Baki
Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.
Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.
Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.
No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.
Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.
Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.
U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti.
Šupčana vrpca
Jako dugačka dlaka iz bulje
-Brate skreši tu šupčanu vrpcu imam osećaj da više ti jebeš mene no što ja jebem tebe
Čistokrvni levak
Jedan od genijalnih izraza u modernom srpskom fudbalu. Gori od "Ostavili smo srce na terenu" i "Posle postignutog pogotka, protivnik je dobio krila", pošto ova dva donose određenu dozu lirike i dodir stila u ovih 90 minuta trčanja okolo, koje toliko volimo.
-Tebra, znaš kakav je to igrač! Pozvao ga "Radnički" u omladinsku školu! Čistokrvni levak!
-Šta, i keva i ćale su mu levoruki?
-Ne, koristi i levu ruku i levu nogu...
Šreder
Ono što raspračava stvari koje se ubace u njega
Svakako nešto najkulje što može da se nađe u posedu prosečnog muškarca. Osim možda tenka.
Predivna toplina oko srca, nastala ubacivanjem nekog sranja koje je čučalo u ćošku sobe od kad znaš za sebe, ispunjava svaki delić tela, dok se materija komada uz ono "Zzzzzzzzzz".
Sublimalni smešak sa trunkom zla koji se pojavljuje dok šreder izbacuje preostale deliće u kantu jednostavno je nenadmašan. Ubrzo se javlja zavisnost, tako da treba objasniti kevi kako je kanta za smeće promenila stanje iz kockasto-čvrsto u trakasto-meko.
Marko: Muhahahhahahahahahhahahahhahahahahahhahahaahahahahahha umri baba-Milevin kič sate sa Tiletovim likom na kazaljkama! Od kad mi te je poslala, sramota me sopstvene dnevne sobe!
Marija: Mare bre, ne budi dete idiotčino matora, mogli smo da prosledimo to kevino njesra nekom komšiji, a ne ovako džabe bačene pare..
Marko: Nikad ti nećeš razumeti to Maro...to je...kao fuzija El Dorada, Utopije i 3. godine gimnazije, kad izgubiš hemiju i latinski..to je...kao da je sam Anđeo sišao sa neba, nežno zasvirao svojom harfom i iskenjao ovoga donosača radosti i sreće međ ljude. Ne, nije ovo obična mašina. Ovo nam se Bog obraća kroz šrafove i sečiva..
Marija: Daj bre, preteruješ..
Marko: Ah, Marija..Čitajući nenapisane knjige zaboravila si one napisane, a u tim si knjigama mogla da pročitaš da je šreder i Sekač iz "Nindža kornjača" , i da je, kako kaže wikipedija, Šreder bio i Gerhard Fric Kurd, nemački kancelar od 1997 do 2005. Mogla si da vidiš i da pročitaš da ti šrederi nisu gubili ovce, da su bespotrebne gluposti sa njima bile stado ovaca što blejeći ide na klanje, da su u šrederima završavali i lavovi, pa bi na osnovu onoga što je bilo mogla da vidiš i ono što će biti...UMRI KUĆO OD STIROPORA ŠTO ME JE DRAGAN TERO DA TE PRAVIM U 7. OSNOVNE!!! MRIIIIIIIIII
Bulšit
Anglicizam za glupost okju pumpaju kao nešto visoko, dubokoumno, mudro. Klišeevsko sranje korišćeno u svrhu samopodizanja pred drugim ljudima. Laž na nogama od tuđeg nerazumevanja gluposti lagaoca.
P1:
Bulšit:
Marko Mladenović: Ali ja ću zauvek ostati dete, neukaljano od ovog užasnog sveta! (pre 20 minuta, blizu Veliki Izvor)
Fakat: Ti si neradnički selja koji bi život proveo duvajući u podrumu matoraca koji će te, verovatno, izdržavati do kraja ćivota. I ne, nisi intelektualno viši od nas koji zapravo planiramo da budemo društveno odgovorni građani. Samo si lenji mrmot u pidžamama sa 2 nedelje starim flekama od smokija.
P2:
Bulšit:
Darko Stefanović: Skull crashing maniacs
the blood and gore will cover all the tracks
vanish like ghost in black
the legion of butchers will soon be back
(pre 10 minuta, blizu Zaječar)
Fakat: Ti si đembela sektalika sa paletom kompleksa, između ostalog, niže vrednosti (nabijenim niskim ocenama u sonovnoj). Kosa do dupeta je samo način da skreneš pažnju na sebe, utripovan si da si drugačiji, ti si nova avangarda, tvoje starke su dokaz neverovatne kreativnosti i unikatnosti. Zapravo si masni ponavljač u tehničkoj koji svršava na Fenrira i Odina.
P3:
Bulšit: Kristina Petrović: Ja sam vegan, radim jogu i slušam rege, a ti si evolutivno niži stupanj, stoga možeš da mi posisaš dred.
Fakat: Ti si nedokupani hipik sa potrebom da svima nabija na njušku svoje glupe stavove o nejedenju životinjskih proizvoda. I energija koju kanališeš kroz svoje netoksicirano telo je bulšit u svojoj najčistijoj formi.
P4:
Bulšit: Katarina Marković: Jao, Makice, kako si mi lepaa, mwah, ljubavi, predivna si mi večeras. Oh, hajdemo se slikati, predivne moje princeze. (Grljan)
Fakat: Ti si prenapuderisana seljanka utripovana da je Tejlor Svift, a tetura se u štiklama kao Bambi po snegu i veći deo večeri provede sedeći, dok ostatak igra kao epileptičar na spidu. Čuo sam da si jednom sela na podijum.
Pica-burek
Najveće svetogrđe još od izbijanja očiju freski simonide čiji sam opis i viđenje gospodina Rakića morao dučim napamet. Sam krosover srpske i žabarske kulture i kuhinje, sjedinjavanje polu-plastične mocarele i najjeftinijeg ovčeg sira, mešanje genetski modifikovane svinjetine ni sa čime (pošto se u Srbiji bureci prave sa sriom, TAKOE MEĐEDI) jeste predstavnik onoga što nije u redu sa ovom državom. Kad svako, čak i neko sa tri razreda neke ekonomske, može da spaja, dodaje i oduzima kako mu se prohte, da sklopi stvari onako ko bi masa to najlakše progutala, bez supervizije i provere, da vršlja po prostoru i vremenu i naruši integritet i prosperitet kulinarstva a onda stavi niske cene i privuče moralne patuljke, dobije podršku naroda i bude odabran za najboljeg proizvođača magle u regionu, onda znate da ste dostigli dno dna, i da je taj neki Saša Mirković odabran za gradonačelnika. Jebeš ga.
Kako sam proveo letnji raspust
Nači letnji raspust mi e bio kul skroz. Ono, fazon, prvo smo većina moi ortaci i ja prošli drugu dinu srednje ono...zadovoljni, hehe, i onda raspust došo konačno jebemtisve.
Moji me smarali tu okolo, u fazonu, šta raiš s životom, de ideš i te fore, al za nekog ko je odraso na ulicu ko ja nije problem nikad da ne sluša šta mu matorci kenjaju. Onda me odvuču na selo, jebote, pa ko još u dvaesprvi vek ide u selo, a tamo sve neke babe sparušene, smorio sam se ko susam na kiflice, hehe. I još ova moja keva debil, ponela pola stan u selo i mnogo odeću, ko da sam nedajbože jedan od onih pederčina. I konačno se vratim nazad u ovu rupu šapana i seljačina koju zovu Zaječar, nači ovde se ništa bukvalno ne dešava, stvarno neznam šta je to s državu bemimsve, pa to sve lopovi neradnički koji kradu samo pare.
Ondak je bila ona bre...kako se zvaše, Rokerijada, nešto, sve neke čupave nakaze napunile moj grad, sve bi ja to poklao. Što ne organizuju neki rep il tehno događaj ada nije Pena parti, pa da lepo nadenem trešu, obujem maksice i budem u svom elementu. Al zato odem ja u Belu il Pedeščetvorku i u neki od ta dva kluba, ne mogsesetim baš sad, vidim jednu ribu, nači vrh, ono sve u fulu. Stoj tu ispred nju neki pičkasti tip, vidi se da ne mož ni dvaes skleka da uradi, priđem ja tu, on kenja neka romantična govna, oteram ja sve to u pičku materinu, pripetim mu da ću dizvadim utoku, on lik samo što se nije usrao, lolololo. Enivej, smuvam ja tu malu, i posle se ispostavi da je likuša moje godište ej, jasam utripovao da je 99. Ekstra mi ispala ta šema, al ona mi mnogo štreber, ono neda mi da gađam golubovi kad idemo negde i ide u gimnaziju. Ipak, s obzirom na obzir, hehe, da mi je ovo prvi put da sam smuvao neku takvu što ide u četvorogodišnju, mislim da je to uspeh.
Ispao mi smor kad je moja nova riba, koja inače ima mnogo dobro dupe, odlučila da oće da idem s nju na Parni valjak, bemihudupe, celu noć slušam one gej pesme, i ko da pola Zajčar došlo na koncert, kolko li bi tek bilo na rep događaju ne mogu ni da zamislim.
Jes da me moja devojka s odlično dupe smorila ko ništa kad je bila ta Rokerijada, ona sluša i te neke sto imaju akjustiku i ta govna, znaš, al ono, mislim da sam baš počeo da se zaljubljujem u nju. Dolazio sam kod nju da gledamo filmovi. I gledali smo filmovi. Jedan je bio crno-beli jebemtisve, pa nismo u hiljadu osamsto pedesetu, što bi reko moj idol Pujo jebemtiženomaiku!!! Al ipak, ona je mnogo dobra riba, kakvo dupe ima jeboteee, al i ovako je dobra i pametna, kaže nezna šta će posle gimnaziju, al dobro, šta ima veze, će odluči valjda. Zaljubio sam se u nju, a to je bilo pre nego što mi rekla da ću budem ćale njenom detetu. Zabole me, nek nosi kopilana kad je muralna i neće da se abortira.
Ovo je bila moja priča kako je jedna devojka promenila moj život za relativno kratak period koji je poznat kao letnji raspust, kapiraš.
ПЕРN Д ПЛАТАПУС 9.9.2013.
Rendžer
Osoba koja je, od glave do pete, obučena u istu boju sleš marku.
-Ooooooooo, pa de si Puma rendžere, šta je bilo, grad ostao bez svih drugih marki?
-Ma nije brej, nego mi je došao stric iz Nemačke, zaposlio se u njihovoj prodavnici...
Moj čuveni
Titula koju dobija svako jelo koje je prosečan mužijak sposoban da spremi, bez obzira na komplikovanost samog zahvata i činjenice da ga je probala jedino baba(jelo, ne zahvat).
Estrogenični muškarac
Muška osoba koja se čini malko gejastom, kao da ima više estrogena nego testosterona.
Ime mu je gejasto, ili uniseks.
Nije dukatlija, ni metros, nego eto - kosa mu po difoltu miriše na lavandu, navija za Barsu i brije se samo kad je slava, i to čisto onako, da ne zaboravi gde mu stoji brijač.
Sedi dok piša.
-Alo bre Vanja, pa de si ti jebemusve?
-Ma mani bre, flinstonizovao mi se auto, morao sam da šlepam do ovamo. Stao jedan brka sa Čkaljinom kapicom i pivskim stomakom, rasni kamiondžija iz devedestih, ponudio da me preveze, i kad smo stigli, tražio da mu platim u naturi. U životu se nisam tolko usro...
-Pa normalno kad imaš testosterona kolko i Eva Ras na snimanju "Parade"! Enivej, ja ne mogu da verujem kakav si ti Joko Ono jebote, pola ekipe je otišlo jer nemaju živaca da te čekaju, kažu da je lepša igra bez tebe jer više navijaš nego što igraš fudbal!
-Jebiga brate, nisam ja kriv što vi igrate više američki nego evropski fudbal. Imaš jedan otvoren šut, ali plaćaš taksi do terenčeta, imam osećaj da nam se Palmoliki kamiondžija približava dok pričamo i da hoće romansu sa mnom..
Romantika-di je, šta radi i što je nema? Epizoda: veliki koncert
Napomena autora (prim.prev): pročitaj prošlu epizodu: klubovi, radi boljeg razumevanja dolenapisanog teksta
Napomena autora (prim.prev.): Činjenica je da autor nema nikakvih iskustava sa koncertima lagane muzike, zato što takih nije bilo u skorije vreme.
U psihologiji ima nešto što se zove gregarni motiv, zbog čega osoba ima želju da je guraju, gaze i gase joj pikavce po rukama, ukoliko se to dešava u okruženju velike gomile ljudi. Mene to ne privlači ni blizu toliko koliko skoro sve ostale. Verovatno je do mene, pošto je zadnji veliki koncert koji me je zainteresovao bio onomad kad su "Kelti" dolazili zbog "Gitarijade". Ispadam hejter. Naravno da ispadam, a to je zbog toga što Boško koristi ono "hleba i igra" da kontroliše stado seljačina i fensera. Dodatan doprinos daju Cigiji koje, i pored smoga, namirišem pre nego što ih vidim, a ne treba zaboraviti ni maloletne pripadnike Al-Kaide koji su došli da potroše zalihe eksploziva sa Nove.
Sve u svemu - ne baš idealna atmosfera za romantiku.
1: Ooooooooooo pa di si ti, kako ide, kako škola i to?
2:Pa...
3: Ne iji govanah, to je retoričko pitanje. Nego, idemo večeras na centar, dolazi Vasić. Nije baš grandž al će si pomine, štono kažu.
2: Brate, mani me, provešću se isto kao i za Novu, a on će da otpeva tri pesme i uzme pola gradskog budžeta.
1: Nećeš, iz prostog razloga što neću da ti dam. Njihaćeš bokovima ko što Željko propoveda, ili će u suprotnom ono što ti je ispod njih da ima bliski susret sa mojom patikom.
2: De momci mante me, nije to za mene.
3: Ne kenjaj bre bratori, polaziš s nama i da nisi slučajno opet poneo pancir, očekujem da vidim te ruke u vazduhu, a ne ko prošli put da mi brojiš metriku u "Kalašnjikovu", ščuo decxko?
.................30 minuta kasnije......................
1: Oooooooooooooooo pa vidi ti ko to prisustvuje događaju gde ritam ima prvenstvo nad rečima! Čemu takva faca brej?
2: Pa..
3: Ne iji govanah, rekoh da će večeras super da ti bude, shodno tome odloži pancir i ajmo napred!
...........5 minuta kasnije........................
1: Mhm, da. Čekajte tu, idem ja da upoznam neko društvo, videću ako je sa nekime, da nađemo i vama. (odlazi)
3: Brate Dvico aj da vimo na delu sva ta tvoja pisanija o romantikama i sličnim njesratima. Izromantiši recimo...nju, a ja ću da te častim kokicama.
2: Brate...
3: Ej, Željko kasni, meni je dosadno, sumo sumarum - mala je kao prava Šveđanke, baci se na poso.
2: (u sebi: sto mu albuma za Svetsko prvenstvo 2006. u originalno izdanju Paninija) Ne ide to tako, prvo treba...
3: Ekskuzmi, hev ju met Ted?
Rendom ženka(u daljoj konverzaciji "4"): Stvarno se zoveš Ted? Si Amer? Ili Englez? Oooooooooooo momci sa njihovim akcentima su taaaaaaaaaaako slatki! A jel imaš kuću tamo? Če, el me razume on šta mu ja pričam sad?
2: Ne zovem se Ted jebemusve!
4: Oh...to je..razočaravajuće...
2: Enivej, zovem se Nikola, al možeš da me zoveš kako ti drago, to i onako nije bitno, treba da odgovaram latinski u skorije vreme, tako da mi sva krv treba (pokazuje glavu) ovde. U svakom slučaju, hteo sam nešto da ti kažem, ali...sve moje misli nestaju u vrtlogu drhtaja ovog kuckala što preskače svaki put kad se neka zvezda ogleda u nekom od tih savršeno...(u sebi: jebemti mrak, koje su boje?!)khm...zelenih očiju u kojima sam se izgubio.
-Počinje Željkov koncert sa sat vremena zakašnjenja, solaža na mikseti. Maltene ne čujem ni sam sebe
2: Malo sam zbunjen zato što sad vidim smisao svake greške koju sam napravio u životu (u sebi:dolazak ovde je jedna od povećih), zato što su me dovele do toga da te vidim. Zbunjen sam, da, ali da li bi mi dala ruku i pustila da budemo zbunjeni zajedno?
4: Hehe. Aj će se gledamo negde Trojko. Ti romantični, idi šetaj negde...(odlazi)
3: Tetralol bratori, al si fejlovao! Iskreno, jes gej to što si sad iskenjao.."Zelene oči u kojima sam se izgubio", ne da ću da te zebavam zbog toga, nego ono...pomešao si danas i šekspirovsko vreme. Ubaci malko perverzije u muvanje brej, moraš da dominiraš scenom!
2: Kao što sam onomad pokušao da ti kažem bratori, ne ide to tako. Ne mogu da krenem kao Djomla sa "Ej mala, imaš dobre dojkare", moraju da budu oči, ili kosa, ili nešto u tom fazonu, a ne uvećano uz pomoć platna i žica.
3: Brate, pričaj ti šta oćeš o koedeksima, jedini kodeks koji ja znam je navijački, a jedina budaletina koja će večeras sama da jede kokice si ti. U stvari nisi. To jest, i dalje si budaletina, al nećeš sam da jedeš kokice, daj malo.
2: Vidiš, godine nas obrade različito. Nekome postane važn..
3: O zajebi me više!
2: Brate, ako možeš, uživaj u lirici srpskog džet-seta...
-Petarda puca, pravi oštećenje na patici
2: Šupičkumaterinu! Idem ja kući. Ajgudbaj.
Joko Ono
Lik koji razdvaja društvo. Onaj što diže puč, što mu nikad ne odgovara dogovoreni plan pa vodi svoje krdo ka obećanoj zemlji.
*3. milenijum p.n.e.*
- Nekene brate, nemoj da si Joko Ono, ne cepaj nam Egipat, neeeeeeeeeeeeeeee!
*1. vek p.n.e.*
- Pomepeje, bratuse, ne budi Jokus Onus, pa lepo se dogovorismo oko trijumvirata.
*1389.*
- Vule, Boga ti brate moj Bogom dani, devicom Marijom pogledani i tome slična biblijska sranja, dođi na Kosovo, ne budi Joko Ono...
*Sredina 20. veka*
- Joko Ono, nemoj da si Joko Ono...
*Kraj 20. veka*
- Franjo, tebra, nemoj da si Joko Ono, ostani da se pokrpimo i odmarširamo u lepšu budućnost. Nećeš a? Mrš onda stoko ustaška, očekuj da ti JNA donese pozdrave u narednih par dana.
*21. vek*
- Mare, bratori, ako već oćeš da budeš Joko Ono, ostavi nam pivo.
Romantika-di je, šta radi i što je nema? Epizoda: klubovi
Svakog dana pričaju o neverovatnim izlascima do lokalne Belle i Akta. Jebiga, mali grad, ne može baš da se bira između klubova.
I tako jednog dana odlučim da zajebem PES i Medieval Total War i izađem negde, kolko da ne ispadne da sam asocialan i blago retardiran. Dam kevi da igra Zumu i zaputim se negde gde dugo nisam bio. Recimo - klub. U klubove nisam odlazio još od 7. razreda, a kolko se sećam, puni su bučne muzike, gužve i pedofila. Jednom je ispalo da je pedofil istovremeno bio ili ćorav, ili peder, ali o tome ne volem da pričam.
Bez obzira na razliku od 4 godine, ponovo mi se nije dopalo. Bem li ga, jednostavno ne mogu da se pravim da su "Gangnam stajl" i "Čke beogradske" još uvek kul. Ne volem nešto mnogo ni narodnjake, ali je nesreća što ženke koje su istovremeno i lepe i imaju nizak nivo samopoštovanja slušaju baš njih. Ima, naravno, narodnjaka koje cenim, npr neke Severinine pesme i spotove.
Ostavih druga i drugaricu da pijuckaju, veoma sumnjiv, alkohol i krenuh da vidim šta klub ima da ponudi. Okej, gomila devojaka u haljinama koje, da su kraće(haljine, ne devojke), zvale bi se kaiš, ali, osim toga, nisam impresioniran. I opet pedofili, naravno.
No, nazad na pjane ribe. Sve one pričaju kako bi htele romansu, da ih neko voli zbog onoga što jesu, da ih razume, šapće na uvo i drži za ruku.
"Hm, možda to dobijemo tako što ćemo se obući kao dame iz Amsterdama i čekati da nas neki fini dečko pita da izađemo sa njime da gledamo mesec. A onda kad neki fini dečko dođe, napomenućemo da nema pločice i oterati ga u Honduras."
Ispostavilo se na fore koje u osnovi imaju "idem u gimnaziju, čitam i pišem na Vuki" ne pale baš na ovakvim mestima, pa smo napustili prostoriju.
Savetovali su me: "Ubaci romantiku, bičiz vole romantiku", pa i smislih nešto. Ispričao sam to neimenovanim drugu i drugarici. Išlo je otpirilike ovako: "Ime te neke stoji umesto onog N na kompasu i, kada je nađeš, znaš da nikad više nećeš morati da gledaš u zvezde. Jer je tvoja Zvezda odmah tu, ispred tebe". On je prošaputao: "Gei". To je uvek bilo tako, kad god kažem ili citiram nešto barem malo uzvišeno. No, drugarica je posle toga išla mnogo više uz mene nego uz njega, pa računam da je to win. Bilo je hladno i mračno, pa smo tražili neku banderu da bi smo videli da li nam je sve tu, pa da možemo da krenemo kući. Jedna bandera bez sijalice je, sto rece Objasnjivač, prva našla mene, pa je moj nos imao bliski susret sa njom. Dovukoh se kući, legoh da spavam, i odlučih da sledeći put odem u klub onda kada Ivan Ivanović prestane da bude hronično dosadan.
Hiperbola u narodnim epskim pesmama
Opšte je poznato da su Srbi skloni preterivanju i preuveličavanju događaja, pa je tako Kraljeviću Marko prikazan kao alfa mužijak od dva i po metra koji ustane iz kreveta, počeše dupe, ne opere ruke pre nego što pojede pola ovna za doručak, a drugu polovinu mu spakuju za užinu. Kada odradi vežbe zagrevanja, on uzme bojna šestoperca i liši sultana jedne armije janičara, nakon čega se prošeta do vile Ravijojle, a Šarca ostavi da cuga vino do sledeće misije. U stvarnosti je gmizao pred sultanom, što nije njegova krivica, već šuntavog mu ćaće, koji je poveo celu armiju na Maricu, a onda je pijanu stoku poklala jebena turska IZVIDNICA.
Pored njega, najhiperbolisanija ličnost naše epske poezije je Sveti Sava, a za ostale je najbolje pitati Cara, on se bolje razume u to.
* Osnovna škola, negde u Srbiji, krajem dvanaestog veka
-Sveti Sava: Dobar dan deco, kako ste ovoga jutra?
-Svi: Super učitelju
-S.S: Ajde ti Krkobabiću izračunaj dijagonalu Zemlje, ako znaš sa prošlog časa da su joj uglovi kod temena 45 stepeni. Ne znaš? Au, Krkobabiću, pa to su osnovne stvari. Žao mi je, ali moram jedan da ti upišem...Jebote Živorade, jesu li te tukli tupim predmetom kad si bio mali, zajebavao sam te za pčele, prestani da se osvrćeš svuda okolo!
*Manastir, negde u Srbiji, krajem 12. veka
-Sveti Sava: Oooo, de si oče Klaustrofobije, čemu taka faca? Jesu li te opet optužili za nestale maloletnice u selu?
-Klaustrofobije:Ma nokat mi uraso i gljivice na nj, boli ko kad mi je onomad kapnuo vosak dok sam pišao u sred noći.
-S.S: Aha, onda dva očenaša, operi svetom vodicom i maži "Pavlovićevom" ujutru u i uveče. Oho, oče Hagemonije , baš sam tebe čeko, idem na Isusov grob čim vidim šta će Onur duradi u sledećoj epizodi. Oš sa mnom?
Komunalije: Celivaj bludišu, mori Savo, zadnji put kad iđasmo, umal nas vuci ne izedoše po onim bugarskim krševima!
Ljubav
Najmoćnije oružije na svetu. Ako ste u crtanom filmu, i protagonista vam kaže da će vas poraziti ljubavlju, da znate da ste sjebani.
-Hahahahaha moje odelo je otporno na sve vrste hemijskog i atomskog oružija, mačevi i metkovi se odbijaju od njega, a, povih svega, još ispušta i prdeže.
-Hah, zaboravio si na jednu stvar: meni ne treba ništa od toga da bih pobedio praznu dušu poput tebe. Ja imam (pravi Sundjer Bobovu facu kad prica o masti): Ljubav! Dodži vamo da te zagrlim!
-Aaaaaaaaa fak! Blj..
Flinstonizovao mi se auto
Ono što kažemo kada nam pukne pod na stojadinu.
Ej bratori, aj me vozni do Mireta, treba da probam da sacuvam prijateljstvo.
- Ne mogu brate, Flinstonovao mi Stojča, morao sam da superlepkujem pedalu za kočnicu, sad kočim ručnom..
Otvoren šut
Poslednji diplomatski pokušaj da se sačuva prijateljstvo.
I da sumiram, žao mi je što sam ti ispalio sestru tako, i što si saznao od Bosketa narkomana kod kog je potražila utehu. Imaš 1 otvoren šut bilo gde sem u facu, treba da odgovaram biologiju prekosutra, ne bih da zaboravim sve naučeno.