Када у школи заборавите нешто, будите сигурни да то нећете добити назад већ знајте да ће ваше ствари завршити под јелком детета ил' унука неке срећнe теткицe-проналазача.

Bezlični letnji hitić. Ove pesme je vrlo teško međusobno razlikovati, jer su sve gotovo pa iste. Autotjunovan, piskav ženski glasić (ukoliko je muški glas u pitanju, epitet koji se pridaje je "pederizovan"), neki morski beat, vrlo oskudan i praznouman tekst i neverovatno velika popularnost među nafuranom Fejsbuk družinom. U glavi ti ostaje neke dve sekunde, a kod visoko inteligentnih cak i do 10s.

Poklapača na priču koja nema apsolutno nikakve veze sa sa njom, a na koju te mrzi da odgovoriš i želiš da prestane, bez obzira kakav seljacizam izjavio.
Koristi se da se sagovornik toliko ukopa i ubije u pojam da izgubi želju da te davi sa čime god da te je davio.
Ovo je tek jedan od primera. Koriste se i ostale za priču besmislene, ali i ubitačne poklapače, npr "Šora mi se", "Kopam nos", "Nervira me ovaj osip na dupetu", "Mom keru vonja iz usta" i slično.

Kada smo sami pa se uživimo u omiljenu pesmu pevajući je poprilično neprijatno, a onda neko neočekivano uđe u sobu. Onda sledi momentalni muk, vraćanje u stvarnost i neviđena želja da se nestane sa lica Zemlje.

За прављење постера користити слику која је већ сама по себи штос, а опис је потпуно незанимљив и ту је из куртоазије, чисто да би то био постер са Вукајлије који ће од наивних измамљивати овације као "одличан постер".
Слика је одлична, али не и постер.

Тупава реченица са којом нас ипак обавезно дочекају.

Rečenica koju ste sigurno već čuli ranije od nikog drugog do vaše tvrdoglave bake i to za stolom, okruženi svom mogućom hranom ovog sveta sortiranu od one za mezenje pa sve do milion vrsta sitnih kolača i sličnog. Vi jedete do te mere da vam se polako menja način kretanja (više ne hodate, već se kotrljate), ali zato babin stav ne. Preozbiljno je shvatila onu "Uvek može više". Ni u kom slučaju ne prihvata činjenicu da niste više galdni.

Neka stvar sto nam je neverovatno i jedino potrebna, bas tada misteriozno nestaje sa lica planete Zemlje, a prethodno se vukljala po kuci danima/mesecima/godinama i samo je sluzila da se raspizdimo kad je vidimo ("Koji ce mi ovo uopste!?").

Bolest modernog doba prisutna u svim uzrastima i svim delovima sveta*.
Neizleciva je, broj obolelih je konstantno u porastu. Verovatno da ste vec i sami upoznati sa simptomima-neobjasnjiva potreba da smestite vasu pozadinu na bilo sta (ne)namenjenom za sedenje, mada, poznato je da je lezenje mnogo popularnije. Krevet volite, a jastuk obozavate. Mrzi vas da trepcete, pogledate u drugu stranu, disete, a kamoli razmisljate ili, ne daj boze, da se pokrenete. Ako se okurazite pa pricate, verovatno da izgovarate sledece: "A zasto bas ja?" ili "Ne mogu sada", i, najupotrebljivanija "Mrzi me". Ozbiljnija aktivnost vam je zvakanje zvake.
Zivotni moto zrtava lenjosti je "Sto mozes danas, ostavi za sutra".

*Vec odavno utemeljena i najupecatljivija u Crnoj Gori.