Primena mentalne ili psiho-fizičke torture nad pojedincem, tako intenzivne da rezultira da on krene da dreči (vreka po južnjački) kao biće iz narodnog folklora.
-Neca opet zajebo nešto?
-Jes vala, eno ide šef, zacrveneo se ko ringla, sad će da ga jebe ko drekavca.
Umro jugonostalgičar.
Lik iz Sombora na privremenom radu u Americi, koji tamo mlati dobre pare, ali za koga bi, ako ne pratiš redovno NBA, trebalo da te boli kurac.
-Jokić sinoć opet tripl dabl! Objasnio crncima košarku! Srbin MVP!
-Boli me kurac.
Parada.
Naprednjaci slave ulazak u pokoreni Šabac. Na čelu kolone je Vučić na belome konju, desno uz bok mu jaše Sandokan. Za njima marširaju botovi, svako na grudima čvrsto drži tastaturu, prigrljenu kao pušku. Stupaju monolitno, kao jedan, njihova volja je jedno sa vođinom. Pred sobom teraju zarobljenike, poražene u ovom zadnjem, konačnom pohodu do potpune vlasti: Zelenovića i ostale "žute".
Neradni je dan u gradu danas, deca ne idu u školu, javna preduzeća ne rade, svi su poslati na ulice da posmatraju trijumf. Jedni kliču i bacaju cveće, drugi samo nemo posmatraju. Nemoć.
Među njima je Bombaš.
https://3.bp.blogspot.com/-E7DCoixzlDE/VlfHIOneBwI/AAAAAAAAKIM/QMhjLJdA_Ig/s1600/The%2Bweeping%2BFrenchman%252C%2B1940.jpg
Tiho se iskrada iz mase. Dobljno je video. Sprednim ulicama, koje poznaje kao svoj džep odlazi do kafane. Zatvorena je danas za sve, ali ne i za njega. Gazda, saborac iz slavnih dana južne tribine, pušta ga na zadnji ulaz. Za šankom ga već čeka piće. Ćutke ispija, i samo pokaže gestom da želi još jedno.
Ponoć je prošla, tiho se vraća kući praznim ulicama, punim đubreta od današnje parade: zastavice, paopiri, kese. Već su krenuli da ruže ovaj mali Pariz.
Deca i žena su već legli. Skida se u gaće i majcu, odlazi do kupatila, gleda lice, neobrijano, podbulo od alkohola. Odlazi u dnevnu sobu, uzima telefon, okreće broj na brzom biranju.
Sa druge strane, mamurnim glasom odgovara Teofil Pančić:
--Da?!
-Prokleti...beli...listići...
-Da...prokleti beli listići.
Ćute duboko u noć, dok impulsi otkucavaju.
Pretreano tepanje.
-Mico mawa, voim te puno, bubim za laku noć.
-Ajde bre ne jutkaj mi, kretenčino.
Vrh pička, zgodna, no slabija malo u faci, ali nadoknađuje to živahmom ličnošću, da ne kažem, ne'do Bog, personalitijem.
-Uh vidi Mašu kaka je čakapi iz'danula bi mi na kurcu.
-Meh, i nije nešto u cufa.
-Al je mnogo harizmatična, vidi je kako cvrkuće.
-Da be, da Prpićka. Vrh...
Vrelo mudrosti iz koga se mozak preko guzice direktno napaja jebitačnim rešenjima za tuđe probleme.
-Šta se bre fino sa njim preko telefona, posle onog sranja?
-Ma odrah grlo svađajući se, boli njega...
-Ma ja bih mu...
-Aj pomeri malo to rakošno dupe u stranu, sela si na daljinski čini mi se.
Srpski ekvivalent radničkom predgrađu Budimpešte u kojem se smeštaju u hotel sa dve zvezdice učenici iz Istočne Evrope na ekskurziji.
Mesto koje je pojam urbanosti samo samo ljudima sa sela* koji su učestvovali u radnim akcijama na njegovoj izgradnji i bili fascinirani ("Beton! Soliteri!"), ljudima sa sela koji su se blagodareći državnoj službi tu doselili (opet raširenih zenica "Beton! Soliteri!") i njihovom potomstvu koje je izvelo zaključak da jebi ga imaju beton i solitere, žive u Bronksu, nema drugog objašnjenja.
Svima ostalima sasvim prosečan kurac.
*I da jebi ga, svi smo mi došli sa sela, ne mislim pod tim ništa loše.
Osoba čija je glavna svrha da ide okolo i zabavlja dokon narod.
U prošlosti su cigani vodali mečke po vašarima i ostalim narodnim okupljanjima pa su one svojom igrom i drugim trikovima zabavljale dokonu svetinu voljnu da vidi divlju i opasnu zver u jednom tako glupom položaju. Danas su tu ulogu preuzeli ljudi očajni da zadrže štogod popularnosti su stekli, voljni da ih vodaju od televijzije do televizije.
-Hahaha jesi gledao Miroljuba gostovanje najnovije? Koji je ono ludak, jebote voz!
-Miroljub je mečka obična. Vodaju ga okolo pa voditelj tupa u tupan a on se kači uz bander.
Miroljub Petrović je trenutno najreprezentativnija mečka, ali mogao bi biti vrlo lako zamenjen u ovoj defki bilo kojim Šešeljem, pokojnim Ekremom, Kristijanom ili Lazanskim.
Oberkurva.
Najviši stadijum kurvanja, prodavanja dupeta i čega god je ostalo od integriteta bez trunke griže savesti.
-Koji si ti Marić jebote...
Red Žikine dinastije, red naklapanja o tome kako se mnogo troši oko praznika, red Tesne kože, pa red o tome kako se baš mnogo troši za praznike, red Lepe Brene, red o tome kako je januar "najduži mesec" (hehe kapirate, ima samo 31 dan, al ste mnogo potrošili pa se oduži dok čekate februarsku platu hehe).
Studio TV Prva, Maja Nikolić cvrkutavim glasom:
-Dragi gledaoci sa nama je stručnjak za finansije sa kojim ćemo pričati o tome da li za praznike trošimo više nego što imamo, te da li je natrod neodgovorna stoka, i zašto jeste. Posle toga sledi poslednji deo sage o familiji Pavlović, ostanite uz naš program. (trep-trep, smeš-smeš)
Ne priznavati neko svojstvo nekome ili nečemu, ni po koju cenu, u inat svemu, pa ako treba i zdravom razumu.
-Ja baš volim da kuvam! Reci mi sta volis da jedeš?
-Pa testeninu, peceno i przeno. Punjene paprike i gibanicu. Grasak i boraniju slabije.
-More! Jeo bi moj grasak i boraniju! Kad ti kazem.
-Grasak mozda i bi, al boranija za mene nije povrće, a kamo li jelo. Tako da od toga nema nista sestro, džabe bi se mucila: ne priznajem je ko Srbija republiku Kosovo.