Šampion kafanskog triatlona- rakija, pivo, vino. Popije ponajviše i drži se na nogama.

Misao koja je provejavala Milošu Obrenoviću kroz glavu dok je birao čime će biti ubiven kum Karađorđe - iglom ili sekirom.

Takmicenje

Paradoksalno, pozicija koju shvatiš tek kad je svojim očima vidiš.

Obilaznica.

A nekom radodajka.

Deca se veru po drveću, dok roditelji "s mirom" piju kavu, pivo, jedu meze i slične đakonije. Nindže su potpuno nevidljivi za roditelje dok jedan nindža ne zaplače.

Traktor koji bljuje vatru - šala mala.

Lebdeći dobrica. Vodi mrtvu trku sa psom za titulu najboljeg čovekovog prijatelja. I nemoj neko da ga je pomeš'o sa aždajom. Aždaja je najobičnija raspandrkača za ovog gospodina. Ne možeš, a da ga ne voliš. Kad pada kiša on dune vatru da te ugreje, ako nemaš šibicu on malo pirne da potpali vatru. Jedino onaj seronja Tolkin uz'o da ga ogaravi u Hobitu pa napravio pohlepno čudovište od zmaja - banda zapadnjačka! Uostalom, da nije toliko dobar k'o da bi neko dao agrarnim mašinama ime po njemu.

Jedini preostali epitet koji žena dodeljuje muškarcu kad se nada da ima salgiju u gaćama.

Počuj Marko moje kazivanje
da ti dođe glavi prizivanje
da Srbije buduće udahneš
prije nego životom izdahneš
Srbija ti jeste sada vaka
samo vaka i drugačije nikaka
Na astalu neki pendžer stoji
te iz cuga tri litije kroji
al ne iglom i svilom šarenom
no Božijom slikom i prilikom
Kroz taj pendžer tica ne proleće
ali blešti kao plamen sveće
nema vetra ni mirisa rose
na dugme uključuje to se.
Tako čudo računarom krste
da ga trošiš ti pripremi prste
Porod sina, odapnuće majke
šenlučenje, dovođenje snajke
sve se vidi na pendžeru tome
pokazuje i tuđem i svome.
Tamo nađeš al nemoš da diraš
čuješ pesmu ne moraš da sviraš
gledaš žensko ko od svoje majke
đe prikaže međunožne jarke
a muškije sablji kolko oćeš
crnih belih, uostalom doćeš.
Budi zbogom Marko aranđelu
i ne stišći tamo đe piše kada
Sanja Kruševac jebi odma sada.

" Isus je bio Srbin i kada je bio raspet na krstu vikao je *Ilija, Ilija, što me napusti Ilija*", Jovan Deretić, Knjiga ostanka, poslanica Nazarećanima.

Sve je nekako išlo dok se nije rodio Miroljub. Sunčanog jutra u rano proleće, kad se đubre izvozilo, babica je iz utrobe Nadežde Kostić, rođene Tanasić, iščupala malo sluzavo stvorenje kojem je majka dala ime Miroljub, po pokojnom mužu, koji je nastradao tokom njene trudnoće u trećoj smeni rudnika Kolubara, dubinski kop. Time je pokrenut uzročno-posledični niz koji će rezultirati nestankom Srba sa istorijske pozornice jednom za svagda. Ono što nije uspeo Turčin, katolik, Hitler, Bugar, Šiptar, Čedo Jovanović, načinio je Miroljub.

Miroljub je odmalena pokazivao znake natprosčne inteligencije te mu je majka omogućila školovanje u najboljim školama u koljima je Miroljub mogao da pokaže svoj puni potencijal. Bio je inovativan student, a tako je nastavio i kao doktor nauka, drugi najmlađi u srpskoj istoriji, odmah posle Šekija.

Naravno, nije sve bilo tako crno u početku. Krenulo je sjajno, te je pomoću njegovih izuma Srbija postala lider Jugoistočne Evrope. Izumio je kopačke pomoću kojih Srbi mogu da daju gol. Izmislio je bicikl kojim se može brati kukuruz. Programirao je softver koji predviđa kretanja dinara u naredne tri godine. Iz rude rudnika u kojem je poginuo njegov otac izolovao je element čijom se fuzijom može dobiti čisto zlato te je Srbija vratila sve spoljnje i unutrašnje dugove. Sve, sve ali Antimaterijski taster mu nije trebao. Izvorna ideja nije bila loša. Antimaterijski taster trebao je da omogući pravljenje hrane i vode ni iz čega čime bi se trajno rešilo pitanje hrane u studentskim domovima. Međutim, dve rakije previše, dve tipke pogrešne, povećanje frekvencije i opsega uređaja i....ode Srbija u kurac. Jednostavno nestala je zajedno s Miroljubom. Na području nekadašnje Srbije sada nema ništa, pojava slična Bermudskom trouglu. Stvari jednostavno nestaju k'o u skladištu Geneksa. Da, gospodo tako su nestali Srbi. Špekuliše se da se sada oni nalaze u Potprostornom kontinuumu, ali to je sve domen teorije. Dok nauka ne uznapreduje, o ovom slučaju moći da pričaju ljudi kao što sam ja, potomci prvih izbeglica nakon građanskog rata u Bosni koji su utekli na Novi Zeland. E sad, jedino se postavlja pitanje. Ako ikada budemo mogli da vratimo Srbe, da li će to iko želeti? Hvala na pažnji!

Žena.

Ona domaća, prava, porodici privržena, ispravljač grešaka muškog dela bračnog para, malter koji dve bračne opeke drži na okupu. Jer, muško se lako zagubi u svemu tome bračnom, i oda se mračnom, idući kafanskom ivicom, raskućavajući skućeno. A žena k'o žena, od osmog do osmog, marta. Pegla joj je srednje ime, veš prefiks, kuhinja sufiks. I tako dok hoda kroz život, ona gazi, stopalom malim gotovo zanemarivim, a opet velikim za porodicu titanskim. Takvoj porodici ne treba anđeo, jer on je tu. A, jednog dana, kad joj Sveti Petar bude odškrinuo nebesku tavanicu, i on će se pokloniti:"Izvolite na ovamo, rajsko naselje, broj tajitaj."

Tercijarni sektor privrede koji tržište nalazi u populaciji sa hromozomom previše.

Glasovna fusnota za bukvalca. Desi se normalnom čoveku da naleti na plodove mošnji čoveka sa opasnim erorom u porodičnom stablu pa su neretko neophodna dodatna pojašnjenja.

Čovek koji nema ideju.

Opšti utisak o individui stečen na osnovu njenih postupaka, ali i porekla.

Žene, bre! Amazonke sa ljubavlju Afrodite. Oće da učine. Takva kad ti u kuće dođe ne moraš da se sekiraš za cepanje drva, ali ni za to da li će ti kurac biti popušen u pauzi između pečenja dve pite.

....hodaju gradom srećnici i mi smo bili to, vrati se kad me poželiš, nisam ti bilo ko....

Pošten neki svet. Prepoznao je milozvučno-preldžijske elemente ritmova Radetovih pesama koje razdrmavaju i najčvršće sinaptičke veze - jednostavno se raspametiš.
To su ti ljudi i žene koji imaju jednu cigaretu i ponude tebi. Kad ovakvog domaćina pitaš da uzore njivu, on prvo uzore tvoju i od tvojih komšija, a sebi ako stigne. Komad leba deli na onoliko delova koliko je komšija, svima pomalo. Ovi ljudi kad vide Beograd na vodi, podignu ga da se ne kvasi.
Jedina slobost im je upravo Rade Lacković. Kad je njegov koncert tad se prodaju i džondir i plugovi samo da se kupi karta. Đe koncert? Je l' u Insbruku? Nie problem! Nek ide i kuća!

Neki vid altruističnog pravdanja.

Boban koji se nalazi u šumi striborovoj.

Paradigma ulaska malograđanštine na velika vrata. Dobro, ne baš velika, nego ogromna.
Dok danju želudac celivaju nusproizvodima kompanije matijev - zlatibor kurac palac, a bulju pokrivaju aBidas trenerkama i šabanske tabane filE papučama, noću se povampiruju i naizgled mirne i skromne duše opsedaju demonske sile koje akcelerirajućom brzinom zaposednutog vuku u tamu propasti, i finansijske i duševne. Ponavljajući pomenutu radnju, to jest neradnju, to jest predradnju potonuća, transom porobljene duše, kojih ima numerički gledano u okvirima pandemskog opsega, etaloniziraju i kalbriraju aparat moralnog i vrednosnog bezdanuća nacije uspostavljajući novi zombi poredak venišom grandparadizovanog mozga.

I dobro. Tu smo gde smo! Da li da pravimo ogromni mitraljez i po ranije švapskom proverenom sistemu *Hans-obarač-narod u jamu-zakopavaj* vaspostavimo novi sistem gde su vrednosti vrednosti, a ostalo se samo po sebi nameće, ili da se branimo i da kao nekadašnji pioniri ćirilice krenemo u masovno prevaspitavanje oživljavajući nacionalno biće?

Možda, ipak, treba sačekati neki treći svetski rat, i pustiti zombije da budu takvi, jer, u nedostatku tehnike i konja, trebaće neko da gura dolap.