Majstor za sve. Zna oko automobila, mopeda, uređaja, instalacija, limarije.. Zoveš ga za šta god. Tvoj je dugogodišnji kućni prijatelj i često je samac. Uglavnom radi za deset evra ili čast.

Nije to ništa, momak. Slušaj 'vamo. Rodio sam se u vreme prve petoletke, tamo negde krajem četrdesetih. Stari mi je radio u metalskoj industriji, stara bila daktilograf u administraciji. Oboje behu prvoborci, a za vreme kralja disidenti i progonjeni. Zadojen crvenom sisom, rastao okružen marksističkim učenjem, moj se put već mogao naslutiti. Beše te godine onaj talas demonstracija što pokrenuše studentska govna, koja će nam, kako će vreme pokazati, i doći glave. Ja tek izvadio crveni pasoš, završio za metalostrugara, zaposlim se kod staroga u fabrici. Nije prošlo ni pola godine, primiše mene u Partiju, kao vrednog i poštenog radnika. Postao sam nedugo zatim i član radničkog saveta, najviše samoupravne instance. Tu sam iz petnih žila urgirao za zapošljavanje mladih ljudi, držao vatrene govore u slavu socijalizma i marksizma, i- primetiše me. Oni. UDBA. Stiže meni poziv za askaru, napraviše mi ispratnicu, odoh ja u Maribor da odslužim domovini 18 meseci. Prođe i ta godina i po, ja put pod noge, pa za Ljubljanu. Stignem ja u Ljubljanu, odem na železničku, da sačekam voz via Beograd. Kad ono..
Prilaze mi dva starija druga, odeveni u dugačke kožne mantile.
- Drug Vojin Krešimirović?
- Taj sam.
- Budite ljubazni, pa pođite sa nama.
Ja šta ću, pođem sa njima. Stigosmo do nekog crnog Tristaća, otvaraju mi vrata, sedam ja unutra, kad tamo sve koža i jambolija. Rekoše mi da me voze u Beograd. Kod Njega lično. Uz put nismo više progovorili. Pustili na radiju neku muziku, voze me i ćute. Zagreb, pa autoputom Bratstva i Jedinstva, stižemo mi do pred zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Uz pratnju ove dvojice, ulazim unutra, vode me do nekog lifta, pa njime u podzemlje zgrade. Otvara se lift, pred nama dugačak i širok hodnik, a na kraju velika, masivna, izrezbarena vrata od slavonske hrastovine. Otvaraju mi vrata, ulazim unutra, kad tamo- On, jebote!
- Pomaže Bog, druže Tito.
- Bog ti pomogao, druže Vojine. Sjedi. Hoćeš li popiti jedan dupli viski sa mnom, majku ti božju?
- Zašto da ne. Počastvovan sam.
- Kohibu?
- Može. Hvala. Čemu dugujem ovoliku čast, druže Tito?
- Kak da ti kažem, majku mu božju, dobio sam dojavu od državne bezbjednosti da si istaknut član Partije, vjeruješ u ideju marksizma, sposoban si i pametan čovjek. Hoćeš li da radiš kao tajni agent, da štitiš interese naših naroda i narodnosti?
- Pristajem bez razmišljanja, druže Vrhovni. Izdajte mi naređenje!
- Ćuj me ovako. Zamijetili smo izvjestan rast nacionalističkih struja u našim bratskim republikama, a izvor im je u dijaspori. Tačnije, jugoslavenske ustaše pokreće Ante Pavelić, a četnike Đujić. Tvoj zadatak bit će da ih likvidiraš. Jesi li spreman na takvo što? Možeš li podnijeti toliku količinu odgovornosti, majku mu božju?
- Naravno da mogu, druže Tito.
Dadoše meni štednu knjižicu sa neograničenom pristupom gotovini, nov pasoš pod lažnim imenom, mobilni telefon, ganc novu Volgu i koverat sa instruktažom. Zapalim ja Volgom do Lamanša, prevezu mene i auto trajektom do Britanije, pa odande nastavim autom do Sautemptona, tamo ostavim auto i ukrcam se na prekookeanski brod za Južnu Ameriku. Pravac- Argentina. Posle dve nedelje partijanja, pičaka i kockanja, stižem ja u Buenos Ajres. Aj reko da svratim dudarim vinjak u obližnjoj kafani, ulazim unutra, kad jebemti Ante Pavelić karta briškule sa Geringom i Hitlerom! Izvadim tetku, pobijem govna, odlazim do šanka, sedam.
- Štaš popit?
- O, zemljak! Daj dupli vinjak, pa da palim.
Popijem ja piće, natrag na pristanište, kad..
Drug Stari FIX calling
Answer?
- Au jebote, čim zove sa fiksnog, mora da sam nešto debelo zasro.. Hh-Halo? Druže Tito?
- PA DOBRO MAJKU MU BOŽJU DRUŽE KREŠIMIROVIĆU JESAM LI IZRIČITO NARJEDIO DA SAMO PAVELIĆA LIKVIDIRATE. HITLER I GERING SU BILI REZERVIRANI OD STRANE HRUŠČOVA. NIJE RED DA SAD SAMO MI JUGOSLAVENI PRIGRABIMO SVU SLAVU.
- Druže Tito, ja zaist..
- MA NIŠ, DRUŽE KREŠIMIROVIĆU, NIŠ. SADA VIŠE NIJE VAŽNO. NASTAVITE DELATI PO DALJNJIM UPUTAMA. *tu tu tu tu*
Ništa, nastavljam ja ukrcavanje na brod i odlazim za Njujork. Stižem posle desetak dana, sedam u taxi i kažem mu da me vozi direkt za Čikago. A imao sam pun kurac para, jebiga. Eto mene u Čikagu, svratim u neku pekaru da doručkujem burek sa sirom, kad tamo leb ti jebem sedi Đujić bradonja, tamani masnu gibanicu, a ona mast iz gibe sve mu se sliva niz onu bradurinu i na pola puta nestaje u njoj. Potegnem ti ja prangiju, roknem govno, i opet uzmem taxi pa zapalim za Njujork. Iz Njujorka uhvatim brod za Bar. Stižem u milu našu domovinu, a ono- priča tek počinje..

Kakva si legenda i kult od čoveka! U Komunističkoj Partiji, koja funkcioniše po principu direktne demokratije, ne postoji zvanje predsednika Partije, već generalnog sekretara kako bi se izbeglo distanciranje između članova. Ova titula tako označava prvog među jednakima! Za nijansu, ali ipak bolji!

Stil borbe koji doprinosi vlastitom brzom zamaranju, višku popijenih pesnica, ali ne i savlađivanju protivnika. Često se može videti u fizičkim obračunima klinčadije, te internet huligana koji su pokušali da budu huligani i u realnom životu.