Kada stavi rešetke na picu i ne da ti da umočiš.
-A daaaaj, poslednje što sam liznuo je bila ona svećica kad sam komšiji dig'o fiću sa servisa letos i ugasio se na pola Ibarske magistrale!
-Jedino što ćeš ti večeras jest' je kaprićuza, džiberu globalni! Čak ću i da ti je zapakujem. Ali znaš šta? Ne vršimo dostave.
Ljudi iza torenta. Održavaoci broda modernog piratstva. Skriveni heroji daunlouda. Oni koji ne stopiraju fajl posle 100% i zavale se u fotelju uz Betlfild ili krekovanu verziju Fotošopa, već ga vredno drže narednih nekoliko dana na aploudu, iako im je net slabiji od sadržaja alkohola u Meraku, i modem stariji i prašnjaviji od Merlinove brade.
Neki bi ih označili kao lude i stavili ih u karantin sa muzičkim plejerom na kojem je samo pesma Zombi od Krenberisa, i angažovali stručnjake da im govore kako će sve biti u redu. Ali, sidera je toliko malo da se mogu prebrojati na prste jedne ruke černobiljskog novorođenčeta. Imaju svoja verovanja i način razmišljanja koji se kosi sa razmišljanjem ličera. I nisu nimalo naivni, kol'ko bi se moglo pomisliti.
Ima ih raznih. Od dalekih predela istočne Rusije, gde je internet konekcija luksuz, a jedine torentovane pesme odišu votkom i ruskim naglaskom, preko jugo-zapadne Evrope, čiji adolescenti teraju i po nekoliko sati torentovanja dnevno, sa konekcijom koja ima više nula od složenog binarnog broja, pa do obala SAD, i vanzemaljskih mašina koje se kriju u četiri zida dvospratnice, sa houmpejdžom podešenim na 4chan.org, i skladištem od 80% pornjave, i 20% torenta te iste pornjave. I svi se čuju preko Skajpa.
-Roflsaurus nubaro, gasi to, viš da ti guta net k'o Neo tablete!
-Čekaj, da se skine ovo, da stavim na aploud...
-Jel me drkaš? Čekaj da proverim, ne, ne drkaš mi...Jel me drkaš?! Šta si naivan, koji kurac?
-A, ne, ne. Mora nešto da se vrati. E, evo ga. A sad, siding...Hm, 7 godina 4 meseca i 16 dana...Pa, imam vremena...
-Odo da skuvam kafu.
Blažena karakteristika izabranih pojedinaca. Da bi opstao celu noć bez bacanja u horizontalu, makar i na mlakih 30 minuta, a da ujutru ne izgledaš kao vanbračno dete Frančeske Skjavone i Ljutka iz ''Snežane i sedam patuljaka'', zahteva više truda nego neka haj grafiks-seckanja bez-onlajn pucačina RAM memorije, i više snage od one proizvedene u turbinama Đerdapa.
Kljukanje namirnicama našpricanim glukozom je bukvalno preduslov cele situacije. Ako nemaš šećera, idi žali se na drugi šalter, jer će oči da ti rade sklekove celu noć, dok ne budeš ličio na azijsku tok-šou voditeljku. Uzimajući u obzir trenutno ekonomsko stanje u državi, dva Snikersa,Jafa i Smoki bi trebalo to da pokriju, i da ostave mesta da poharaš frižider k'o Huni istočnu Evropu.
Ukoliko je žrtvovanje dana za noć odrađeno radi akademskog unapređivanja, malo je reći da će kazaljka da ide sporije od daunlouda fajla na utorrentu sa malo sidera i ličera, i sadržaj literature će biti direktno proporcionalan želji za toplim jastukom. Kako se gazi dublje i dublje u mračilo, osećaj iznemoglosti i rešenosti sa sudbinom raste kao Super Mario kad pokupi onu malu LSD pečurku, i počne da skače po kornjačama tehnikom trokoraka.
Motoričke funckije kaskaju za mozgom, praveći od tebe zombija prirodnih nauka, sa pogledom providnijim od plastičnih štikli pornićarke na omotu filma kod lokalnog dilera.
Kafa se hladi na prozoru. Treća večeras. Knjiga na krevetu, sveska na podu, i ja s njom. Dal' da se dižem, ili da kampujem ovde, dok me neko ne podigne? Šta sam uopšte učio dosad?...E, sunce izlazi...
-------------------------------------------------------------------------
Za većinu je dan tek počeo, a za tebe je uveliko gotov.
Kratak odgovor na pitanje: ''Kako je bilo sinoć sa onom?'', aludirajući da skače po napravi k'o ženski džokej na konju.
-I?Pričaj!
-Pa brate, nisam očekivao sve što se desilo. Prvo ga je odradila svojski, al' onda kao da smo se vratili u prvi razred!
-Šta bre?Opet je vadila sline iz nosa i dizala dva prsta na svako pitanje?
-Ma jok, nego se igrala s' njim k'o da je od gline. Počeli samo sa I, al' onda je počela da ga vaja S, mislim da mi je zakačila neku venu ili nešto, jer mi je posle rekla da sam se onesvestio tad i počeo da trabunjam nešto o Mortal Kombatu i sutliji. Pa posle toga,bate,kad sam se budnuo, kaže ona:''Saću ti napravim G od ovoga, čitala sam negde da je dobro za metabolizam!''
-Auu,i šta bi?
-Ništa. Bacio sam je sa mene k'o hrpu stare odeće sa kreveta na stolicu, i pokupio se iz trenutka. I on je otiš'o u J.
Sušta suprotnost osobe koja razmišlja izvan kutije. Četvrtina osmine jedne funkcionalne jedinke. Ostatak na tanjiru čovečanstva. Nekreativna, monotona, bleda senka od čoveka. Prost činilac. Kvark u masi jedinjenja.
Psihički i mentalno ograničena na četiri parčeta kartona zalepljena zajedno, ovakva osoba je na nivou gluposti ekvivaletnom levelu heroja ugroženog divljeg nolajfera u Vorld ov Vorcraftu. Izvajan od lenjosti i sveopšteg bola u bilo kom predelu tela za neku situaciju, sa prstohvatom brze internet konekcije, prirodno okruženje mu čine zamagljeni sobičak sa spuštenim roletnama dok god sunce obasjava njegov prozor, par slušalica koje mu je pazario ćalac za verovatno više kinte nego što će on ikada zaraditi, i parče papira na kojem je prvi i jedini put ikada napravio nešto iole kreativno: nacrtao je rč, a svi su mislili da je to sunce.
Iako koristi samo pokrajak sobe u kojem je kevina stara,ali pouzdana Pentium trojka na četvorku, dovoljno jaka da pokrene dva programa i Gugl Hroum, bez pada sistema, sa kulerom glasnijim od industrijskog filtera, i hard diskom punim .jpg i .zip folderima(ćale voli da skida zipovanu pornjavu, da uštedi čovek), njemu ne smeta da zapali jednu ispred monitora koji svetli k'o dekoracija na kući za Božić.
Ideal mu je da što duže može odloži osnovne fiziološke potrebe, i iskombinuje to sa što većim vremenskim razmakom između dva ljuštenja oklopnika. Jedini pritisak koji je ikada neko izvršio na njega bio je kada ga je neka debela, džangrizava baba zgazila u javnom prevozu, i sjebala mu malić i domalić. Akademski, zna da izgovori tu reč i nije siguran, ali sumnja da negde u sobi ima knjigu koja u naslovu ima reč ''akademski''. Ili beše ''makedonija''. Nije baš najbolji sa pamćenjem, nemojte mu zameriti.
Stajanje u jednoj mirnoj tački, bez prestanka. U tome je najbolji. Zen život. Dosadan i spor, ali zen. Ali opet, on o ovome svemu nema ni pojma.
Stav u životu arogantnog matematičara.
Grupa ljudi koja ponosno nosi plodove dobre žetve kući, svojim porodicama.
Napustiti mesto dešavanja radnje. Oguglati konverzaciju k'o promiskuitetna osoba rinfuz odnos. Postati neranjiv i nezainteresovan prema okolnim dešavanjima.
-Desi Nihate, nema te k'o pravopisa u banderaša! Kakoe čoveče?
-Burada neler oluyor?
-Šta pričaš bre čoveče, koji ti je...Ja sam, Stevo jebote!
-Ben anlamıyorum,ben anlamıyorum!
-Koji k...Koji mu je brate?
-Ma ćuti, neki rođak mu otiš'o oflajn pre neki dan, valjda živeo u Turskoj čovek, i sad da ga ispoštuje i proprati dušu u onaj svet, priča samo turski, koji je inače naučio u serijama. Ah, turski, tako lep jezik...
-Za Alaha! :Nihat se zaleće na svog dojučerašnjeg druga, obara ga na zemlju i započinje takozvani ''gled'o sam na TV-u jednom, nisam siguran kako se zove, ali sam prilično siguran da mogu da ga izvedem na tebi'' zahvat.
Ispasti iz monotone kolotečine svakodnevnice. Prekinuti neodoljivu cikličnost dosadnog života. Cimnuti se iz sna, nazad u realnost. Skočiti sa voza koji ide u jednom pravcu, ka propasti. Pocepati sigurnosni omot običnog života, i napraviti korak ka nečemu nepoznatom.
-Trgni se Karenjina!
-Trgni tu loptu mali, nije ti ovo mini golf, da je peckaš po terenu!
-Trzaj dušo dublje, da vrištim k'o Šarapova posle duple servis greške!
-Pu, pu, trgni se s mesta!
Inspiraciono-motivaciona izjava zaplašena sveže obranom nadom iz bašte težnje. Mlađi brat izreke: ''Nada zadnja umire''. Skup reči koje izgovaraču podaruju određeni balans sreće i strepnje, sa daškom optimizma.
''Tu je uvek sutra''. Tako kažu. Ako to propadne, prekosutra bleji sa vopsom i pričama o nekom sledećem vikendu kada se ''dešavaju stvari''. To se čeka. Ti posebni dani. Kada se sve poklopi i anuliraju se muke spoljašnjeg sveta sa endorfinom unutrašnjeg sistema, ostavljajući vas u zen položaju, sa glupim smeškom na faci, i odgovorom: ''Srećan sam čisto onako''.
Poklopile se planete, i sede Venera na glavu Jupiteru. Iskulirala, tako kaže. Smorila je ova predviđanja nebeska i astronomska. Kaže, sve je to počelo još prvi put kada je čovek postao nezadovoljan sadašnjom situacijom, ali je bio previše lenj da bi nešto uradio. I onda je izmislio tu rečenicu. Nekakav način odbrane od spoljašnjih uticaja, i kvarenja subjektivne slike. Pokrije se ćebetom providnih obećanja, ušuška se, i ne menja ništa.
Živim za vikend!
Živim za dan kada ćemo biti jednaki!
Živim za dan kada ću moći da nosim čarape i sandale, a da ne budem kritikovan od strane mojih vršnjaka!
Živim za dan kada će nekrofilija da zaživi!
Ili, jednostavno, živim za Dan kada, koji se održava svake godine na različitim lokacijama po svetu.
Način na koji se pita za odlaganje kontrolnog i način na koji se izlazi nakon upisivanja.
Egoistični izaslanik.