Живот је курва. И то не нека крезуба циганка испод плавог моста која шипује за пљугу и педес' евроценти. Не, живот је курва која се не плаћа авансно, већ воли да ти даје пичке извесно време. И таман кад се опустиш и престанеш да бринеш о тарифи горе поменуте, она стави катанац на исту, дрпи ти кера Симу и испостави рачун за своје услуге. А рачун је зајебан. Много. Покупи ти све што си до тог тренутка имао и натера те да се задужиш и глођеш искључиво паштету без 'леба (а при том не студираш архитектуру) како би отплатио све своје претходно уживање у условно речено "лагодној" верзији живота.

Главни проблем ту је чињеница да си имао. Да није било потребе за бригом око тих ствари. Ниси схватао колико си роб целог света око тебе, нити да без новца осећаш неку чудну неемоционалну празнину у себи. И у том тренутку се сетиш некога теби драгог ко то проживљава дуже време у континуитету. Тек сад схватиш ту њихову празнину. Али јеби га сад, морао си да схватиш кад тад.

Преживећеш и то некако. Дугови ће се отплатити, опет ће се живети као пре, али и даље ту остаје та празнина. Остаје ту до краја твог на глобалном нивоу небитног живота, да те подсећа да себи то не дозволиш опет и да погледаш колико су мизерни животи људи око тебе. Али не брини, и твој је такође.

Везивање пола литра чистог балтика и пола атлантика за једно вече.

Каизен.

Поштована Јевропска секто и Јенглеска краљице, ово је прича о нестанку једне нације која је коначно постала небеска.

-Страшни вирус који се јавља у свињским чварцима напада имунитет човека и спречава га да не буде роб, оболи од хумора на мозку, дрка на Наду Мацуру и након 48 часова умре услед страха од даљег разболевања. Ја сам постио.

Мили Боже чуда великога,
Ја ли грми, јал' се земља тресе,
Ја ли кредит дужник отплаћује?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нити кредит дужник отплаћује,
Већ то броји паре ага Каизене.
Броји паре, три товара злата,
Три товара и још приде кајмак.
Кад то виде Краљевићу Марко,
Он узјаха своја верна Шарца,
Верна Шарца, брљом опијена.
Приђе Марко црном Каизен-аги:
„Ој Бога ти несрећо Каизене,
Несрећо и судбино проклета,
Оклен носиш три товара блага,
Три товара и још приде кајмак?"
Тад беседи црни Каизен-ага:
„Ој Бога ти Краљевићу Марко,
Краљевићу на пјаноме Шарцу,
Пушти мене да однесем харач,
Многи харач и понеко мито.
Носим га ја од кафан-брега,
Кафан-брега и чекаонице."
Кад му вели Краљевићу Марко:
„Казуј гњила кујо злосутнице,
Казуј како си моју рају ојебо!"
Сав се тресе млађани Каизене:
„Е мој Марко, што на џибру баздиш,
Џибру баздиш и Косовку јебеш,
Интернет је мени силно благо дао.
Ктитор хтеде мудрости обрисат,
А Нивеа нови мелем нуди.
Тад направих дворе Вукајлије.
Ту се мелем лепо рекламиро,
Рекламиро као у сред боја.
Ту је Ктитор место цркве беле,
Место цркве гробље озидао.
Раја кука, а ја их не јебем,
Раја кука, а мене заболе.
Купим харач како год ми драго."
Тад заману Краљевићу Марко,
Кизен-агу удри буздованом:
„Јебем ли ти оца очињега,
Оца очињега и мајчицу драгу,
Што те тако зиљива родише."

1) Јапанска курва
2) Мушка особа сексуалне орјентације другачије од историјске већине*

Све што ваља је под земљом.

Glavna zvezda ''Sezam Produkcije''. Čovek bez koga lokalne televizije ne bi posedovale nikakav rejting tokom muzičkog bloka. Čovek koji je dobio svoje umetničko ime usled činjenice da su pevači ''Sezam produkcije'' još samo Brzi i Bađi. Čovek koji se proslavio svojim najvećim hitom ''Iza oblaka'', koji je nešto kao zamršenija verzija Bebekove ''Kučke nevjerne''. Nastupa u kariranom donjem delu pidžame, košulji većoj za dva iksa sa raskopčana gornja tri dugmića i cipelama od lažne izvrnute kože tipa ''pačji kljun''. Uvek drži teatralno podignute male prste na obe ruke.

Glavna stavka u ishrani svakog ribolovca i studenta. Najbedniji izgovor za posebnu/salamu/šunku ikada izmišljen.
Sastoji se od:
-80% vode iz Užičkog vodovoda
-20% najjeftinije fabričke arome mesa
Samo postojanje pravog mesa u pasjoj radosti je najverovatnije fabrički propust, tako da ukoliko ugledate nešto malo i belo u pasjoj radosti, uboli ste premiju i izvukli jedno od ponuđenog:
-jareći jezik koji je propustio priliku da postane kavurma
-ćureće oko staro koliko i Mojsijevi opanci
-svinjski papak, ne očišćen od blata
Pasja radost se može kupiti u svim slabo snabdevenim mesarama, bez fiskalnog računa jer je zabranjena od strane svake ovosvetske zdravstvene inspekcije. Cena se kreće od astronomskih (s obzirom na kvalitet) pedeset dinara po kilogramu, do "nosi ovo za džabe". Kupovinom dva kila dobijate još tri gratis. Ribari je najčešće jedu sa celom veknom 'leba, jer niko ne ide na pecanje da bi se najeo ribe, već da bi se nakrao kukuruza, duvana, ribe iz ribnjaka i naždrao rakije krečovače (u Vojvodini poznatije kao krečulja). Pola kila pasje radosti sa celim hlebom (čitaj: sam 'leb) je u stanju da vas drži na nogama ceo dan ili barem dok iz ribnjaka lokalnog kafandžije ne izađe pastrmka, a Vi je sportski nabodete vilama.

Prosečna porodica koja sluša "Cajku" na radiju, a niko nije siguran da li je u pitanju cenzurisana ili masna verzija.

U otmenom društvu ekvivalent za pričati, a u prostom društvu za unakaziti.

Jebati.

Glavni razlog ovoga nije želja za gledanjem sporta, već želja za gledanjem njima svrš-privlačnih, pederski ošišanih fudbalera. Alo ženska, to što si u petnaestoj popustila kao carina devedeset druge i dozvolila svakome da uđe u tebe ne znači da si prepička ili riba i po. To što sa svojih mizernih petnaest do dvadeset godina želiš da te žene i trpaju likovi koji očevi mogu da ti budu, samo zato što ima pare u džepu, pločice na stomaku i "sjekiricu" iz osamdesetih na glavi. Jadno, brate, dno dna.

Dao si nogu svim gostima, pa čak i kumu koji je imao više alkohola nego krvi u venama. Ćale spava još od druge noći, šireći opojne mirise rakije pomešane sa baltikom, vinjakom i ustajalim šaranom, koji je gajen u kadi tri dana pre Nikoljdana. Ti lepo uzimaš tanjir ribljih ćevapa i onu posnu riži-žiži čokoladu koju ti tetka donosi umotanu u papir za crkvene sveće. Stavljaš noge obuvene u vunene čarape na TA peć i gledaš kroz prozor lisicu kako piša u sneg, razmišljajući o tome kako ćeš joj jebati celu familiju očevim karabinom.

Zlatno pravilo u Vojvodini. Tamo nema gojaznih ili (ne daj Bože!) debelih ljudi. Tamo su svi samo zdravi i neka na tome i ostane. Ujedno, ovo predstavlja i jedinu utehu nevinog čoveka sa tri'es pet godina i dvadeset pet kila na vagi, nakon što ista obiđe jedan krug.

Poslednji izgovor za trpanje ženske kojoj fali još malo lepote da bi je zvali grob. Ali valja to lepo razumeti. Uhvatila čoveka nejebica, zapekao dole, do te mere da bi dobrovoljno i sa blagim osmehom na licu zadovoljio i žbunjenu. Dakle ovo predstavlja slamku spasa izgovora za jebača u društvu probirača.

Narudžbina koja ledi krv u žilama svim konobarima, uterivačima dugova, lečenim alkoholičarima i tetama što dezinfikuju telefonske aparate. Ajde da je rekao i Smirnof, to se može podneti! Ali Baltik? Od takvih stvari jetri na pamet pada ideja o samoubistvu. Kroz vekove ovo nazovi ''piće'' je imalo različite primene u kulturama. Kod starih Grka, poznato je da je se sam Zevs olakšao u jenu staklenu posudu, te je tako stvorio napitak koji je Ahil naneo preko svoje pete kako bi izlečio ranu, a postignut je sasvim drugi efekat. U starom Rimu ovaj napitak je bio poznat kao ''špiritus robotamanus'' i njega su niz grlo sipali ratnim zarobljenicima koji nisu hteli da sarađuju. U srednjem veku su ga pape, partrijasi i hodže smatrali za piće mudrosti. Interesantna je visoka stopa smrtnosti među sveštenim licima u to doba. Danas se koristi kao sredstvo za čišćenje ladica od mahagonija, plastike, metala i slonove kosti, kao i sredstvo za samoubistvo.

Devojka koja se čudi činjenici da nećeš da je obradiš zato što nije obrijana.

Kažu mi stariji da se prva riba u vodu vraća. Ako ne vratiš bije te kletva i klinac ćeš nešto drugo izvući. Prva mi je riba bila klen. Na Rzavu ga izvukao. Ja sam hteo da ga vratim, ali deda rekao kako je već crkao. Bio sam još mali tada. Nisam znao šta je kriza. A ta kriza je bila prisutna. Moralo je nešto da se jede. A tih dana nije bilo srndaća. Pobegli čim je počelo zasipanje bombama. Štapu sam se vratio puno godina kasnije. Zaboravio sam taj osećaj. To opuštanje pored reke. To apsolutno kuliranje svega oko tebe. Taj osećaj kada ti se štap savije, a ti udaraš kontru i boriš se sa ribom. Sve je to zaboravljeno. Zaboravljeno ispod godina prašine, teškog života i celodnevnog mukotrpnog rada. Ali to mi je ostalo u podsvesti. Poput refleksne radnje. Druga mi je riba bila pastrmka. Kada sam je izvukao pogledao sam je u oči. Bol. Strah. Sve pomešano. Sve u njenim očima, kao u što vidiš osećanja u očima iskrene devojke. I pustio sam je. Nešto mi je reklo kako više nema krize. Kako je to prošlost i kako sam dobio šansu da se iskupim za onog prvog klena.

Ako ti se učini da si opazio nekoga ko ne vara u ovoj široko rasprostranjenoj igri u kojoj možeš da pomuzeš državni budžet, drži oba oka na njemu. Sitni su lopovi oni koje provališ. Ali samo pravi majstori neće dozvoliti da budu primećeni. Samo će oni izvući pare za crne dane kada bez kinte stanu na tvoj kompleks Splendid. A odakle su stigle te pare za crne dane, pitaš se ti? Pitaj se koliko hoćeš. Jasno je kao dan da su ukradene, ali ti ga nisi video kako krade tako da možeš samo da ga teraš u roditeljske intimne delove. I zapamti sledeće. Svi kradu u monoplu.