Ispravljanje sagovornika u cilju prepravljanja izraza na način koji vama više odgovara. Najgore je što i jedan i drugi isto znače, ali eto, komunikacije radi. Da li se razlikuju po jeziku, akcentu ili nečem trećim, uopšte nije bitno pošto suština ostaje ista. U stilu drugo sranje isto pakovanje.
A danas... Reči su toliko izmenjene, da kada bismo iskopali random obrazovanog plemića ranog dvadesetog veka da poseti i obiđe rukopise, ili bi se sam vratio pod zemlju, ili bismo ga mi vratili usled infarkta.

Много више од пуког руковања уз чврст стисак руке. Много више од простог договора који је лако прекршити једним мајушним потезом.

Завет долази из дубине душе. Склопљен без иједне изговорене речи. У мислима. Из жеље јединца да се боље уклопи, а да опет штрчи и сија. Да издржи духовни пост, а потом се спасе јутарњег кајања. Заувек скине окове срама.
Корак више ка чојству. Ако га испуниш. Степеница ниже, ако изневериш. Хм, ”изневериш” ... звучи тако безазлено... Ма није, јер издаја заветодавца није она дечија, невина, произведена несташлуком, већ одрасла, тешка и грешна. Не ради се о бомбони.

Дај га. Испробај се. Немаш коме? Имаш Бога, кроз њега можеш све. Заветуј му се, заветуј се себи на искреност.
Бог је, неизмерна љубав и праштање. Милостив. А ти буди га достојан, и остани поштен.