кревету без свести. А замислите тек како је то стравобално, налазите се у неком паралелном универзуму, без свести у стварном свету, док вам медицинске сестре бришу буљу и перу муда, а нисте у могућности то да видите. Можда ми је која и попушила, али био сам ван свести, тако да не бих желео ништа да тврдим. Ипак, јебао сам прошло лето и то ми је доста.

Ал' ајд' сад, ток лечења и није био тако досадан. Кад су ме вратили из шок собе, лежао сам, чини ми се, на трауматолошком одељењу. Соба број 2. Јесте, добро се сећам. Имао сам два цимера, с' леве стране ми беше неки чикица, јебало мајку има ђед сто година, а држи се к'о да има тридесет. Ваћарио оне сестре више но ја. А са десне стране беше неки шупак, рукометаш. Пичкица. Плако после сваке боце, а ја једва чекаo да ми дође она сестра Цица, да ми крне једну па да могу на миру да дркам. Ууу, што је та знала да се спичка за посао.. Беле сандалице обавезно, у чешћим случајевима беле мрежасте чарапице са чипком, бела мини сукњица, деколте обавезно, а фацу и нисам нешто претерано гледао, тојест нисам имао времена од силних облина на њеном телу. Ајде, ајде.. склоните те бале са уста, нисам јеб'о. Али мало је фалило док ми нису ампутирали муда... Јесте, фали ми леви тестис, и не смем да дркам, а камоли да јебем. Ма, курва Цаца ме опалила неким инструментом по јајима, јер сам је наводно спопао у по ноћи у магацину. Кажу да сам је наватао у трећој смени, искрено не сећам се, штета!

И шта сад, није вам јасно шта је ту занимљиво!? Занимљив је онај период којег ни дан данас не могу да се сетим. Дакле пуна два месеца проведена у неком универзуму. Када бих могао само да се сетим, слободно бих могао да кажем да је то био најбољи летњи распуст који сам икада провео...

Циганско позориште.

Термин се јавља као последица нејебице. Иначе боде сваке преступне, а просек издржљивости му је око два до три минута. Некад и мање...

Илити у жаргону бич Божији. Страх и трепет младих генерација. Служи као компонента за преваспитавање, оставља танак рез по дупету али свакако дебео ожиљак у глави, и свест да се не понови грешка због којег је пропрадио већ поменути у наслову.

Израз познатији старијим генерацијама који описује одређени степен килавости и спорог кретања рандом особе. Често упућен данашњој младежи од стране намћорастих матораца и људи у средњим годинама које је обузео климакс.

Згодна и лепа. Савршен облик девојке за укус сваког мушкарца. Ал има једну ману коју ми мушкарци радо користимо... Гледа а не да! Уз провокативну гардеробу и фансцинантну шминку, она својим понашањем жешће пркоси курцу. Е па не мере то тако...

Моменат кад последња чашица ракије почиње да преовладава вашим телом.

Обичан ЦРТ тв-е пребрисан кевиним рандом препаратом за глатке површине.

Торта која варира од педес' до сто свећица.