Patriotski izraz za onaniju. Drkanje, samo nabudženije, milozvučnije, opeglano i uber-zajebano.

Grupa neambicioznih mladih ljudi koja beg od svakodnevnih problema pronalazi u, doslednom, razume se, svakodnevnom konzumiranju opijata, uglavnom sumnjivog šiptarskog porekla. Teže ka okupljanju u manjim zatvorenim prostorima(sobama, stanovima, haustorima itd) i odrćavaju konstantan kvantitet u toku odredjenog vremena. Prepoznaju se po tome što svi zajedno imaju oko 150 kila, mahom zapuštene ispijene face prošarane izrazom genitalnih bolova i modrim podočnjacima koji zauzimaju većinu facijalnog reljefa.

Automatska kvalifikacija koja se dobija pri upisu filološkog fakulteta. Posebno se odnosi na muški deo populacije, jer, pobogu, gde ste videli da neko studira književnost a da i sam nije pisac? Poželjno je i da drnda gitaru, nije važno što je njegov nivo poznavanja muzike i samog sviranja ekvivalent kompozitorskim sposobnostima jednog Bajage(čitaj: tri, maksimum četiri akorda). Njegov vokabular je obiman, obiluje raznim floskulama, dok u svojim "delima" lamentira nad zlehudom sudbinom napaćenog ovozemaljskog života i duboko u sebi oseća i gaji veltšmerc. Njegov fejzbuk profil je prepun dubokoumnih statusa, njegov ego je dodatno prepumpan masom lajkova, stoga se njegov poziv pisca, koji je teškom mukom stekao polažući jadni prijemni na filološkom, u poptunosti pokazao kao ispravan. Jes', kurac.
Izuzetaka, naravno, ima, ali, svi znamo da razdvajanje žita od kukolja i nije baš najučestalija srpska rabota, tako da se dosta mladih ljudi različitih poziva i akademskih zvanja gubi u masi pisaca sa Filološkog, uglavnom ne želeći da se stavlja u isti koš sa dotičnima, i ne usudjući se da sebe nazove tako velikom titulom kao što je pisac. To se ne studira, to se gradi i postaje godinama.