Šiljiti brk
*Благо телећим погледом са зеру смешка упутити се ка седмом небу, пустити мозак на пашу и лагано протрљати крај брчића кроз палац и средњи прст (Поновити узастопно, неколико пута).*
Ритуал, неписаног правила, употребљава се у зависности од постојеће ситуације која алудира на доминантну домишљеност за идејом која је у 97% случајева неуспешна али ипак са собом носи неко постојеће убеђење.
Такође доноси декрете личне репутације, које су у складу са постојећом идејом.
- Јес' био ономад код оне пророчице?
- Био сам. Боље да нисам...
- Што болан?
- Не'ш ми веровати... Одем ти ја код ње, кад оно препичка на вратима... Бруталес од Рибе. Ноге ко у Шерон, гуза ки дормео, сисе ко у Анђе, очи плаве ко лагуна.. Ма одлепио сам одма.
- И? Причај, шта би даље...?
- Сели за сто, отвори она куглу и поче да прича... Ћу добијем неке силне паре, ће ми умре тата, ћу закачим АИДС.. Ал' нефермам ја то, пиљим јој у сисе и **шиљим брке...**
- Ма добро.. Настави..
- Каже... Ћу појебем сестру од тетке... Ал' не фермам је и даље.. **Шиљим брке** а повремено и Стојка намакнем на среду...
- И, даље, даље...?
- ..Скочим ти ја ко из топа, уватим је за сису, крнем јој жваку, шамар по буљи.. Појебао је два пута... Потом сам је и оженио.
- Па шта је ту лоше пријатељу?
- Шта је лоше? То што сад живим са сестром и немамо деце.
Zlopička
Јесте пријатељу, изговара се у даху, пуним плућим: „Злопичка“!
*Звучи опасно, а?*
Па онако. Није то ништа док јој не видиш лице. Углавном се креће сама по улицама, без одређеног циља илити одређене прилошке одредбе за место. Слуша металике, тако да је и њен стајлинг сличан „поменутим“, можда за нијансу другачији, све у зависности од тога којој секташкој организацији припада.
Ако би имало скупио муда, па успео да фиксираш њен поглед који никада није скренуо од првобитне координантне тачке последњег трептаја, увидео би бледолико лице попут мртваца са јасно израженим креоном на очима изван сваког зла, чији ентитет сам подудара јасну чињеницу да су очи огледало душе - што јасно оправдава први поменути епитет у имену „*злопичке*“.
Усне су намазане ружом, који је последњи пут коришћен за фарбање петокрака на партизанским шајкачама...
*...Коса*? Поред свега наведеног занима те изглед њене *косе*?
Добро. Није рашчупана попут свињарске метле, већ равно испеглана са црвеним праменом који се налази са десне стране, баш као у *Мортише Адамс* са додацима и екстрактима чичковог уља, или сунцокретовим - *дијамант* производње.
Добро де, и није све тако црно као што изгледа. Заправо се ради о девојци савршених облина, зато је и добила оличење пичке. Први поглед, у груди цртица сисе, јасно уочава потребу за пипањем истих како би угасили пламен жудње за постојећим нагоним мушког пола. Још би то и било идеално да се у најчешћим случајевима не налaзе металне бодље на кожном прслуку у пределу брадавица.
Ход јесте примамљив (*згуза на гуз*), уколико се гледа одпозади и ако је поглед упућен ка дупету које само продуктује шкрипу ластекса и алудира подчињеног на ерекцију, а потом и.. *Знаш већ на шта*. Да, и овде постоји знак упозорења као афирмација од пипања. То је свакако ланац који је везан за гајку рајфешлуса и гајку од каиша у пределу тртичњака.
Било како било, сам ментални склоп „злопичке“ остаје нејасан. Да зла има, у то нема сумње. А коју количину емоција поседује, потребна су челична муда и чврста рука да се докаже. Рука да осети рад и откуцај срца а муда да подрже сазнање да је дотична умрла још прошле године а да и даље трза...