Kad mitologija skrene kod Albukerkija tad nastane ovakva gamad. Aj' što ih ima k'o kusi' pasa, nego nemaju ni lice pa osveta za eventualna nedela ne dolazi u obzir. Nose crne ogrtače koje nabavljaju u Azel Frans na rasprodajama. Pograbe sve velike brojeve pa se ne možeš k'o čovek ni maskirati. Ogrtačima, takođe, kriju rašavost svojih nogu nastalu usled jahanja plećastih konja. Neki očevici tvrde da su nevidljivi lol. Njihova krvoločnost nije upitna, i upravo su oni bili uzor Milošu Obiliću da raspori Murata. Priča se da je i Džek trbosek pek'o zanat kod ovih Todorovića.

Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham....

*Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas..." -*

Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:"Prati crveno, samo prati crveno!" Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne...Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. "Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm...boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa...opet se zaigrao."
Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom - jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac?
Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh...Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. "Uzmi još jedan dim." Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu.
"*Minja, samo prati crveno*." Tako je! Palac gore. Idemo dalje!

Stojčin koji mazi žice, i to glasne.

U tmini ćoška sobe, odma do malog pauka, stoji ona. Nevidljiva, a osetljiva. Entropična, a uređena. Možda jeste, a možda i nije. Ipak tu je, o čemu god da se radi.

Solidan recept za švarglu.

Error naredbe srbskom radniku u javnoj instituciji. Fidbek *a la* Končita Martinez kad joj protivnica pogodi osnovnu liniju - *por que*.

Libijski pukovnik imao je običaj kad gostuje u drugim zemljama da spava u velelepnim širokim šatorima koji su čuvale ženke iz obezbeđenja, pa je bilo onaj fazon, malo pušiš diktatoru malo čuvaš šator i slično. Uglavnom, šatori su bili naširoko razvučeni.

Mestimično munjavati palamar. Odrađivanje posla polovično.

Pekarska umotvorina umesena brašnom prosijanim na glasnim žicama.

Palamar u opuštenom stanju koji je tek ušao u oralnu obradu. Sve ga onako lepo razvlači sa strane.