Моћна (набуџена) реч, може се искористити на неколико начина.

1. Направити нешто моћним

Wowаш: Е брате, погледај што сам набуџио хероја! Имам 2к дпс и 30к хелта! (бројке измишљене)
Колаш: Мислио сам да ставим спојлере, да убацим нови карбуратор и ауспух, да набуџим да иде преко 200.

2. Прикрпити нешто, ал да ради

Куме, кад би могао да дођеш да наместимо ову судоперу? Ја сам нешто набуџио са траком и жицом, држи ал неће још дуго...

3. Карати некога

- Брате, што си сморен?
- Ма пусти ме, имаћу 2 из физике, кева ме набуџила најстрашније...

... на горе. Знак да ствари постају озбиљне. Применљиво у кафани док удара песма, на малом фудбалу, тучи, ПЕС-у...

Никад га ниси видео. Ушли сте на истој станици. Линија којом се возите је дугачка (дваестројка рецимо). С времена на време се погледате, у стилу "још си ту". Након пола сата вожње један силази, и оставља другог са осећајем неке празнине и усамљености. Awkward ситуација се дешава ако сиђете на исту станицу и кренете истим путем.

Скраћена верзија питања "Шта ћеш сад".

Отац зове сина.

-Где си коњу?

Ево ме

1) код куће
2) у школи
3) на факултету

то су нпр могући одговори. Е сад сваки од ових предлога означава локацију синовљеву. Неком простом логиком - долазимо до тога да можемо да искористимо било који предлог, кад нам одговара (која је разлика између школе и факултета, обе су образовне установе)? Али да видимо како се одмах мења контекст:

Отац зове сина.

-Где си коњу?

Ево ме

1) у кући (изађи мало на ваздух, пребледео си од компјутера!)
2) на школи (шта радиш на школи, оћеш да се убијеш?!)
3) код факултета (опет блејиш у неком кафићу мамлазе?)

У срба, један од најбоље рангираних "послова" које човек може да ради. Али никада није први, већ је увек ту, у запећку, гледа у леђа великанима. У супротном дошло би до парадокса.

Одједном те погледа и крене да те прати. Где скренеш скрене и он. Прати те док се не смори или док га не отераш. Чак те уредно чека на семафору, или ако буде метар два испред тебе, стане и погледа да ли идеш.

Почетак одговора на постављено питање 95% спортиста.

Она одећа у којој сте добро урадили први испит, и не мењате је до краја испитног рока ради талије.
Слично се може користити и брада, која се не брије све до последњег испита.

Неизбежан детаљ у сваком љубавном лимунада филму, где главни јуноша, понешен заносом, покрива своју драгу која је кренула у дремку на софи. Небитно што је јебено лето, што је 40+ степени, што је драга обучена до грла, покривање је ултимативни акт љубави и пажње које у женама изазива "ааааа....." моменат.

Сви смо прошли бар једном кроз ово непријатно искуство. Настаје онда када две особе иду једна другој у сусрет и наравно ниједна не скреће са путање. Када већ буде јасно да је судар неизбежан, ове две особе стану једна наспрам друге, на близину од око 10 цм и крену: прво у лево, па пошто је и друга особа кренула у исту страну, обрну на десно. Међутим и друга особа одлучни да мења правац, па опет долази до блокаде. Процес се понови пар пута, пре него што стану, и погледају се очи, иу благо блентави смешак "Ију у какву смо ситуацију запали". Затим обично уследи пола секунде чекања, пре него што се опет једна особа одлучи на храбар корак бирања дефинитивне стране. Након овога можемо (не увек) приметити и руку подигнуту до висине главе, савијену у лакту, као коначни знак WTF шта ме снађе!?

Напомена: блентави смешак нећете добити ако сте ушли у дуел са неком од многобројних matschkitza tigritza shefitza podzemlja, јер ко се њима дрзнуо стати на пут.

Прва ствар који новопечени возач омрзне, кад седне у кола.

Када не желиш да гледаш нов филм јер има само хрватски превод на нету, па стрпљиво чекаш да неко преведе и на нашки.

Јавља се онда када смо толико уморни, да више не осећамо прсте али из неког чудног разлога, сан не долази на очи. Толико смо уморни да немамо снаге да заспимо.

Кад фино васпитано дете жели да опсује бабу која је пробушила лопту, али из поштовања према старијима, персира.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.

Веома честа појава етикетирања женских особа. Колико год да је успешна, или се својом лепотом/радом/било чим пробила до славе, увек је познато ко јој је "трситељ".

Weapon-of-choice, Hammer-of-God сваког правог мушкарца, који жели да заштити своју лепшу половину од зле, одвратне бубе.

Одете код бабе на село, сами спавате у соби, чујете неки туп са тавана (мишеви и сл) и трипујете да лупају комшије са спрата изнад.