Ranije smo bili srećni kad nam na TV-u daju jednu utakmicu Kalča i jednu Premijer lige nedeljno, a danas sa svim ovim Sportklubovima, Arenama, Eurosportovima nismo zadovoljni kad nema prenosa jedne od sto utakmica u kolu.

Navodnici u naslovu definicije nisu slučajno tu. Ovde se ne radi o drugu u klasičnom smislu, kao osobi koja vam se nađe da vam pomogne kad god je teško, s kojom delite dobro i zlo. Ovde se misli na one ljude koje vaša devojka naziva drugovima, a vi veoma dobro znate pozadinu tog odnosa.
To je individua koja se beznadežno loži na nju, neprestano je u njenoj blizini, trudi se da pomogne u čemu god može i tako se ušlihta još malo. Vas ne voli, ali dok ste s njom u dobrim odnosima - izbegava da priča o vama. Ne kudi vas, to mu ne bi išlo u prilog, ali vas ni ne hvali. Kada sa devojkom uđete u najbezazleniju svađu, u stanju je da je namirišu kao polarni medved foku kroz antarktičke oluje i da joj, pružajući joj utehu i razumevanje, lagano ubaci kako on to NIKADA ne bi tako uradio, kako da on ima takvu devojku NIKADA ne bi dozvolio da joj nešto zafali, da on prosto NE MOŽE DA VERUJE da se vi prema njoj tako ophodite i sl. Sve to u nadi da će možda, jednog dana, nekim neverovatnim spletom okolnosti on doći na vaše mesto. Šanse za to su u većini slučajeva približno jednake verovatnoći da Napoleon vaskrsne. Ipak, nema veze! Nada umire poslednja, kaže pričica o onoj devojci Pandori. Zadovoljiće se on i mogućnošću da je, dok je grli i teši, uhvati oko struka ili joj, u boljem slučajnu, blago pređe rukom preko zadnjice, stomaka ili grudi. Eeeee, to će ga baš učiniti srećnim!

Većina zaljubljenika u košarku čula je pojam "žeton igrač". Dolazi nam iz NBA lige i odnosi se na one igrače koji potpisuju izuzetno kratke ugovore, nakon čijeg isteka bivaju otpušteni.
Zahvaljujući Dušku-velikom-treneru-poligloti-intelektualcu-Vujoševiću, dobil smo i novi pojam - žeton trener! To je trener koji se u novom klubu zadrži izuzetno kratko, a zatim bude oteran s noge na nogu. Većina sezonskih građevinaca se zadrži duže u Rusiji od njega.

Stara reč u srpskom jeziku. Odavno više nije u upotrebi, potpuno izumrla 80-ih godina XX veka. Smatra se da vodi poreklo iz starogrčkog jezika. Originalno se koristila da se iskaže neka vrsta poštovanja prema osobi koja vam učini nešto dobro.

Jednim pojmom obuhvaćeni svi oni nesretnici i nesretnice čiji je posao da se u raznim redakcijama, agencijama, firmama, distribucijama i ostalim organizacijama javljaju na telefone i razgovaraju sa razjarenim i nezadovoljnim građanima. Vojničkim žargonom rečeno, predstavljaju prve borbene redove.

Termin uveden od strane košarkaških komentatora TV Arene. Ne znači apsolutno ništa. Predstavlja bukvalan prevod engleskog izraza "to take a shot" - šutirati. Ovi vrli komentatori verovatno misle da će izgledati pametnije i "američkije" ako koriste ovakve besmislene izraze.

Kada se preko veze zaposliš u Agenciji za borbu protiv korupcije.

Toliko smešan i loš igrač da u srpskoj javnosti vlada mišljenje da ga je Zvezda onomad dovela na osnovu audio snimka.

Već dugo ste u vezi. Strast se odavno izgubila, poštovanje i privrženost koje gajite jedno prema drugom samo još ponekad stidljivo nazivate ljubavlju. Maštate o seksu sa drugima, ali ne želite da povredite osobu sa kojom ste toliko dugo u vezi. Vreme radije provodite blenući u plafon nego s njom. Pretpostavljate da su osećanja obostrana. Posle nekog perioda razmišljanja i mučenja - razgovarate. Oboje shvatate, nije više to TO. Treba neko vreme da se rastavite, složili ste se, pa ćete videti da li ste jedno za drugo. Da li ćete jedno drugom nedostajati. Zagrljaji. Suze. Možda seks. Bolji nego svi u prethodne dve godine zajedno. Rastajete se, ali se dogovarate da se, bez obzira na sve, i dalje čujete. Nerazgovaranje o potencijalnim budućim partnerima se podrazumeva. Od tog trenutka ste slobodan čovek. A i ona slobodna devojka. Prođe neko vreme, neki mesec, vi ste imali par šemica. Imali ste jedan pokušaj ozbiljne veze, super je izgledalo na početku, ali ste posle 3 meseca shvatili da vas to ne ispunjava i prekinuli ste. Nema veze, idemo dalje. Sve vreme ste u kontaktu s NJOM. Čujete se, razgovarate, šalite se kao NEKAD. Odjednom, jednog lepog dana, ona prestaje da se javlja. Iako vas je do juče sama zvala svaki drugi dan, sada samo šturo odgovara na vaša pitanja. Kad vi pozovete, naravno. Više vas uopšte ne zove. Vi ste zvali još tri puta, ona nijednom. Odlučujete da se "sad ni vi ne javljate, baš da vidite dokle će". I tako... Kad shvatite da vas ona više neće zvati, da je vaš broj verovatno izbrisala iz imenika, slučajno čujete kako je "skoro našla dečka". E tako se, dragi moji, "ostaje u kontaktu sa bivšom devojkom". Dok ona ne pronađe novog dečka. Da odmah odgovorim na komentare koje već vidim, nije to stvar muške ogorčenosti, sujete, ljubomore ili štatijaznam čega... Ionako se više ne ložite na nju, treba vam druga. Stvar je poštovanja. Vama i pored svega nije bio problem da se čujete s njom kad ste imali druge.

Da je postojao u Ajnštajnovo vreme, ovaj pametni čikica ne bi imao problema sa dokazivanjem svoje teorije relativnosti. Naime, ova igrica je savršen pokazatelj kako je vreme relativno. Primera radi, ustanem oko 8, sednem da "malo odigram" oko 8 i 15 i posle nekih sat vremena (po mojoj proceni) odlučim da doručkujem i shvatim da je već 2 popodne. Ovakve stvari su mi se događale u više navrata. Mislim da će svi istinski zaljubljenici u ovu igru znati o čemu pričam.

To je ono kada u stvarnom životu raskinete sa dečkom/devojkom, a onda to obznanite poznatima i nepoznatima promenom relationship statusa na fejsbuku. Pojavu ovog obaveštenja na wall-u prate karakteristični komentari.

Jedini radnik na granici od koga želite da čujete da morate da se vratite nazad.

Kada izađete na koš i vidite novog lika u dresu Ajversona sa trakom oko glave, 9 znojnica na ruci, podignutom jednom čarapom, trakama na ramenima, bar 5 žvaka u ustima i patikama od bar 20000 RSD kako probacuje loptu kroz noge ili je vrti u dresu, budite sigurni da ćete svaki basket s njim u ekipi izgubiti, pa makar vi igrali kao Džordan. Takve paljevine su UVEK najgori igrači.

Rečenica koja ranije nije morala da se analizira, već je značila upravo to - da devojka ima dečka i da nije zainteresovana za bilo kakvu komunikaciju sa vama ako je kojim slučajem startujete.
Stvari su se danas malo izmenile, kako će se videti iz primera.

Superljudi. Pričaju bar 5 jezika, pročitali su sve knjige ovog sveta, razumeju se u apsolutno svaku granu nauke. Fizički su perfektno spremni, u stanju su da trče satima bez prestanka, plivaju kao olimpijski šampioni, bez problema upravljaju svim prevoznim sredstvima (automobilima, kamionima, helikopterima, avionima, šatlovima).

Ubedljivo najskuplji deo većine odevnih predmeta, pošto neka majica sa etiketom "Nike" košta cirka 10000, a identična BEZ etikete oko 800 dinara. Prostom računicom dolazimo da zaključka da je cena etikete "Nike" 9200 dinara.
Bez PDV-a.

Reč koja nema ama baš nikakvo značenje kada želite babi da stavite do znanja da ne želite više graška/boranije/pasulja/kelja od onoga što vam je u tom trenutku u tanjiru. Ona će UVEK sipati onoliko koliko je zamislila, bez obzira na to koliko glasno i koliko puta izgovorite ovu reč.

Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.

Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.

E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.

Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).

I onda u nastavku - sve ispočetka!

Rečenica koju izgovaraju stanovnici Srbije kad god čuju da je neko dao velike pare u dobrotvorne svrhe ili da je neki bivši sportista prokockao ogromnu sumu dolara.

Potpuno beskorisna naprava ukoliko se nalazite, recimo, na severu Norveške. Posle dva dana nećete znati da li je 2 ujutro ili popodne.