Barijevski sindrom je psihičko oboljenje srpskog naroda, odnosno dobrog dela Srba. Ime je dobio po italijanskoj luci Bari, gde je Crvena Zvezda davne 1991. postala šampion Evrope. Odavno se raširio van okvira navijača Crvene Zvezde i fudbala uopšte, odnosi se na celo društvo ove države, kuknjavu za prošlim vremenima "Kako je bilo (dobro) nekad".
Primeri nisu potrebni, čućete ih u svojoj kući, na ulici, dok budete jeli burek u pekari, punili plinsku bocu, uživali u dami sumnjivog morala ili kupovali paprike za potrebe spravljanja ajvara.
Najlakši način da u Srbiji (ali i svuda po ovome svetu gde žive Srbi) na brz način dođete do onoga što želite. Posrednik je ključan faktor u vezama, najčešće je to prijatelj, neko iz familije, ili čak njihov prijatelj ili poznanik, npr. drugar iz vojske od pašenoga itd.
a) Brate, vidi onu malu tamo, kažu taze punoletna. Uh! b) Znam ja nju, ona je mom rođaku sa majčine strane rođaka sa očeve strane... a) Dobro, dobro, nego aj mi sredi... b) Nije problem, oš da jebeš il' da šetaš? a) Sve!
Sponzoruše čija su interesna zona sportisti, pre svega fudbaleri. Od standardnih se razlikuju po tome što traže mlade talente, koji će jake ugovore napraviti tek u budućnosti. Umeju da pogode kao Venger, retko greše.
Ono što je za nas Srbe nekad bila kafana, danas je kladionica. Zbog nedostatka prave kafane, tople atmosfere i jednakosti u istoj, ljudi su se preselili tamo gde su svi isti, u kladionicu. Tamo gde je profesor jednak sa komunalcem, zajedno za istim stolom vrše analizu meča Albasete - Numansija, gde doktor razmenjuje fikseve sa maloletnikom koji uspešno glumi stariju osobu, gde lokalni krimos panduru objašnjava šta je to ki1V pp1, tamo gde se znanje svakoga ceni, ma koliko se u datoj situaciji prepirao sa nekim i govorio mu da je neznalica, njegov fiks ćeš dobro razmotriti i ispratiti.Ako je sa početka jedina tema u kladionicama bio sport, to više nije slučaj, nimalo. Upravo se taj duh kafane premestio u kladionicu, svaka kladionica ima nekoliko lokalaca koji ne izlaze iz nje, kao nekada iz kafane, svaka ima svog lokalnog galamdžiju, dva-tri lika koji svaki dan napadaju (muvaju) radnicu kao Huni Kapiju naroda, baš kao nekada konobaricu. Teorija zavere, politika, geopolitika, lovačke, švalerske priče, gljive, zmije otrovnice samo su neke od tema, baš kao u... Prave kafane su zamenili, bar su pokušali, fensi lokali, popularni kafići, gde kad viknete "kafa", ne dobijete tekućinu u šoljici sa plavom prugom po rubu, nego spisak duži od Hamurabijevog zakonika, pa vi izaberite, mleko, pena, šlag, irska, duga, kratka... Kad tražite komplet (vinjak+kafa) zovu policiju, gde je zidarac isčezao krajem 2008., gde su svi prefinjeni. Zato su se proste duše, preselile tamo gde pripadaju, popularna kladža pored svih užitaka, prenosa Meksičke druge lige, nudi i zidarca po ceni od 80-90 kinti. Ruku na srce i danas postoje prave kafane, ali one se danas često sreću kao planine u Vojvodini.
Sve je veći broj grupa tipa Srki bet, Abidal tips, Aleksandar Lokner tips, Slavoljub Đorđević bet itd. Naravno ove grupe imaju takozvanu VIP zonu, gde morate da platite 30-40 evra mesečno, da bi dobili tikete sa 4 para sa ukupnom kvotom u rasponu od 2.3-3.5 (eej bre, pa ja toliku kvotu uhvatim za jedno poluvreme Cvolea sa tipom 2 plus prvo) . Tvrde prolaznost od 80% na mesečnom nivou, pazi kurca, jaka mudrost pogađati kvote po 1.16, a ako se desi iznenađenje to je onih 20%, tako tvrde. Svakako ima idiota koji učestvuju u sopstvenom plačkanju, kao da džeparošu na ulici pomognete da Vas opljačka.
lik1: Brate ala pogađa onaj Srki bet, to je strašno, vredi svaku paru... lik2: Šta je uhvatio? lik1: Brate, uhvatio je da će Barselona da da dva i više golova Alkorkonu u kupu, da će Real pobediti Hihona , Mančester dobiti Vigana, a Dortmund Frajburga... lik2: I ti za to daješ 40 evra mesečno, da ti neko kaže da igraš na Mančester protiv Vigana, kvotu 1.21? Jesi ti debil?! lik1: Brate ne seri, lik razvaljuje, pogodio je da će Juve dobiti Ćezenu, Zvezda BSK, a Ajaks De Grašafa. Što ti ne uzmeš neke pare? lik2: Zato što meni na dva'es dinara uplate ne znači ništa da vežem Zvezdu, Juve, Barsu, Real, Partizan. Dortmund, jer će isplata biti 82.3 dinara. Ja moram da ganjam nedeljom ujutru Kavasaki 4+, Torino iz iksa, Hofehajm protiv Bajerna i one Estonce iz 2 u 1. Daj meni tih četr'es evra da ti dajem parove sa 1.12 kvotom moronu...
Prva asocijacija je naravno na snošaj, kada zbog previše popijenog alkoholnog derivata niste u stanju da završite posao, pa to sve postaje zamarajuće, i za Vas i za osobu koja Vam je dala. Može da asocira i na automehaničara, prijatelja što razvlači priču itd.
primer 1 Mladić pijan kao govedo, negde pokupi "simpatičnu" devojcicu, posrećilo mu se, dala je. Prošlo je sat vremena, muči se, znoj lije, ali nikako da privede kraju, sve je sporo i monotono. Ona je odavno zaspala. On: 'Alo budi se, šta ja radim ovde?! Ona: Valjda jebeš, ajde bre svrši!
primer2 1. Sinoć ti ode negde sa onom malom, a? 2. Ma odvedoh je kući, prazno sklonište bilo konačno. 1. Jesi je jeb'o? 2. Ulazimo mi kod mene, ono keva zaboravila radio da isključi, piči radio S, neka baladica, vidim ja njoj prijatno... 1. Znači jeb'o si? 2. Sednemo na kauč kod mene u dnevnu, sgovnam ja neki kotelčić... 1. Daj bre čoveče, 'ajde svrši već jednom!
primer3 Dolazite kod automehaničara, auto Vam je tu već 10 dana, doterali ste ga da Vam zameni remen kaiš. -Ide li majstore? -Evo mora se. -Kad će biti gotovo? -Za par dana, jeben je to posao, znaš i sam. -Kurac bre ja znam, treba sutra da idem na svadbu kod sestrića u Badovince, žena neće autobusom da ide, svrši već jednom!
Uglavnom su debeli, zadrigli, čupavi ili ćelavi, mada ima izuzetaka. Jedno im je zajedničko, a to je da obavezno nose neki pecaroški prsluk. Ova osoba je iz nekog razloga postala to što jeste, zarađuje silne pare slikajući npr. dobre ribe i svrstavaju se među umetnike. Kurčeve umetnike. Nekad je čovek morao da se dobro naduva, da bi dobio inspiraciju, umaže bojama, naslika nešto, odseče sebi uvo, umre, da bi ga 150 godina posle toga proglasili za umetnika. Dok se ova stvorenja svrstavaju međ' umetnike zbog slika napravljenih jednim pritiskom na dugme, a sve to sa fotoaparatom koji vredi kao moja garsonjera na obodu Novog Sada.
