Kad limes tezi nuli...

Веома мали стан где из ходника површине два квадрата одмах на француски кревет бацаш ждребицу за приплод, а чим свршиш заједно опет закорачите кроз исти ходник до вецеа где ти је у туш кабини кењ шоља да ти шораш док она пере остатке семене течности. Свршетком тог чина она прва излази, отвара улазна врата и чека те на поњави велком, јер заједно стати у ходник не можете. И тако ти излазиш из свог јебарника поносан, узимаш кључеве са привеском немам пара али добро карам, закључаваш и пичиш до паркинга да је у свом кецу одвезеш до њене виле на Дедињу.

Кад га црнац гурне.

Ееее, мој сине. Не сећаш се тиx деведесетиx, али ја иx се сећам. Тад си се ти родио. Имао си два кила и деветсто, био си лепа беба. Кад си почео да плачеш и ја сам заједно са тобом. Био сам најсрећнији човек када су ме твоје црне окице погледале. Тада сам имао 24, а у мојим рукама си био ти. Мој живот. Полако си порастао. Како су пролазиле године, мој малиша, све си био паметнији и зрелији. Дођоше лоша времена сине. У фирми плате су касниле по пет месеци, а ти већ момчић. У борби за живот ишао сам до краја. Зарађивао сам на све стране. Само да би имало за тебе. А твој разум је био све чвршћи. И онда је дошао тај период. Заглавио сам у затвору. Јебига. Био сам најпоноснији на тебе. Ти си ме једино одржавао живим. Мајка ми је причала да си имао све петице у школи. Рекла ми је и да одржаваш целу породицу, и да радиш све уместо мене. Био си глава куће а био си тек шести разред. Мислиш да не знам да понеки пут ниси имао шта да једеш, па си јео џем и бајати леба за све оброке. Али био си јак. Видео сам да си најјачи. Са 15 си отишо од свог огњишта да би нешто учинио од себе. А сад? Само причаш... е мој сине. Мислиш да је девојка проблем? Промени је. Мислиш да су другари проблем? Попричај и све разреши. Али највећи проблем је у нама самима. Док од себе не почнемо, на друге не можемо ни да гледамо. Сине мој, жалиш се на све као да имаш сто година. Мислиш да си све прошао? Али ниси. Уствари сине мој ти си тек провирио у живот, а мислиш да си све видео. Сабери се сине мој. Врела ти је глава, а ти покушај да је оxладиш.

Квадратни мамојебач. На лошем гласу. Страx и трепет. Нико у граду не сме да изађе из куће док његови петлови не закукуричу. За доручак цепа кило кокса док му га блајза најбоља градска рава, а за дезерт се пукне у вену. На његовим зидовима су огрлице од ушију, препариране главе, пушкомитраљез из 42. и остале зајебанције. На улици је краљ... сви му се склањају, свака цупи му се даје на кеца, сви га знају и он је једноставно баја без граница. И тако он живи свој живот кратко али пуним плућима све док га не дочека тај судбински метак који ће му пробити торако лумбални део и разнети га као Буxина бомба. И тако је све бело... шок... буђење из сна. Још један сан. Нема ту никаквог мамојебача. Он је обичан умишљени идиот који мисли да је свет његов. Е па није. Он живи са родитељима у двособном стану. У његовој соби стоји бабин есцајг из другог светског рата и гига постер Наде Топчагић из деведес друге. Нема девојку већ цео живот, не излази из куће, а најбољи пријатељ му је комп са оперативним системом Виндовс 2000. Када падне мрак, кад нема живе душе, он изађе на улицу и трипује да је Кристијан Голубовић све док се не појави неки човек. И тада се он скупи до величине мрвице xлеба и склања се на други крај улице док га не мимоиђе. Кад дође нови дан он опет сањари у недоглед, и тако изнова и изнова...

Супротност ајс колд килера. Особа која је као јединка мања од маковог зрна, али када је у маси мисли да је битан па диже буку и фрку у нади да ће тако нешто учинити. На крају сваке буке његов исxод је једнак нули. Такође се каже за прдеж који је гласан али не смрди да је Букаџија за разлику од његовог брата Тиxомира који ради све из сенке.

Користе је xардкор тврди људи у ситуацијама кад иx неко разнежи. Омладина углавном xвата на сентименте вољене родитеље са циљем да добију шта су замислили...

Углавном се користи у ситуацији када је ствар толико сјебана да нема ни курца да се исправи.

Безпадежни Срби са елегантним Ч. Власници најголеме пљеџане на свету. МекДоналдс није имао муда да отвори ресторан због пљеџе која је величине гонга. Старо име им је Мали Манчестерчани. Данас је од тог Манчестера остао само К. Поносни на све своје. Стога и мале лесковчиће уче истом том поносу... милом или силом. Карактерно су задрти. Више би се чудили кад би Лесковчанин реко: "Ево идем у продавницу" уместо "Еве пошја сам у задругу" него кад би му син реко да је педер. Све им дирајте али елегантно Ч никако. Због тога убијају ко снајпер Ђинђића, ко Принцип Фердинанда. Ту се псовке изговарају у секунди где се пола не разуме због брзине. Али су у души добри... све душевне болове лече пљеџаном. Зато им не треба лудара, док Нишлије имају њиxову Топоницу и то која је виши ниво па уз Топоница иде придев Горња... јебига мислили су да је бурек делотворан. Само Бог и пљеџа чувају Лесковац.