Jedan od izuzetno degutantnih pojava, kada ljudi kojima je sve u životu bilo dato, I čije su potrebe i obaveze drugi ljudi ostvarivali, kojima je put do uspjeha već podosta prokrčen uz pomoć njihovih roditelja, veza, itd., čak I kada su do uspjeha stizali na načine koji nisu baš etički najprihvatljivi, vremenom razviju osjećaj da su do svoga uspjeha u životu stigli svojim radom, uz velike napore i odricanja, iako u suštini nije tako. U nemogućnosti da shvate kako se to postiće svojim trudom, oni razvijaju osjećaj neprirodni osjećaj superiornosti i moći, lišen ikakve poniznosti i skromnosti, što dovodi konačno do gubitka svjesnosti o sebi i o svome životu, noseći kao posljedicu život u laži, sa veoma bolnim buđenjem.
Scena na krovu iz filma ''La Grande Belleza'' , kao najbolji opis ove pojave.
Preporučujem svakome ko je u prilici da je pogleda, možda dijelom prepozna i sebe, kao i autor.
Rečenica koja se u Crnoj Gori koristi kada nemaš ništa dobro za nekoga da kažeš.
- Viđi Petra, na što liči, kakva je ono budala!
- Nemoj tako brate, dobar je u dušu
Pojava koja se javlja pri uključenju prosječnog Homa Balcaniusa u televizijsku emisiju.Samo uključenje na televizijski program predstavlja čast za Balkanca.Bila to baba koja zove se uključila na Grand Paradi, ili mladi koji izvode zajebancije s visokim ljudima na nacionalnoj televiziji. Sam događaj kao takav, mora biti najbolje ozvučen. I nerijetka je pojava da u želji da svoje mišljenje učini bitnim, toliko pojača televiziju da se njegov glas čuje i po nekoliko puta.
-Dobro veče, dobili ste Zvezde granda-Narod pita.
-Jesam li u programu?Jesam li u programu?(U programu programu)
-Da naravno .Recite što ste hteli?
-Ja bi da pozdravim sve (Pozdravim sve), i da kažem da onaj iz Divčibara lepo peva (Lepo peva.Eva eva eva).
-Slabo vas čujemo, možete li smanjiti zvuk na televizoru?
-Da naravno.(Naravno naravno). Izvinite zbog toga, napokon ste me pustili, pa hoću da me celo selo čuje.
Ko najslabije čuje, najviše se dere.
Najveći nivo balkanske predostrožnosti. Čak više i od dizanja daske pri vršenju velike nužde. Malo nam je ta ekonomija krenula nabolje, i opet smo u stanju da u kuću donosimo moderne uređaje, kao što su plazma televizori.
Iako smo radi predostrožnosti izmislili sve moguće mjere, ipak je ovo kap koja je prelila čašu. Novi televizor od pedeset soma stiže u kuću , a ne možemo ni daljinski da mu koristimo ljudski. Kao da ne košta trista kod kineza. Čim dođe u kuću stavlja se na sredinu stola, neraspakovan naravno, da ne bi slučajno pao ili se izgrebao. A tek da mu se slova izbrišu il istroši baterija. Celofan podsjeća na muke pri zarađivanju para za taj televizor. Opominje svakoga ko dođe da se stvari trebaju čuvati.
Da, svi znamo koje su u pitanju.To su one sa ištrikanim rombovima. Obavezna nošnja na svakoj svečanosti. Ko to ne nosi, taj nije trebao ni da dolazi. Do punog isticanja dolaze na slikama staraca sa prekrstenim nogama, i podignutim pantalonama, doprinoseći koloritu slike. Iako se drugi djelovi uklapaju po bojama, svečane čarape gotovo nikad nisu uklopljene sa bojom ostale nošnje.
Klasični počekat reklame za uloške.Neka skroz dotjerana prepička, izlazi iz kupatila i kaže da ne može ići jer nije uzela svoje olvejz uloške.Onda se okreće i čeka da neka iz novčanika izvadi svoje pakovanje. U idućem kadru, trlja guzu o gaće nekog napaljenog sportiste, a iz pozadine neki kurvinski glas kaže: olvejz - najbolji ženin prijatelj.
Izraz za osobu koja ćuti sve dok ne se otvori neka tema u kojoj niko neće stići do riječi osim njega.Naziv je od toga od toga što pri pribvližavanju neke nepogode, u dugim zimskim noćima, ćutljivi starci već počinju punimm žarom prepričavati svoje najveće nesreće.
Tipičan komentar kad neka osoba uradi nešto što od nje uopšte nismo očekivali.
Komentator: Šćepović dribla jednog, drugog, stiže na ivicu šesnaesterca, i plasira loptu pod prečku! Kakav gol Šćepovića! Kompletirao je het-trik.
Gost u studiju: Kakva igra napadača Olimpijakosa, nemam reči.
Komentator: Biće skoro propast sveta.
Drug 1: Stric iz Pirota me častio 20000 za rođendan.
Drug 2: Biće skoro propast sveta.
Na svetu ima ljudi koji su dospeli u pogrešno vreme i prostor. Oni koji se izdvajaju svojom genijalnošću, toplinom duše, širinom i dubinom misli. Jednostavno, bitisanjem na nekom višem, nadzemnom nivou. Usmeravajući energiju ka traženju istine i trajnih vrednosti, bez ljudskih požuda. Dovoljno snažni da svoje ideale isprate do kraja.
Ipak, takvi anđeli ne mogu da opstanu. Svaki ima izbor: da se utopi u masu il da nastavi putem spoznaje istine, uz masu bola. U svom svetu, oni su na vrhu i nalaze ushićenje, dok zemaljski dvet ne može razumeti takve stavove. Njihova krila zbog nerazmevanja i samoće gube snagu, i oni su osuđeni na brzu smrt jer se ne mogu snaći na zemlji.
Sarl Bodler - Albatros
Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.
Porodica, živi u predgrađu.Imaju kuću na sprat,okruženu živom ogradom, na parkingu dva nemačka auta stara 5 god.Dvorište bogato uređeno, sa svim mogućim cvećem, basket teren u pozadini.Otac ,čovek od 45 god. službenik na visokoj funkciji,stalni gost ručkova i slava.Majka, žena lepa i u četrdesetim, nekadašnja misica, muževa pratilja na svim događajima.Deca, tinejdžeri, lepa, fino vaspitana, bave se sportom.Ideal običnih smrtnika koji danonoćno rade da izdrže svoje porodice.
Kao i uvek sve posmatrano spolja fino izgleda.Ali u kolko takvih porodica muž počne redom varati ženu koja mora gubiti lepotu sa godinama.I njoj dosadi trošenje para i obilaženje kafića sa drugaricama.Deca odrastaju, muž sve češće odsustvuje, a ona počne osećati prazninu takvoga života.Deca takođe idu svojim putem, neretko postajući tatini sinovi ili sponzoruše.
Potraga za materijalnim sve se skuplje plaća gubitkom ljubavi , poverenja, i međusobnog uvažavanja.Polako i najbližima postajemo stranci.
Nikad ne pati za onim što nemaš.Sve ima svoju ružnu stranu.
Tipičan način života Homo Balcaniusa.Klasična priča koja se ponavlja kroz istoriju.Način na koji naš narod govori da je čovjeku sudbina određena od toga kako započinje stvari i da treba ići putem roditelja, ne bolje.
Dečko rođen u siromašnoj porodici će čitav žitov da crnči da zaradi.
Ako se rodi žensko, moraće ostati da pazi kuću čitav život.
Ne voli da uči, neće nači dobar posao.Ako ukrade žvaku za 20g će obijati banke.
Svi su mu bili seljaci, a on odjednom bogataš.Šta je to mutio?
