Žuriš kroz Knez, kasniš na posao, sastanak, kafu, šta god da u tom momentu smatraš neizmerno važnim u tom danu, a samim tim i čitavom Univerzumu. I tada se pojavi on – ili ona – sa debilnim pitanjem i pre svega suludom namerom – da ti proda razglednicu, čestitku za tobože nezbrinutu decu, zlostavljane žene i ostale nevidljive, neme članove ovog tužnog društva. Pride te zbunjuje pitanjima poput “kako si danas”, “pa kuda to žuriš”, “nije li danas divan dan” i ostalim poštapalicama rezervisanim samo za komšiluk na stepeništu.
Kada te prođe prvi zbun, prelazi na klepetaranje o humanitarnoj akciji i poziva te da se pridružiš malobrojnim srećnim ljudima ovog grada koji uspevaju da odvoje minut svoga vremena i SAMO 200 dinara za razglednicu koju su crtala poplavljena romska LGBT deca bez roditeljskog staranja sa duševnim i fizičkim invaliditetom iz Male Moštanice i time nesebično pomogneš njihovim bednim životima.
Ukoliko pristaneš, presretaču na tih par minuta postaješ saborac, ortak, brat, kum, car, idol… Ako odbiješ, postaješ parče ljudskog šljama bez osećanja, vredno jedino gnušanja sa kojim te presretač pozdravlja i sarkastično želi “prijatan dan, gospodine,” u sebi misleći “dabogda ti za lekove trebalo…”

Akt skidanja košulje, pantalona, suknje, haljine, sakoa, čarapa i drugih odevnih predmeta koji na bilo koji način guše, stežu krvne sudove, izazivaju svrab, pritiskaju polne i druge organe ili se na njih mora paziti zbog gužvanja, prljanja, cepanja i istezanja, te izazivaju mentalni umor. Ovim aktom, ozbiljan, delatan, svrsishodan i planiran deo dana odlazi u istoriju, a počinje deo dana koji nikad neće postati deo bilo kakve istorije.

Razgaćivanje je gotovo uvek praćeno luftiranjem međunožja, podpazušja, nožnih prstiju i raznih dlakom-obraslih delova tela, najčešće brzom šetnjom po kući radi stvaranja optimalnog vazdušnog strujanja. U zavisnosti od godišnjeg doba, ritual se završava zavaljivanjem u komad udobnog nameštaja - u toplim mesecima, ili oblačenje apa drapa u hladnijim mesecima.

Čovek starijih godina koji je ceo život, od marta do novembra, proveo na novosadskoj plaži Štrand. Odlikuje ga taman ten već u aprilu, ali i neverovatno poznavanje celokupnog ljudskog znanja nakupljenog tokom dugih godina ćeretanja o svemu i svačemu, koje sada, u godinama mudrosti, nesebično deli sa svim poznanicima i prolaznicima na nekoj od klupa na Štrandu.

Zvanje koje se koristi za zapušavanje usta rodbini na slavama i političkim protivnicima u Parlamentarnoj debati.