SNS retorika
Da se razumijemo, svi političari su govna. Šta drugo i očekivati od gomile smradova koji nisu sposobni ni za šta drugo sem da se pljuju međusobno i lažu one koji treba za njih da glasaju. Ali ono šta ove napredne izdvaja iz tog taloga tako što tonu još niže je činjenica da gro njihovog članstva čine ljudi mentalnih kapaciteta Ere Ojdanića. Zbog toga im oni malobrojni članovi koji imaju završena četiri razreda osnovne spremaju standardizovanu listu odgovora na svako novinarsko pitanje koji uključuje konstatacije da ni oni što su bili na vlasti ranije nisu ništa uradili, destabilizovanje države/vlade/kosmosa... Shvatate već.
Specijalna konferencija za štampu ispred zgrade Vlade povodom otvaranja novog aparata za kafu. Premijer sa svitom izlazi pred novinare ali u sveopštem uzbuđenju zbog novog aparata za kafu, prvog u istoriji u zgradi Vlade, nije primjetio kereće govno u koje je onako dobrano zagazio.
NOVINARKA: Gospodine Vučiću, izvinite, ali ugazili ste u govno.
VUČIĆ: Ko vam je to rekao?! Ma, znam koji su to! To su isti oni koji za deset godina na vlasti nisu uspeli ništa da urade za ovu... napaćenu zemlju...
NOVINARKA: Ma, gospodine Vuč...
VUČIĆ: To su isti oni koji su govorili da je naš trgovinski sporazum sa Rusijom o prodaji četiri suprasne krmače u Krasnodar... samo mazanje očiju javnosti... jeste.. da je jedna... umrla na putu do tamo, ali, tri su stigle na svoje... odredište...
NOVINARKA: Alo jadan, stojiš u govnetu!
VUČIĆ: ?
NOVINARKA: Imate govneta i na gornjem dijelu cipele. Kao da ste pokušali da ga potkopate i lobujete nekoga od nas. Govnetom. Imate malo govneta i na pantalonama. Evo tu.
VUČIĆ: Ah, da... izglada da je zaista tako. Ali, ja ću prvi priznati... da sam ugazio... u govno. Neki ne bi ni to... priznali...
NOVINARKA: Pa hoćete li ga obrisati? Ili ćete šetati tako? Umazani govnetom.
STEFANOVIĆ. Evo šefe ja ću obrisati. Rukom.
VUČIĆ. Marš slino! Ja ću. Ja sam ugazio, ja ću ga i... obrisati. Govno. (saginje se)
NOVINARKA: Joj što volim kad političari ovako lako kleknu.
Sumrak Fejsbuka
Papir (tastatura) trpi sve. Shodno tome, mogu nekako da svarim gomilu poluretardiranih budala koje zatrpavaju moj zid Andrićevim citatima ispisanih na slici na kojoj vuk jaše konja i ispaljuje lasere iz očiju, ali mi nikako ne ide u glavu kako dječurlija predškolskog uzrasta može da ima profil na društvenim mrežama.
Koji će im? Šta je to što ona imaju da podjele sa svojom užom rodbinom + tetkom iz Australije i dva drugara sa kojima zajedno jedu šljunak kada izađu da se igraju ispred zgrade?
-Možda hoće da se pohvale nečim:
vidite kakvu mije super loptu tata kupio
#pisam#po#sirotinji
-Ili, imaju neke ljubavne jade:
Onaj kreten nikola je danas samo vesnu gadjao kamenjem a meni nista a on nezna da je ona kurva drzalase juce s markom zaruke na fizickom
#vesna3kurvo#mislilasi#da#necu#nikome#reci#dasi#se#usrala#kodmene#na3rodjendanu#epa etoti
Politički analitičar
Uz modne blogere najpoželjnije zanimanje u bliskoj budućnosti. Ne zahtjeva nekakvo posebno predznanje, školu, a uglavnom se svodi na iznošenje ličnih stavova o trenutnim događajima u svijetu i kod nas.
Već danas svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom ima po jednog, dok se ove bez oslanjaju na Dejana Anđusa i njegov raskošni novinarski talenat.
Mi novinari smo u teškoj situaciji, zbog situacije u Srbiji koja je dosta komplikovana, dosta izmešana... khm, ja se u tome odlično snalazim, maksimalno sam obavešten... kgh. Ko je razumeo šta sam rekao, razumeo je, a ako me neke druge spoljne okolnosti budu naterale spreman sam da delić po delić bitaka vodim... do, do nekog konačnog rata. A sada bard fudbala, gospodin Milan Živadinović.
Teče vino crveno
Uvodne riječi refrena pjesme koja je dok sam išao u osnovnu bila ultra mega hit. Hit koji je članovima tada legendarnih Osvajača omogućio da karaju najnaprednije maloljetnice dobrih deset godina od njihovog pokoravanja, a zatim i silaska sa zvjezdanog neba.
Danas su, doduše, te maloljetnice uglavnom štićenice centra za osobe ometenu u razvoju, jer niko pri čistoj svijesti i zdravoj pameti ne bi ni bicikl naslonio na članove nekada dinamičnog tria, a kamoli nešto više.
Što se tiče nas, običnih smrtnika, mozgova obogaćenih osiromašenim uranijumom, kojim su nas gruvali naši zapadni saveznici, nama je ova numera bila sve. Lijek za slomljeno srce, ultimativni dizač i izvor motivacije poput onog intra što su nekad puštali na razglasu prilikom predstavljanja igrača Čikago Bulsa. Sve.
Košarkaški tereni na Gučevu (inače, Zlatiboru za sirotinju), vrijeme najveće pomame za vinom crvenim i najboljih dana Rubina iz Kruševca. Pika se neki basket jedan na jedan kad s razglasa krece milozvučna melodija i TE-ČE VIIIII-NO CR-VE-NO, VE-NA-MA MOJIII....
- A bratee, ovo je moja pesma!
- Šta bolan tvoja, ovo ko da za mene pjevaju!
- Ma daj, bre, ne seri!
- A jebo ga ti, daj vam' loptu. Saćeš da vidiš. Uzima loptu, kreće u dribling... NEK SE NOOOĆAS UM-I-RE... roling u desnu stranu... JA SE NE BO-JIM... fejd avej skok šut...ŽI-VOT MI NE TRE-BA DA ŽI-VIM BEZ TE ŽE-NE, lopta naravno promašuje čitavu konstrukciju, ali to nije ni bitno jer to je tvoja pjesma i nikakva srbijanska pederčina u najnovijim AND1 patikama te ne može uvjeriti u suprotno.