Пристојан и политички коректан начин да се каже дркаџија.
Потиче од старогрчке речи "онанисати" што значи шамарати мајмуна.

Добити посао преко везе.

Израз којим саркастично похваљујемо некога за омањи успех. Користи се када хоћеш да спустиш неког на земљу када се много курчи ниокочега. Може и "љуби те мајка", али ово оставља јачи утисак.

Помало старински израз за филозофирање. Користили су га наши родитељи у младости. Када неко крене да распреда и филозофира, мудрује и да се просерава, овом синтагмом му се давало до знања да прекине са кењањем, јербо прави будалу од себе.

Сипати Сан Пелегрино воду у гибаницу.

У скоро свакој песми икада спеваној на било ком светском језику, помиње се ОНА. Мисли се наравно на жену, са којом је певач/текстописац поделио или поглед или године страствене везе.
Било да је у питању прастара народна песма племена Банту црнаца у Екваторијалној Гвинеји или хит неке садашње или бивше звезде, помиње се она. Било да се песма ради о финансијским невољама, пијанству или просечном дану у животу ваљкастог црва у неком селу у Нагорно-Карабаху, она ће бити поменута, макар на тренутак.
Ако је Шабан, она је крива за његово пропадање и одавање алкохолу, ако је рок-песма из шездесетих, она је нешто чиме је он опчињен и цела песма има три строфе и рефрен који се понављају до бесвести током два и по минута. Ако је хеви-метал, то је предивна балада у којој је она мајка свега на земљи и његов спаситељ.
Једини жанр који је не помиње је хероин реп, мада ако бих се нешто више занимао за исти и потражио, сигурно бих и ту пронашао њено свеприсутно и камелеонско лице.

За оне који не знају, то је цртаћ који се својевремено емитовао код нас на Ултри, претпостављам. Ради се о неким локомотивама, возићима итд. Настао је као пандан старијем и далеко поуларнијем Локомотиви Томасу.

Оно што га издваја из мора сличних цртаћа је незамисливо иритирајућа песмица уз шпицу. Тако је направљена да чим је чујеш, увуче ти се испод мождане коре, угнезди се, доведе родбину из домовине и никад не одлази. Не можеш једноставно да је заборавиш!

Пре него што почнем, хтео бих да нагласим да мислим на оно што изађе кад се упали рачунар, после оног Windows, кад мораш уписати лозинку.
Наиме, на твом рачунару има два. Један користи цела породица, други искључиво брат. Братовљев обавезно има лозинку, а заједнички ако превише играш игрице. Цело пре-пубертетно детињство си се питао шта то брат гледа тајно, а ниси могао да знаш. Куцао си за лозинку његову симпатију, омиљеног фудбалера, певача, певачицу, глумца, глумицу... Ништа. Јебем ти лозинку и приватност ти јебем.
Једном си се случајно нашао у соби кад је брат упалио свој налог и могао си да видиш да је десктоп слика разголићене Секе Алексић пре него што те је приметио и најурио из собе.
Брат на том налогу гледа, веровали или не, порњаву! И то не обичну. Стреп-он лезбејке је превазишао кад си пошао у први разред. Сада му је све мејнстрим досадно, узбуђује га као буржуја када стави кредитну у банкомат и подигне паре. Сада му се дигне једино на жену од 250 кила или бркату осамдесетогодишњу бабу која прима штап за билијар.
Ћале му је направио налог када је ушао у пубертет и почео да гледа 'њаву на Интернет експлореру. Тада је открио ћалетове букмаркове са горепоменутим садржајем. Желевши да избегне непријатан отац-син разговор о оним стварима, ћале му је направио засебан налог под изговором да је момак сада и да полако треба да се осамостаљује. Тако је почела највећа мистерија твог детињства, неосвојиви Свети Грал твоје радозналости.
А кад си ти ушао у узраст да почнеш бацати мајмуна, набасао си на исто оно нашта је твој брат своједобно набасао, ћале је и теби направио налог, под истим изговором. И тада си склопио коцкице, схватио си шта старији брат (још увек!) ради на свом налогу и тако је нестала свака мистерија из твог живота. Сад је остао само садомазо бондиџ.
Добродошао у свет одраслих.

Порно видео у више делова.

Званично најслабија фудбалска репрезентација у Европи, и једна од најслабијих на свету. То је држава од једно 30 000 људи, на истоку Италије. Тек су почели званично да играју фудбал репрезентативно деведесетих, и имају једну победу у пријатељској против Лихтенштајна. Увек пукну са више од 5 разлике, али јебига, труде се. Они вероватно једини играју фудбал због игре, а не новца, јер је ретко који професионалац. Они су пекари, аутомеханичари, обућари, месари... који у слободно време играју фудбал. Они су срећни ако изгубе 1:0 или 2:0, или ако дају гол. Имају они чувени тренутак када су против енглеске дали гол после 8 секунди, и пукли "само" 7:1. Жао ми их је, увек дебело изгубе а стало им. Такође ми је жао што не памтим када су, ако икада, били у групи са Србијом. Вероватно бисмо их победили 2:0 или 3:0.

Песма коју скоро сваки циган узраста испод 10 година запева када уђе у аутобус. Другари, браћа или већ неки вршњаци му се рашире по истом, пруже капу (уколико је 'ладно) бабама и дедама смореним од скупоће, Динкића, унука наркомана, екремовског певања горепоменутог Рома... Никад не добију више од 20 динара по бусу, што оде дебелом матором циги за пиво и крџу.