Živimo u vremenu poremećenih vrednosti. Ulica toliko utiče na mlade, da briše svaki trag kulture i eventualno stečenog vaspitanja. Poštovanju prema starijima skoro da je nestao svaki trag. Došlo je do toga da se i najmanji primer lepog ponašanja prepričava kao neki veoma redak dogadjaj.
Ulaze dvojica mladića u prodavnicu raznoraznog asortimana. Prodavac u godinama podešava bračnom paru upravo kupljenu kameru.
- Dobar dan ! Jeste l' umorni ?!
- Zdravo deco. Evo... Pomalo... Hvala na pitanju !
Obradovan pažnjom, a obraćajući se bračnom paru, čiča komentariše:
- Još ima fine omladine, nije sve otišlo k' vragu...
Iz široke ponude, izdvaja se polica prepuna satova. Priđu oni tu i lagano odmeravaju komad po komad. Posle kraćeg razgledanja jedan od njih uzima odabrani sat i stavlja na ruku, utoliko se ovaj drugi obraća prodavcu :
- Izvinite ! Je l' imate mozda ovaj k'o njegov ? ( pokazujući pritom na koleginu levu ruku i sveže montiranu čuku )
- Ček' da vidim...
Prilazi prodavac.
- Mislim da je bio takav model...
...izgleda da je prošao...
Ali evo ima ovaj ! Vrlo sličan...
- Neee... Tražili smo baš ovakav...
Hvala Vam !
Doviđenja !
- Doviđenja...