A: "Tako ste mladi, lepi, uspešni, šarmantni, lepo vaspitani, duhoviti... Možete li nam reći još neke vaše vrline?"
B: "Pa recimo iskrenost, odgovoronost, poštenje..."
A: "A koje su vaše mane?"
B: "Pa možda pedantnost u nekim situacijama, uvek volim da je sve pod konac... Takođe i higijena, kupam se po 5 puta dnevno, nemam problem to da priznam... Tvrdoglavost, uvek moram da ostvarim ono što zacrtam...Previše sam dobra osoba i svima želim da pomognem..."

Muž: Ženo, sutra je sudnji dan!
Žena: Kako bre sutra? Zar nisu rekli da je smak sveta 2012.?
Muž: Jeste, ali ti sutra pereš sudove ćurko!

Bred Pit

Mica obdukcija

Prvi član žirija: "Stvar koja mi jednostavno bode oči su cipele iz kolekcije jesen/zima 2009! Mislim, helou devojko, sada je 2011!" - Ocena: 1

Drugi član žirija: "Neko je trebalo da je obavesti da ovo nije pijaca, pošto je odevena kao da se zaputila tamo da kupi praziluk." - Ocena: 1

Treći član žirija: "Dopada mi se način na koji je uklopila prsten sa šnalom za kosu. Dok, sa druge strane, ove boje kaiša i torbice definitvno ne idu jedna uz drugu i potpuno su aut." - Ocena: 3

Prosečna ocena žirija: 1.66

Zaključak: Modni promašaj nedelje. Potpuna destilacija.

A: Braaate, imaš pljugu?
B: Pali bre Nikoletina.

Reklama:
A (Voditelj): Oh, čoveče! Kako uspevaš da imaš tako senzacionalne trbušnjake?
B (Snagator): To je lako, moj prijatelju, tu je Dragon Flaj, stimulator mišića.
A (Voditelj): Vaaau, kako mogu da nabavim jedan?
C (Narator): Samo pozovite xxx/xxx-xxx i po ceni od samo 5.999 i Vi možete postati vlasnik ovakvih trbušnjaka uz pomoć Dragon Flaja! Ali to nije sve! Ukoliko pozovete u narednih pola sata, dobijate i krpu za brisanje sudova iz kojih ćete jesti specijalnu hranu za vežbanje sa Dragon Flajem.

Sa druge strane ekrana, dva gospodina srednjih godina pomno prate razvoj događaja:
A: Joj Mile, zamisli da imamo ovakve trbušnjake?
B: Uuuuf, sve konobarice bi bile naše!
A: Ajd' naručimo ovu super spravu, nije ni skupa, pogledaj šta sve napravi od čoveka za te pare?
B: Ajd' zovi brzo, da dobijemo i krpu!

Nakon par meseci:
A: Mile, jebote, ceo dan sam priključen na ovo, a stomak mi se nije ni smanjio, a kamoli oblikovali trbušnjaci?
B: Nemoj zezati? Pa vrati im to onda.
A: U pravu si skroz, sad ću.

C: Dobili ste TV Shop, uskoro ćete biti priključeni na prvog slobodnog operatera.
A: Ajde, ajde, ajde...
C: Dobar dan, izvolite?
A: Hteo bih da vratim moj...
C: Veza se operaterom je prekinuta, molimo sačekajte da se javi prvi slobodan operater.

Keva: Znala sam!
Sin: Šta si bre znala kevo?
Keva: Platio si te patike 13.000, a od Kineza su!
Sin: Šta lupaš bre?
Keva: Pogledaj, piše na njima "Made in China".
Sin: Jao, kevo, pa to ne znači da... Ma zaboravi.
Keva: Iste takve si mogao kod Kineza da kupiš za 2.000, ali kad ti nećeš da slušaš.

Na ulici:
A: Izvinite, koliko ima sati?
B: Alo bre, matori, pa nije ti ovo 95.

Na školskom času:
A: Aaaaa ahahaha
B: Dete, smiri se, nije ti ovo veliki odmor.

Kod kuće:
A: Kevo, daj mi da jedem.
B: Nije ti ovo restoran, uzmi sam glupane.

Devojka od 22 godine: Ajde da gledamo "Malu Sirenuuuu"?
Dečko od 26 godina: Ma jesi normalna bre, koja mala sirena?
Devojka od 22 godine: A pliiiiz, tako mi se gleda, ajdeeee!
Dečko od 26 godina (Nakon devojčinih 3000 izgovorenih "ajde" i "pliz"): Ajde, ajde...
Devojka od 22 godine (Pucajući od sreće što će sa dečkom gledati "Malu sirenu", startuje film i pribija se uz dečka): Vidi ovo je Sebastijan, on je rak i lepo peva.
Dečko od 26 godina (Ne verujući šta sluša): Koje si ti dete sreće...

A: Uuuuuuuuuuu, krčka se...
B: Šta bre?
A: TRRRRRRRRRRR (onomatopeja prdeža)

- Neznam, ne ću, ne pristojan, neradi...

Fejsbuk čet:
A: Oćemo do grada?
B: Brate nemogu sada...
A: Misliš "Ne mogu"?
B: Ma znam da se tako piše, nego mi je ovako lakše.

Nakon osam godina borbe u osnovnoj školi, za petice i uspeh, dolazi do socijalne otuđenosti, ali i do titule vukovca, bez problema se upisuje srednja škola o kojoj se od malih nogu maštalo. Zatim, kreće ista priča, samo sada posvećenost biva još veća, kao i socijalna otuđenost, ali na kraju se završava i to, sa fantastičnim preduslovima, i može da se bira na koji fakultet će se ići. Sprema se za prijemni ispit za fakultet, društva ni na vidiku, a kamoli devojke. Upisuje se fakultet, i upada na budžet (kako drugačije?). Prva i druga godina se završavaju u roku, bez problema, prosek kvari jedna devetka, ali ona će se poništiti da ne kvari dekor indeksa. Jednog dana, po povratku s predavanja, nailazi se na Maju, drugaricu iz osnovne škole, kako gura kolica sa bebom, javi se starom drugu iz osnovne, pohvali prinovom i produži svojim putem. Te noći, kroz glavu počne da prolazi prošlost, "starost" pita gde je bila mladost... Nijedna devojka u životu, nijedan poljubac, nijedno držanje za ruke, a kamoli nešto više, a Maja već majka. Dolazi do depresije, pada koncentracije i zapostavljanja fakulteta, ali ipak i on uspeva da se završi, ali svetlosnim godinama daleko od roka. Sada je vreme da se beru plodovi svog napornog rada, ali pošto je država takva kakva je, posla nema za ovakvu perspektivu i mora da se čeka neka prilika. Slobodno vreme se, kojeg je sada na pretek, troši na internet, i to, naravno, na socijalne sajtove, u potrazi za srodnom dušom. Upoznaje se tri-četiri godine starija devojka iz drugog grada, ne baš lepa, pa ni harizmatična, ni zgodna, ni duhovita, ali ima to nešto u sebi što ne može da se dočara rečima, a pošto je lepota u oku posmatrača, a i ne zna ništa o njemu, koji u ovom slučaju ima predispozicije za dobar posao i karijeru, dolazi do ljubavi, konačno! Putuje se u drugi grad, ide se u šetnje, bioskop, na koncert Željka Samardžića... I ubrzo dolazi do vremena za prvo vođenje ljubavi. Devojka, ipak, ima kakvo takvo životno iskustvo, preuzima inicijativu i dobacuje, ni ne sluteći da je stvarno tako: "Dragi, ti kao da nikada nisi ovo radio?", na šta sledi odgovor: "Ma šta pričaš? Ako je onih hiljadu puta pre ovoga "nikad", onda ok."