Баријевски синдром је психичко обољење српског народа, односно доброг дела Срба. Име је добио по италијанској луци Бари, где је Црвена Звезда давне 1991. постала шампион Европе. Одавно се раширио ван оквира навијача Црвене Звезде и фудбала уопште, односи се на цело друштво ове државе, кукњаву за прошлим временима "Како је било (добро) некад".

Опис старосне доби.

Три године робије.

Најлакши начин да у Србији (али и свуда по овоме свету где живе Срби) на брз начин дођете до онога што желите. Посредник је кључан фактор у везама, најчешће је то пријатељ, неко из фамилије, или чак њихов пријатељ или познаник, нпр. другар из војске од пашенога итд.

Спонзоруше чија су интересна зона спортисти, пре свега фудбалери. Од стандардних се разликују по томе што траже младе таленте, који ће јаке уговоре направити тек у будућности. Умеју да погоде као Венгер, ретко греше.

Оно што је за нас Србе некад била кафана, данас је кладионица. Због недостатка праве кафане, топле атмосфере и једнакости у истој, људи су се преселили тамо где су сви исти, у кладионицу. Тамо где је професор једнак са комуналцем, заједно за истим столом врше анализу меча Албасете - Нумансија, где доктор размењује фиксеве са малолетником који успешно глуми старију особу, где локални кримос пандуру објашњава шта је то ki1V pp1, тамо где се знање свакога цени, ма колико се у датој ситуацији препирао са неким и говорио му да је незналица, његов фикс ћеш добро размотрити и испратити.Ако је са почетка једина тема у кладионицама био спорт, то више није случај, нимало. Управо се тај дух кафане преместио у кладионицу, свака кладионица има неколико локалаца који не излазе из ње, као некада из кафане, свака има свог локалног галамџију, два-три лика који сваки дан нападају (мувају) радницу као Хуни Капију народа, баш као некада конобарицу. Теорија завере, политика, геополитика, ловачке, швалерске приче, гљиве, змије отровнице само су неке од тема, баш као у... Праве кафане су заменили, бар су покушали, фенси локали, популарни кафићи, где кад викнете "кафа", не добијете текућину у шољици са плавом пругом по рубу, него списак дужи од Хамурабијевог законика, па ви изаберите, млеко, пена, шлаг, ирска, дуга, кратка... Кад тражите комплет (вињак+кафа) зову полицију, где је зидарац исчезао крајем 2008., где су сви префињени.
Зато су се просте душе, преселиле тамо где припадају, популарна клаџа поред свих ужитака, преноса Мексичке друге лиге, нуди и зидарца по цени од 80-90 кинти. Руку на срце и данас постоје праве кафане, али оне се данас често срећу као планине у Војводини.

Генерација рођена за време и непосредно после бомбардовања.

Лик који иако је у друштву поставља питања и даје одговоре на иста.

Све је већи број група типа Срки бет, Абидал типс, Александар Локнер типс, Славољуб Ђорђевић бет итд. Наравно ове групе имају такозвану ВИП зону, где морате да платите 30-40 евра месечно, да би добили тикете са 4 пара са укупном квотом у распону од 2.3-3.5 (ееј бре, па ја толику квоту ухватим за једно полувреме Цволеа са типом 2 плус прво) . Тврде пролазност од 80% на месечном нивоу, пази курца, јака мудрост погађати квоте по 1.16, а ако се деси изненађење то је оних 20%, тако тврде. Свакако има идиота који учествују у сопственом плачкању, као да џепарошу на улици помогнете да Вас опљачка.

Прва асоцијација је наравно на сношај, када због превише попијеног алкохолног деривата нисте у стању да завршите посао, па то све постаје замарајуће, и за Вас и за особу која Вам је дала. Може да асоцира и на аутомеханичара, пријатеља што развлачи причу итд.

Када укључиш светло у ходнику, а искључиш у соби и тако намамиш комарце у ходник.

Углавном су дебели, задригли, чупави или ћелави, мада има изузетака. Једно им је заједничко, а то је да обавезно носе неки пецарошки прслук. Ова особа је из неког разлога постала то што јесте, зарађује силне паре сликајући нпр. добре рибе и сврставају се међу уметнике. Курчеве уметнике. Некад је човек морао да се добро надува, да би добио инспирацију, умаже бојама, наслика нешто, одсече себи уво, умре, да би га 150 година после тога прогласили за уметника. Док се ова створења сврставају међ' уметнике због слика направљених једним притиском на дугме, а све то са фотоапаратом који вреди као моја гарсоњера на ободу Новог Сада.

Веома популаран спорт. У тој мери да се на терену предвиђеном за рукомет углавном игра фудбал. Свака школа има рукометни терен, а ту се опет игра фудбал. Свака сала која поседује рукометни терен издаје га за играње фудбала. Може се рећи да је то спорт који се не игра рекреативно. И као што рече један декица из Подриња: "Тешко руком дати гол."

Онај који уме да се најебе неком мамице кроз дијалог, а да притом не користи псовке.

Када ти допизди и кренеш да избацујеш "пријатеље" са фејсбука.

Човек се на свадбама, испраћајима, викендом у клубовима, дискотекама итд. обично спријатељи са неким у WC-u, наравно ако се уговедао. Тада креће оно класично, одакле си брате, знаш ти овог, оног и наравно лагање о количини испијеног алкохола. Наравно то је пријатељство које траје само те вечери, можда само у том тренутку.

Један од последњих стадијума физичке неспремности мушкарца.

После испијене одређене количине алкохола, доста Срба постају бокал патриоте. Узраст није битан да би постали бокал патриота, од оних најмлађих што су тек почели да се опијају, па све до оних Кркобабићевих година. Битно је само да се добро напијете и да певате "Од Тополе...", "Марш на Дрину" итд., а ујутру да вас боли к*** и за државу, и за народ, и за Косово. Ако сте још откачили војску кроз цивилно служење, а притом кад попијете причате о томе како неком треба је**ти маму, на пример Шиптарима, Хрватима итд., то вас подиже на скали бокал патриотизма.

Više nego popularan naziv za devojke rodjene u godini kad je bio Mundijal... '86, '90, '94

Kaže se za devojku/ženu koja se utegne toliko da sve hoće da prsne na njoj...