Ukratko: dođu ti jedan dan neki ljudi u kuću, ti nemaš pojma ko su, roditelji ti kažu da ste rodbina. Ćale i keva ti se ponašaju pristojno, moraš i ti, ti ljudi odu, ne znaš ni što su dolazili. Jedina dobra stvar za tebe je što su ti dali pare: 20 maraka, 50 maraka, nije bitno ionako nemaš predstavu koliko je to stvarno. Onda te roditelji najljubaznije ubede da te pare nisu najsigurnije u tvojim rukama, i uzmu ti ih na čuvanje.
Kasnije shvatiš da su te pare bile sigurnije u tvom posedu, jer su ih roditelji potrošili na neke za tebe potpuno nebitne stvari kao pelene za sestru, ili kiriju.
Tad shvatiš da je to čuvanje para glupost, i da ti nikad nećeš uzeti svojoj deci pare na čuvanje.
-Sine, gde su ti one parice što ti je tetka dala sad kad je bila?
-Tu su mama, nisam ih trošio.
-Znaš kako, bolje ti daj te pare meni, da ih ne izgubiš. ja ću da ih čuvam pa kad ti budu trebale ti mi reci.
-Važi.
-Tata, jede mi se sladoled.
-Jede se i meni, al' nemamo sad para, juče sam platio račune.
-Pa imam one pare što mi je tetka dala, znaš što sam ti da mi čuvaš.
-Sine. Ja sam te pare izgubio, nemoj da se ljutiš. Vratiću ti kad dobijem platu.
-Ali, tata ti ne radiš nigde.
Merna jedinica za rasipništvo. Ostala kao podsetnik našim roditeljima na vreme kada se nije imalo, i kada se svaki dinar trošio racionalno kao ono malo paste za zube što ostane na ivicama.
Umesto hleba može se upotrebiti i litar ulja, ili par čarapa u zavisnosti od količine novca koji ode u nepovrat.
-Što si brz, tako treba.. Da nisi zaboravio nešto?
-Nisam, i račun sam im uzeo, evo ti pa vidi.
-Ček pa ti si i pivo uzeo kod Bosanca? Pa vole eno ti podrum pića preko puta!
-Daj ćale ne kenjaj mi za tries dinara manje treba pet puta da prelazim ulicu.
-Eee konju jedan. Tries dinara-jedan leba, sutra ćeš pivo da jedeš za doručak.
Najebati na mestu na koje primeren član društva nikada ne bi išao. Izraz koriste uglavnom stariji ljudi, jer je u drevna vremena verovatno bilo uobičajeno da čovek najebe dok traži svog oca.
-Što si se vratio ovako rano, i ko te naplavi tako magarče?!
-Ma smarali ovi da odemo do one kuće, tamo, znaš, na brdu gore..
- ..i nisu nas pustili, Ćomi nije mogao da se pomiri sa tim, pa su nas i prebili.
-Ideš u javnu kuću, a? Oca svog tražiš tamo?
-hehe je l' bi te našao da su nas pustili?
-Marš u sobu crkotino!
Čovek koji zarađuje na tuđem znoju.
Jedan od najvećih mogućih pokušaja privlačenja pažnje na sebe na fejsbuku, posle kačenja golišavih slika.
Sve počinje kada jedan par sa tiketa padne, tada njegov vlasnik (najčešće maloletan) nastavlja da prati utakmice, u nadi da će tiket pasti samo na tom jednom paru. Tada on može da podeli svoju nemerljivu tugu, i tešku sudbinu sa svima, uz prigodan tekst ili random pesmu Sinana Sakića. Na taj post se nadovezuju sapatnici vlasnika tiketa uz komentare tipa: au tuga brate...
Izuzetak su ljudi kojima tiket stvarno padne na poslednjoj utakmici, mada koga briga što ti nemaš sreće.
-Brate, aj' vidi šta radi Atletiko.
-Vodi 1-0 malopre sam gledao.
-Do jaja, još samo San Lorenco.
-Ček, zar nisi ti igrao na Romu danas?
-Ma jesam, nego ja to onako gledam...
Status na fejsbuku sutradan:
Kol'ko ja nemam sreće. Mrtva Roma, sve joj jebem, od golmana do čistačice.
Večiti student, čovek koji je posebno zavoleo određeni predmet i godinama usavršava gradivo istog. Enigma za brucoše je zašto taj čovek nije položio ispit, iako dobar deo gradiva zna bolje od asistenta, i rado to pokazuje.
-Profesore zar ne treba dva iks na treći tu gore?
-Jeste Milorade, treba.
-Hehe, svake godine isti zadaci.
Najbolji znak da to o čemu pričate ne zanima nikoga.
Ili da ste totalno nebitan lik.
