Za sve na svetu postoji napredak.Kako u zanatskom, profesionalnom, ili radnom jeziku, tako i u kafanskom. Kao što si kao klinac mislio da je bušna guma jedini kvar na autu, a danas te nije sramota da spominješ semering, dizne, silen blok... A zapravo nemaš pojma ni o čemu, tako se raste i u kafani. Ali ovde tačno znaš o čemu je reč. KAfana te vaspitala, učila, pa su ti tako i kriterijumi postali veći.
Sa nekih 13,14 godina kada prvi put odeš u kafanu i hoćeš da se pokažeš pred komšijom šljokarom koji sedi pored tebe pa naručiš pivo. On te snimi, i naravno da te pita odakle ti ovde i pita te šta piješ.
`Komšo, dođoh na pivo.`
-`Dobro, koje ? Šta da donese Srebra?`
`Ma komšo, svejedno.`
`Mali, mali...Još si zelen kao pačije govno, alii biće bolje. Srebro daj mu kandžu`
Da, sjebao te. Očeivao si neki respekt, jer kada se pogledaš u ogledalo sa 14 godina, ti vidiš preiskusnog šljokatora, a one te usere u jednoj rečenici.
Idemo dalje.. od 15 do 17 godina, imaš već neku predstavu o ukusima, ali i dalje je poenta se predstaviš kao alkos. Sad već počinješ da brojiš piva i vodiš evidenciju.Kada konobarica dođe...` Pivo. Ako imate kandžu, okej, ako nemate , svejedno`. I dalje je svejedno.Pivo je i dalje staklena flaša koju ne bi voleo da ti konobarica odnese i ako je prazna.Da se vidi ispred tebe 2,3 prazne flaše.
I tako ide život...napuniš nekih dvadesetak godina...
`Zdravo Srebro. Pivo.Kandža.`
`Nema kandže.`
`Nema veze...Daj šta ima.`
Daj šta ima Srebroooo...Nisi i dalje svestan da komšija sedi pored tebe i osmehuje se klumajići glavom levo desno. Opet te userava.Ali odlučan si da mu pokažeš da možeš da popiješ.
25 ta lajf! Tu si negde. Već strojevo izgrađen. Nazire se polako da ćeš biti ono čega se neko stidi.
` Dve kandže.`
`Nema.`
`E jebem ti kafanu! Pa kako nema! Šta sad da pijem? Komšo, koje je najsličnijeg ukusa?`
...Kakav kiks...Kakav danak neiskustvu...ZAr njega baš da pitaš šta je slično ?
Taman si se predstavio kao poznavalac tekućine, kad ono daun!
`Uzmi mali ono češko...` Mali...I dalje je tu taj pridev..komparativ...čak i pokazna zamenica! Mali! Taj mali tu što sedi.
30+... ` Zdravo Srebro, daj kandžu.I ni slučajno ne govori da nema, ceo dan me drkaju i jebu, jedva sam čekao da završim i dođem. Pun mi je više gorkih, tamnih, crnih, crvenih, malograđanskih piva, hoću bre kandžu! Neću rogatog, neću crnogorca. Gorki su! Neću holanđanina, izvikani su, nisu ni za kurac! Hoću bre ono što volim, za ono što sam hiljadu puta proverio da je nabolje! I ako nema...Odoh odavde!!`
Komšija za stolom pored je ustao...Počeo aplauz. JEdan za drugim su ustajali i oduševili se tvojim govorom.Tvojim nastupom.Samouverenošću.Tvojom moralnom i edukativnom pobedom.Vreme je stalo. Srebra gleda i ne veruje...Postao si čovek! Isti onaj osećaj kao kada si skidao nevinost...To je to...
грофозије
Kada nisi u stanju da pozajmiš.Ne daj Bože daš.
Sofisticirani način da saznaš da li je devojka spremna za neobavezni seks.
Veruj, nije šala. Vlažne maramice su najjači svedok da ima na umu da se provede.A zašto? Zato što ne zna da li ćeš je odvesti u goru gde su se četnici skupljali gde nema tuša.Zato što će je možda biti sramota da te pita da ti koristi kupatilo.Zato što postoji opcija da završite u kolima, gde takođe, nema vodovoda.
Na kraju krajeva, zbog čega bi sve do jedne vukljarale po` kile ničega po torbi?Svaki put kada hoće da uzme telefon, cigare ili ključeve, mora prvo da se dohvati tog pakovanja maramica.Nije to bez veze.
Samo hrabro, i budi bez dileme!
-`E izvini, samo da te pitam...Imaš li vlažne maramice?`
--`Imam, izvo...`
-`Neka ne treba, hoćeš da idemo odavde?`
Naime, koliko god ne volele taj sport, tačnije, koliko god ga mrzele, žene nisu svesne koliko se mi trudimo da ih približimo `jedno sa drugim`.Dokle god je nas, iz njihove perspektive, taj divan sport će im biti glavni krivac za naša okupljanja, a povodom toga i jedini razlog zašto smo se napili radnim danom.Naravno, kada na tiketu stoji uplata od 100 dinara, za tih 100 dinara si, po njihovoj priči mogao da kupiš 4 helikoptera i hrane za ceo mesec. Međutim, drage naše gospođe i gospođice, istina je sasvim drugačija. Mi vas volimo baš takve kakve ste,i zbog toga vas i pronalazimo u igri koju mi volimo najviše na svetu.Ne verujete? Dozvolite da vam bude objašnjeno....
(Sedi se u kafani, 3 prijatelja savetuju četvrtog da skupi petlju i da priđe devojci)
-Čuj, samo opušteno! Seti se kako je Anjelka iskulirao ceo svet kada je promašio penal, pa Mančester uzeo Ligu Šampiona.Nema šta da se cimaš, nije hendikep na nas, nego na nju.
--Da, tebi je lako, vas trojicu je usralo još pre dve godine, niste ni bili svesni da imate devojke kao Grčka kada je uzela evropsko.Šta ako me iskulira kao Ešli Kol Arsenal ? Zamisli da se izblamiram kao Salgado kada je čuvao Ronaldinja?
-Brate, opusti se, pa i ona je od krvi i mesa i njoj prijaju komplimenti.Nije to Real Madrid pa da te šalje na klupu posle prvog treninga.Reci neku lepu reč tipa...Kao Ferguson što je hvalio Zvezdu kada su igrali protiv njih...Tako nešto, samo smireno
--Mislite, a ? Mislite da imam prođu? Mislite da može da me usere kao Senegal protiv Francuza ?
-Pa naravno druže, nisi ti Javor, pa da sad nemaš baš nikakve šanse.
--Dobro...Samo da uzmem još jednu rakijicu i krećem.Moram malo da se stimulišem, i Berbatov igra najbolje kad je pijan.
--E..a da vas pitam...Šta ako je neki namćor ? Da se batalim ili da budem uporan kao Everton?
- Ma skautiraćeš ti odmah da li je talenat ili ne...
(Sasvim običan muški razgovor)
-Jao ljudi, upoznao sam njene...
-- I ? Šta kažu , jel te potpisuju ili ideš na pozajmicu ?
-Ne znam, jako je zajebano...Kao Milvolu na gostovanje da sam otišao.
--Pa dobro, jel su ti rekli nešto konkretno?
-Ma sve nešto zategnuto, na ivici crvenog kartona. Sve nešto okolo naokolo kao italijanska liga. Jaka odbrana, bez puno šansi.
--Znači čuvaju svoju malu kao malo vode na dlanu, a? Hehehe...Ginu za nju kao 3 boda za opstanak,a ? Ništa, opusti se, nije to strašno. Samo igraj od noge do noge, bez puno faulova i ima bre da im pomrsiš račune.
Ono kada zbrzeljaš samo da te ne grize savest.
Tačnije, način na koji saopštavaš više loše nego dobre vesti.
--Kevodanassamdobiočetirikeca,
ALI ME JE P-O-H-V-A-L-I-L-A NASTAVNICA MUZIČKOG !
--BratepalismonaDortmund, ALI SMO ZATO UBILI NA FANTAZIJU !
Taman kada zavrsis sa 'bacanjem blata' u WC solju, i taman kada obrises rektum, i tada shvatis da ima jos...
Ono što postaje ceo svet, svaki predmet i sve što vidiš kada se dobro naliješ u svatovima, na slavi, krštenju.
- Jao ljubi te kum u taj tvoj četniki obraz, da si mi živ i zdrav i da nam mnogo četnika izrodite !
- Konobar...Daj još po dve ljute...Onako četničke...
- Domaćine, sretna slava , i da je slaviš još sto godina kako to dolikuje nama četnicima koji smo je slavili i u doba komunizma.
- Vidi ovu malu...Uf, vidi se, ta bi samo četnike rađala, vidi joj ramena kao đubar da je bacala ceo život, ma to bi samo Kalabiće rađalo.
O da.Čovek koji je više vremena proveo gledajući ka svojim novim `Najk` patikama duž istih onih `Roko` pantalona.Zato što su mu ruke iz kojih nije izlazio novac bile na sredini.Valjda je to postala više refleksna reakcija, nego potreba.Čak i kada je bio na aeromitingu, više puta je spustio glavu, kao da klone, ali tu se u stvari sakrivao onaj osmeh izazvan potpunom sigurnošću koju je držao u rukama.Zelene hartije od vrednosti.I kada nije trošio.Brojao ih je.Voleo je to.A bio je jedan od nas.Voleli smo ga.Znao je kao i mi da napravi luk i strelu,i nije ga bio blam što izlazio napolje sa prljavim kolenima od jučerašnjeg fudbala.Družili smo se.Čak sam i znao njegov fiksi napamet.Sedelo je to isto naše društvo jednog toplog maja kada smo lupali glavu šta će ko da upiše i šta bi voleo da bude.Čak se i sećam da je rekao da bi voleo da bude slikar.Istina je.Škole su nam se razišle, ali ne i mi.Sve dok jednog dana nije saznao da mu je tetka ostavila pozamašano imanje.On čak nije ni znao da ona postoji.Saznao je kada mu je advokat došao na kuću kada je postao punoletan, zato što je ta ista tetka bila u svađi sa celom familijom i baš njemu u inat svima ostavila izuzetnu materijalnu i finansijsku vrednost.Tada je počelo.Onako naivno, ali tek toliko naivno da ga je vrtlog nekakvog glamura i populacije sve više trovao kvazi popularnošću i omiljenog lika.Počeo je da se gubi iz vidokruga.Sećam se, jednom je slučajno prošao pored istog parka gde su naši klikeri spustili nivo zemlje za par centimetara, i onako kroz spuštene prozore svog auta pitao nas je kada mislim oda nešto uradimo sa našim životima.Mi ? Da budem iskren.Furao je jako dobre cice.On njih, ili one njega to je neka druga priča.Ortak koji je radio u kafiću kazao nam je da svaki dan ruča kod njih,a za iste pare mogao je da jede mesec dana u svom stanu.Ali kako ? U to stanu su se nalegle devojke kratkog roka trajanja koje su parazitski izvlačile koliko god je bilo moguće iz njega i nestajale.Ne kada su mu uzele sve.Nego kada su shvatile da bi taj isti čovek plaćao majstora da mu zameni sijalicu.I ko u takvoj prilici da spremi nedeljni ručak, ili da ispegla veš ? Jedva su kafu kuvali, a i to nije prošlo bez krtoga po šporetu i sudoperi. Živeo je.O da, živeo je kao grof u pratnji svojih kartica i izveštačenih žena.Plaćao je.I uvek je imao društvo.Svaka svadba od nas istih prošla je bez njega.Kako da pozoveš čoveka koga zapravo više ne poznaješ ? Prolazili su festivali, koncerti, letovanja, njega nije bilo.Naše leto značilo je auto i podeljen putni trošak, a njegovo avion.Ulazio je kad kada u kladionicu i onako kada nastane tišina čujemo njegovo uplatu koja je bila 5 puta veća nego dobitak koji smo svi zajedno imali na tiketima.Javi se onako...I ode.Niko oda nas nije željan ničega, samo...Prosto je neverovatno da mu je postao draži čovek koga je upoznao u separeu, od deteta koje mu je postavilo metu da on gađa lukom i strelom.Ali dobro.Prošle su godine...I danas vozi odličan auto...Dok smo mi ispijali ono pivo u čast prvog dana godišnjeg odmora, zazvonio je telefon jednom od nas.Nepoznat broj.Ortak pomisli da ga zove neka njegova štela i sav se obraduje.Posle par sekundi uključuje spirekfon...Pošto je rečenica bila već upola izgovorena, čulo `...ne brinite, ja ću sve platiti...` . Pretpostavljate ? Ili ne ? Dotle je nesretniku došlo da se setio eto drugova kojima je prvima rekao da bi bio slikar.A u stvari sam sebi je naslikao autoportret koji ne vredi koliko tanjir supe.I dalje je imao svoje novčanice.Onaj pogled na dole kada ih broji i kada ne plaća ništa.To ga je ojelo.Saživelo sa njim.A nije mogao da vidi i sazna da se život živi uzdignute glave.A mi...Eto...da ne bi bili nešto što nikada nismo bili, rekli smo mu da se ne brine...De odjebe od restorana u sred bela dana i da dođe u izvesnu kafanu gde smo visili.Došao je taksijem...Valjda je počeo da shvata.Valjda mu nije kasno.Ne znam...
Jedino mesto u Srbiji gde vlada red.
Stil (ne)brijanja ženskog međunožja.
Model kome ne treba tretman, dovoljno je samo da se zapustite.
Plus toga, vremenom svaka `brazilka` sama od sebe postaje Kalabićka.
Čekajući njihove vozove, mnogi ljudi ipak odustanu od samoubistva.
Rečenica kojim si kao klinac saopštavao koliko imaš para u džepu.
Zato što je tada orjentir bio `SEGA` klub.