Ono što bar za tren svako od nas postane dok mu u automobilu ide pesma "Floyd" Zorana Simjanovića.
zakržljali radio aparat: "Floyd! Floyd! Floyd!"
ja :samo malo da ga nagarim, uuuu što je dobro...:
otac: "Uspori malo pička ti matrerina blesava! Otpašće nam guma! Pa voziš peglicu reterdu, a ovo seoski put! Ko li te je napravio tako banglavog da mi je znati?!
Imaginarni prijatelj koga je stvorila naša patetična rasa, kao sistem odbrane nakon što su sve ostale iole normalne rase u univerzumu odlučile da više neće da se igraju sa nama, jer su videli kolike smo sociopate. Neki su dolazili kod nas, crtali, pravili gradjevine raznih boja, veličina i oblika, vajali čudne, lepe i neobične kipove, kasnije i pokušali da nas urazume, ali čovečanstvo je nepopravljivi asocijalni manijak, te su se spakovali i otišli, a sada neće ni da nam se jave kad prolaze pored nas...
I'm just a poor boy nobody loves me.
Prva misao nakon što utihnu zvučnici komšije mladog alternativca koji živi do nas, a koji ih ne gasi ni kad izadje iz kuće i tako nas danima čašćava masažom bubnih opni predivnim melodijama nekog alternativnog pravca u muzici(norveškog speed dead metala, na primer).
"Utihnula je muzika..."
"Živorade sad napokon možemo da spavamo ko ljudi mali se konačno predozirao!"
"Za dva dana ima da hasamo sitne kolače i pečenjce.... IK! Daj mi sad malo..."
"Mrš!"
Fikcija. Iluzija. Fatamorgana života. Placebo. Šala bogova.
"Kako radi ljudski mozak?"
"Ne znamo."
"Ako ne znamo sve o sebi, kako možeš da sudiš o bilo čemu..."
Budala. Ret. Krele.
"Molio nas da ga krstimo, posle nije mogao da ide normalno sedam dana."
"Pa šta ste mu uradili?"
"Nabili smo mu šipku u dupe. Hahaha."
"Koji ste vi mozgovi! A ni on nije ništa bolji..."
Inicijacija u pojedinim školskim domovima. U proces je uvek uključeno mnogo bola i iživljavanja maloletnih drkadžija koji svoje sekualne frustracije leče tako što isprebijaju pojedinaca kojeg kasnije prihvataju kao svog.
"Krstili smo Danka juče."
"A pa lepo!"
"Pet puta smo ga ćebovali."
"Sad možemo da se družimo sa njim."
Topla braća....
Sinonim za ortaka konstantno prilepljenog za računar koji u skorije vreme nije video ni svetlost dana, a o ženskim polnim organima da i ne pričamo. Života bez.
"Svi su tu? Krećemo u štetu? A Bačije?! Hahaha!"
"Nije samo Slavko..."
"Škk?! Pa što nije došao? Večeras ko ne kresne nešto stvarno je idiot!"
"Kaže ima posla. Ima rajd pa ne može u grad. Ostalo mu još malo pa da izleveluje heroja na sedamdeseti level."
"Au koji je to pacijent! Pravi neiživljeni Amer! Neće taj skoro nešto opaliti... Mukica..."