Izbeljivač
Lik koji dugo ništa nije trsio, a za to vreme nije hteo ni da šamara majmuna, pa mu je sada od te silne nejebice pun rezervoar i prva koja mu padne šaka biće kvalitetno prekrečena.
- Živana beži sada dalje od mene, pod ogromnim je pritiskom! Slomiće ti zube!
Da te čovek lepo pita
Pokušaj dobijanja informacije od nekoga, zašto se kurči kada ne zna da leti ili što bi rekao Gojko Sisa, što ulazi u frku kad je slabiji?
Čemu na Rusiju biciklom?
U principu, pitanje koje sledi pre dandare nekom šiljokuranu ili se postavlja nekom prijatelju koji je precenio svoje realne mogućnosti i zbog toga upao u određen problem.
- Ajde beži majmune mali. Naš je red da igramo. I ti isto klinac. Ajmo, dosta je igre.
- Ali imamo još tri žetona.
- Sikter bre. Samo roštiljate tu bezveze. Ajde paljba da vas ne bi izuo.
- Jeli momak, ti, ti, što teraš tu decu sa stonaća. E ti. Da te čovek lepo pita, jesi ti normalan? Decu da teraš. Sram te bilo. Ajde sada lepo izaberi hoćeš da ti šamare lupam ja, inače otac sam ovog klinca na kog si se drao, gospodin sa moje leve strane, inače bivši prvak Srbije u kik-boksu i otac ovog drugog klinca kog si terao ili hoćeš da te lupa Neđa, ovaj gospodin ovde, inače Krajišnik, osuđen u Hrvatskoj na četrdeset godina zbog genocida, koji je stric ovog trećeg klinca kog si odgurnuo?
- Ja...ja....ja....nisam mislio...
- Nisi mislio. Slažem se.
Ponekad me stvarno plašiš
Reakcija na nečije nenormalno ponašanje ili neku krajnju boleščinu koju ta osoba ponekad ispoljava. Stvar koja ne izmili iz neke crne rupe njegovog mozga stalno, nego samo proviri s vremena na vreme, kada se otrgne kontroli i kada ne može da je zauzda.
- Ajde ovde da sednemo.
- Ma jok, ajmo nazad, skoro je prazan bus.
- Ne, ne, ovde, ovde.
- A što baš tu brate?
- Ovde, veruj mi.
- Au koji si smarač. Dobro tu ćemo. Brate nisam pristao po ovoj vrućinčini da se cimam sa tobom do jebenog Ceraka, da bi me ti zajebavao znaš.
- Da, da, neću više evo. Hvala ti.
- Jebiga brate, mnogo si zahtevan i stalno bi da ide po tvome....ček malo, šta ti je to bre?
- Lupa.
- Lupa?
- Da, lupa.
- Koji će ti kurac lupa?
- Tiše malo.
- Što tiše? Šta je sa tobom? Šta će ti lupa? Zašto baš ovde da sednemo?
- Vidiš, slagao sam te. Ne idemo na Cerak.
- Nego gde idemo?
- U principu nigde. Već duže vreme se nosim mišlju da uradim jedan eksperiment. Sinoć sam se kladio sa Zokijem i tebe sam poveo kao svedoka.
- Kakav bre eksperiment?
- Tiše malo čoveče. Namerno smo seli ovde jer je ispred nas proćelav čovek.
- Kakve veze ima proćelav čovek sa bilo čim? Šta ćeš da uradiš tom čoveku?
- Ništa strašno. Možda će malo da ga peče samo.
- Šta će bre da ga peče?
- Pa ovako. Pošto je sunce na putu do Zelenjaka uglavnom sa ove strane, želim da vidim ako postavim lupu ovako i zrak ide kroz lupu na njegovu ćelu, evo ovako, da li će mu se do Zelenjaka pojaviti opekotina na glavi.
- Brate, ponekad me stvarno plašiš.
Rustično
Izraz za hranu kojoj je uveliko istekao rok trajanja i koju mogu da pojedu samo roditelji kada drže deci lekciju o tome kako se hrana ne baca jer je sve skupo i likovi što preturaju po kontejnerima kojima je potpuno nebitna boja i miris hrane koju konzumiraju.
Pored starosti zbog koje se ovaj izraz i koristi, hrana poprima i neki specifični izgled raspalosti koji krasi rustične stvari.
- Sine jesi ti bacio ovaj hleb u kantu?
- Ako misliš na onaj rustičan hleb, jesam.
- Slušaj ti mene pametnjakoviću, hrana se ne baca, a te izraze sa fakulteta ostavi za fakultet koji nikada nećeš završiti. Hleb je potpuno normalan.
- Ćale, hleb je plav. Crv viri iz njega. Kada sam ga bacio unutra oborio je kantu.