Kad ti i Džemo jedete palačinke...

Živiš sa osobom u 20 kvadrata i ona te pita gde si?!
Da, živimo u Dover zamku, trenutno sam u istočnoj kuli, proveravam artiljerijsko naoružanje, poslaću paža, da te pita šta hoćeš.

Borba volova za egalitarnost, pa da i oni jebu ko bikovi.

Ratnik olovnih jaja u borbi protiv prognoza pilićara, koji igraju Barsu 3+ i duple šanse.
Zbog toga, što je na crnoj listi Mocarta, Atlantika, Meridijana ili bilo koje veće kladionice, obilazi prigradska naselja, nalazi kladionice lokalnih gastarbajtera i uzima taman, da se usere od para, a da ostane kladionici da visi na tankoj niti. Čisto da bi mogao, za koji mesec, ponovo da dođe, sa nalepljenim brkovima i obučen kao penzioner.
Mocartova lista mu je prešminkana, takoreći Kosmopoliten za muškarce, i njome bi brisao bulju, ali je papir suviše mastan i nedelotvoran.
Klervojant tipovanja.

Lingvistički milioner sa Platonom u kažiprstu i Aristotelom u srednjem, spreman na nasilničku penetraciju. On nije tunjiša sa oštećenjem rožnjače od čitanja, kome je najveća fizička aktivnost vraćanje "Psihopatologije svakodnevnog života" u biblioteku. On plaća pivo, nacionalista je, mistifikuje ženu-ali jebe 3-4 puta nedeljno, amaterske rasprave Sloba/Tito/Patris Lumumba je kriv svodi na raselovsku analizu uz utvrdljive činjenice i uz poštovanje tuđeg prava na glupost. Spilberg mu je sranje u odnosu na Kjubrika, Orhan Pamuk neuspešna i bljutava tendencija postmodernog da kopira čistotu izvorne istočne književnosti, a kaseta sa pet minuta klasične muzike, koja šušti, neizmerno kvalitetnija od bilo kog dojučerašnjeg hita.

Ima li leka protiv bola-osim ženidbe i poroka?
Bio sam seoski sudija, koji je pao pod lukavstvo jedne tako blage devojke da mi nije preostalo ništa drugo, nego da me zatvore u obor sa životinjama, umesto da mi poveravaju duše ljudi, da otkrivam njihove tajne i istražujem njihovu nesavršenost.
Moja ličnost... Ja sam zgrada podignuta na tekućoj vodi i dvorac izgrađen na pesku.
A prividna nevinost jedne devojke mi je to pokazala.
Više mi ništa nije sveto, ne poštujem nikoga i ne gledam ozbiljno na bilo šta, osim na jedno, misao! Nisam prijatan sagovornik... ne umem da razgovaram sa ljudima.
Osećam se kao u priči o reci ludila. Svi su pili iz nje i svi su ludi. Gubim veru u istinu i razum, kao objektivno utvrdljive kategorije.
Ima li svetlo razuma ikakve vrednosti sred kraljevstva ludih? Jesam li lud, ako ne izaberem ludilo? Razum, dakle, nalaže da se priđe ludilu?! Kakva je onda razlika između razuma i ludila?
Ovamo čašu rečne vode!!
Ponovo sam sudija. Samoživi administrativni moćnik, bahat i gramziv. Arhitekta jačeg temelja i žaba koja može i na kopnu i u vodi. Sa mislima samujem i obećao sam im malo pažnje svakog dana, iako su nezvani gost.

Opskurni fenomen u različitim postojanim oblicima, individualnim ili situacijskim.
Kao što prikaz na grbu deluje kao Roršahova mrlja zbunjenoj osobi, koja nije upoznata sa heraldikom đenovljanskog kluba, tako postoje nebrojene situacije u kojima kvalitativni i emocionalni intelekt gube vrednost u proceni.
Šta je sad ovo, šta se sad dešava? Ne znam o čemu se radi, a kamoli da učinim nešto!

Burek sa malo mesa, gibanica sa tragovima sira i sl.

Kec, kog panduri koriste kada novi Pežo ili Golf zakažu.

Holokaust seksualnog života. Imaš perut?! Ne sanjaj da ćeš jebati. Ikad.

(u daljem tekstu subjekat je muško, jer nije realno da heteroseksualac odbije dobru ribu, makar imala i sibirske smetove u kosi)

Džaba višemesečno dopisivanje sa devojkom snova, virtuelne zaljubljenosti i karakterne komplemetarnosti, kada u slou moušn trčanju jedno drugom u susret bude videla ogavne ljuspice dermatitisa na tvojim ramenima. Tada će zagrliti i smrdljivog klošara, moleći kosmičke sile da je nisi primetio. A očito da jesi.
Nećeš smeti da sedneš pored devojke u autobusu, koja te gleda kao Berluskoni manekenke na bikini reviji, pa će pored nje da sedne buzdovan. Bez peruti.
Izgubio si samopouzdanje, kao Hirohito posle anuliranja populacije Nagasakija.
Ali nije sve izgubljeno! Jebaćeš!
Naučnici sa Heden Šoulders univerziteta u nekoj američkoj vukojebini su smislili rešenje!
Eliksir u rangu sa čudesnim preparatom dr. Milojevića.
Moraćeš da nosiš batinu sa sobom, jer će te ribe spopadati po mračnim ulicama da te siluju. Gorostasu samopouzdanja, ponosito ideš gradom, kao Toti ulicama Testaćija.
Ti nemaš perut.

Moderno primenjena maksima, svi putevi vode u Rim.
Kako je Rim nekada bio centar civilizacije, trgovine, umetnosti, tako je danas Kišinjev centar cirkulacije narkotika, belog roblja i kradene bele tehnike.
Ako si nešto izgubio, u Kišinjevu je.
Komšinica otišla u Ulcinj, na letovanje i nije se vratila? U Kišinjevu je.
Usrao si se od alkohola, ne znaš gde si? U Kišinjevu si.

4. septembra 2011, negde u pauzi između isprobavanja komšiničinih gaća, koje je zabo sa zajedničkog gajtana za veš, i gledanja pornjave sa švapskim gilfarama, ponijima i Ljubišom Samardžićem, mladi zaluđenik za kastrata (fasciniran idejom o odsecanju muda) Olivera Nektarijevića, je svim moždanim silama, ojačanim od rešavanja jednačina sa jednom nepoznatom i takmičenjima iz istorije na nivou buđanovačkog sreza (osvojeno drugo mesto jer je samo jednom pomešao Prvi srpski ustanak sa Kosovskim bojem), uspeo da napravi profil.
Školjka, sa osećajem za definisanje ko Nodi sa stimulacijom g tačke. Opsednut lokalnom ganferkom (♥♥♥♥♥DIDI♥♥♥♥♥), koju je hteo da ženi i za koju je adaptirao svoju vešernicu, ali ga je otkenjala, nalepila bradu i pobegla sa bugarskim putujućim cirkusom.
Kontala, da joj je perspektivnija budućnost da ljubi zadrigle Turke na turneji po Anadoliji.

Mrakčinu je skinuo na Ibarskoj magistrali, u klozetu bogutovačke kafane, jer je ubedio herpeidnu 60togodišnja prostitutku, da mu je ostalo još mesec dana života. Inače bi mu pokazala srednjak i zapalila sa prvim kamiondžijom. Svu kintu dao na rehabilitaciju, pa se ogrezao u kriminal i sada krade rotkvice sa pijačnih tezgi.

Kako je 1939te rekao zalizani prodavac razglednica iz Austrije, "Viđ lude Poljake, kobilama na tenkove!", misleći pritom na neosporeni istorijski postulat, da se Šah teško matira pijunima.
Onaj koji vitla najvećim kalibrom, kroji zakone.
Na nivou globusa, to su carstva (primenjenije, imperije; ko je padao na popravni, lat. imperium-sila) koja diktiraju slobodu.
Jedan ima utoku, drugi fleka gaće; jedan je direktor, drugi je sekretarica, koja ne može da nađe spejs na tastaturi, ali su joj za jednu dojku potrebne šake Slavka Vraneša. Obe.
Elem, ništa nije večno.
Onaj, ko je jeo suši sa gole Japanke i pio Kristal, dok mu Ceca Ražnatović u toplesu pevala u krilu, sutra će krasti kifle iz otvorenih pijačnih cegera.

Onaj, koji mesto "muzika iz Konana" kaže, "Bolero od Morisa Ravela".

Primenjeno fudbalsko narečje za "onaj svet".
Raj, pakao, čistilište, Darvinov dijagram, ništa, šta-god.
Postojani implement zaokruženog jedinstva suštine i antiporedak ovozemaljskom bivstvovanju.
Smrt.

Kupio si kontur jastuk, čuvši za milione zadovoljnih, koristio ga mesec dana da bi te na kraju vrat boleo, kao kad si prvi put otišao na metal svirku i hedbengovao celu noć, sa omanjom padavičarkom na temenu.
Pao si na slatkorečivost devojke, koja te preko telefona ubeđuje da kupiš Šogun set noževa za tranžiranje mesa, voća, povrća, cipela i čekića, jer na poklon dobijaš "Hergeštelt in Dojčland" digitalni merač pritiska. Ali ne mariš, jer su ti ganglije suviše zauzete zamišljanjem je gole.
Da, i meni je zvučala kao da ima velike sise.
Da ne dužim, stvar je u reklami i impresiji.
Spolja gladac, iznutra jadac.

Mit kaže da je rođena je u svetlosti Sunca, kada se jedan zrak prelomio u najsavršenijem dijamantu i stvorio iskru. Iskru neprevaziđene lepote, u kojoj je stvoreno dete. Blago odrasla, izazvala je ljubomoru i bes bogova, jer je zavodila sve podanike, koji su padali u bezumlje zaljubljenosti. Gnevni, bacili su je na Zemlju i osudili je na bedan život u jednom srpskom zaseoku a sluđenim podanicima povadili oči. Subota je njeno prazničenje, tada u svojoj autentik Kuala Lumpur haljini zrači u svom idealnom sjaju. Tu je, među nama. Čeka tren da se vrati svom kosmičkom pijedestalu i napusti svet neuglednih zemaljskih sužnjeva. Svesna je da je iznad nas i ne štedi nas pouke.

Poslao Voland pismo, kaže da je dobio najnoviji katalog, sa brojnim novotvorenim ljudskim karakteristikama, koje prete da pomute slavu njegovog najomiljenijeg i najinspirativnijeg greha.
Ukoričeni katalog, masan papir, lepe ilustracije, sve na popustu.
Kaže i da se svakodnevno otvaraju nove fabrike Carevih novih odela.
To je hit, to danas smatraju elementarnom estetikom i da nijedna njena vrednost ne prolazi bez svoje marketinške ciljne grupe. Mada, kaže, da im ne treba nišan. Pucaju u prazno, uvek pogode. Ali ima i nišana, opet na popustu.
Čudi ga kako smo nemi. Nas trojica.

Starino, tebi poručuje; Voliš onaj oštar miris vazduha prvih zimskih jutara? Ovekoveči to svoje osećanje jednom Holmark čestitkom: "Onaj oštar miris vazduha prvih zimskih jutara!", pa ponesi čestitku sa sobom kao vid inspiracije i podsetnik za bolje sutra, jer si pronašao istomišljenike, a ne oni tebe (bar se nadaš). Lakše je ćutati čitav radni vek u svojoj kancelariji 2 sa 2 i dočekati svojih desetak godina staračkog konformizma, uz jedan omanji fond za svoju decu i rezervisano mesto u raju uz birokratski red na čistilištu koji, kako kažu, je čista formalnost.

Tebi golobradi kaže; Ti debeli, što bleneš u taj podrumski prozor u svet! Jesi li čuo da su izmislili točkove koji se montiraju na kitu, pa kada ti se, nesuđena simbiozo, pripiša, kita sama ode do klozeta, pa se vrati. Ni koitalna problematika ne treba da te brine. Izmislili su oni Breda Pita da jebe mesto tebe!
Sećaš li se godišnjih doba? Ne mislim na Vivaldija. Nisi čuo za Vivaldija? Koristiš klimu. Znam, zato te i pitam. Ako, tako je podnošljiviji kapitalistički krematorijum.
Čitaj kako je napisano, razumi kako nije.
Ne ispisuj svoju sudbinu ti budalo, ti. Zar ne vidiš kataloge? Sve je spremno za tebe, dovoljan je jedan klik daljinskog upravljača za gašenje moždanih vijuga i nekoliko lekova za stres. Carpe diem, ali prvo zavoli osmeh skriven iza brkova svog gospodara.

Poručuje nam da se urazumimo, narušavamo mu životni prostor. Suviše nas je.

Sekularizovana masa koja veruje da je Bog mrtav, a Elvis živ.

Osoba sa amputiranim nogama.