За све на свету постоји напредак.Како у занатском, професионалном, или радном језику, тако и у кафанском. Као што си као клинац мислио да је бушна гума једини квар на ауту, а данас те није срамота да спомињеш семеринг, дизне, силен блок... А заправо немаш појма ни о чему, тако се расте и у кафани. Али овде тачно знаш о чему је реч. КАфана те васпитала, учила, па су ти тако и критеријуми постали већи.
Са неких 13,14 година када први пут одеш у кафану и хоћеш да се покажеш пред комшијом шљокаром који седи поред тебе па наручиш пиво. Он те сними, и наравно да те пита одакле ти овде и пита те шта пијеш.
`Комшо, дођох на пиво.`
-`Добро, које ? Шта да донесе Сребра?`
`Ма комшо, свеједно.`
`Мали, мали...Још си зелен као пачије говно, алии биће боље. Сребро дај му канџу`
Да, сјебао те. Очеивао си неки респект, јер када се погледаш у огледало са 14 година, ти видиш преискусног шљокатора, а оне те усере у једној реченици.
Идемо даље.. од 15 до 17 година, имаш већ неку представу о укусима, али и даље је поента се представиш као алкос. Сад већ почињеш да бројиш пива и водиш евиденцију.Када конобарица дође...` Пиво. Ако имате канџу, океј, ако немате , свеједно`. И даље је свеједно.Пиво је и даље стаклена флаша коју не би волео да ти конобарица однесе и ако је празна.Да се види испред тебе 2,3 празне флаше.
И тако иде живот...напуниш неких двадесетак година...
`Здраво Сребро. Пиво.Канџа.`
`Нема канџе.`
`Нема везе...Дај шта има.`
Дај шта има Среброооо...Ниси и даље свестан да комшија седи поред тебе и осмехује се клумајићи главом лево десно. Опет те усерава.Али одлучан си да му покажеш да можеш да попијеш.
25 та лајф! Ту си негде. Већ стројево изграђен. Назире се полако да ћеш бити оно чега се неко стиди.
` Две канџе.`
`Нема.`
`Е јебем ти кафану! Па како нема! Шта сад да пијем? Комшо, које је најсличнијег укуса?`
...Какав кикс...Какав данак неискуству...ЗАр њега баш да питаш шта је слично ?
Таман си се представио као познавалац текућине, кад оно даун!
`Узми мали оно чешко...` Мали...И даље је ту тај придев..компаратив...чак и показна заменица! Мали! Тај мали ту што седи.
30+... ` Здраво Сребро, дај канџу.И ни случајно не говори да нема, цео дан ме дркају и јебу, једва сам чекао да завршим и дођем. Пун ми је више горких, тамних, црних, црвених, малограђанских пива, хоћу бре канџу! Нећу рогатог, нећу црногорца. Горки су! Нећу холанђанина, извикани су, нису ни за курац! Хоћу бре оно што волим, за оно што сам хиљаду пута проверио да је набоље! И ако нема...Одох одавде!!`
Комшија за столом поред је устао...Почео аплауз. ЈЕдан за другим су устајали и одушевили се твојим говором.Твојим наступом.Самоувереношћу.Твојом моралном и едукативном победом.Време је стало. Сребра гледа и не верује...Постао си човек! Исти онај осећај као када си скидао невиност...То је то...

Када ниси у стању да позајмиш.Не дај Боже даш.

Софистицирани начин да сазнаш да ли је девојка спремна за необавезни секс.
Веруј, није шала. Влажне марамице су најјачи сведок да има на уму да се проведе.А зашто? Зато што не зна да ли ћеш је одвести у гору где су се четници скупљали где нема туша.Зато што ће је можда бити срамота да те пита да ти користи купатило.Зато што постоји опција да завршите у колима, где такође, нема водовода.
На крају крајева, због чега би све до једне вукљарале по` киле ничега по торби?Сваки пут када хоће да узме телефон, цигаре или кључеве, мора прво да се дохвати тог паковања марамица.Није то без везе.
Само храбро, и буди без дилеме!

Наиме, колико год не волеле тај спорт, тачније, колико год га мрзеле, жене нису свесне колико се ми трудимо да их приближимо `једно са другим`.Докле год је нас, из њихове перспективе, тај диван спорт ће им бити главни кривац за наша окупљања, а поводом тога и једини разлог зашто смо се напили радним даном.Наравно, када на тикету стоји уплата од 100 динара, за тих 100 динара си, по њиховој причи могао да купиш 4 хеликоптера и хране за цео месец. Међутим, драге наше госпође и госпођице, истина је сасвим другачија. Ми вас волимо баш такве какве сте,и због тога вас и проналазимо у игри коју ми волимо највише на свету.Не верујете? Дозволите да вам буде објашњено....

Оно када збрзељаш само да те не гризе савест.
Тачније, начин на који саопштаваш више лоше него добре вести.

Taman kada zavrsis sa 'bacanjem blata' u WC solju, i taman kada obrises rektum, i tada shvatis da ima jos...

Оно што постаје цео свет, сваки предмет и све што видиш када се добро налијеш у сватовима, на слави, крштењу.

О да.Човек који је више времена провео гледајући ка својим новим `Најк` патикама дуж истих оних `Роко` панталона.Зато што су му руке из којих није излазио новац биле на средини.Ваљда је то постала више рефлексна реакција, него потреба.Чак и када је био на аеромитингу, више пута је спустио главу, као да клоне, али ту се у ствари сакривао онај осмех изазван потпуном сигурношћу коју је држао у рукама.Зелене хартије од вредности.И када није трошио.Бројао их је.Волео је то.А био је један од нас.Волели смо га.Знао је као и ми да направи лук и стрелу,и није га био блам што излазио напоље са прљавим коленима од јучерашњег фудбала.Дружили смо се.Чак сам и знао његов фикси напамет.Седело је то исто наше друштво једног топлог маја када смо лупали главу шта ће ко да упише и шта би волео да буде.Чак се и сећам да је рекао да би волео да буде сликар.Истина је.Школе су нам се разишле, али не и ми.Све док једног дана није сазнао да му је тетка оставила позамашано имање.Он чак није ни знао да она постоји.Сазнао је када му је адвокат дошао на кућу када је постао пунолетан, зато што је та иста тетка била у свађи са целом фамилијом и баш њему у инат свима оставила изузетну материјалну и финансијску вредност.Тада је почело.Онако наивно, али тек толико наивно да га је вртлог некаквог гламура и популације све више тровао квази популарношћу и омиљеног лика.Почео је да се губи из видокруга.Сећам се, једном је случајно прошао поред истог парка где су наши кликери спустили ниво земље за пар центиметара, и онако кроз спуштене прозоре свог аута питао нас је када мислим ода нешто урадимо са нашим животима.Ми ? Да будем искрен.Фурао је јако добре цице.Он њих, или оне њега то је нека друга прича.Ортак који је радио у кафићу казао нам је да сваки дан руча код њих,а за исте паре могао је да једе месец дана у свом стану.Али како ? У то стану су се налегле девојке кратког рока трајања које су паразитски извлачиле колико год је било могуће из њега и нестајале.Не када су му узеле све.Него када су схватиле да би тај исти човек плаћао мајстора да му замени сијалицу.И ко у таквој прилици да спреми недељни ручак, или да испегла веш ? Једва су кафу кували, а и то није прошло без кртога по шпорету и судопери. Живео је.О да, живео је као гроф у пратњи својих картица и извештачених жена.Плаћао је.И увек је имао друштво.Свака свадба од нас истих прошла је без њега.Како да позовеш човека кога заправо више не познајеш ? Пролазили су фестивали, концерти, летовања, њега није било.Наше лето значило је ауто и подељен путни трошак, а његово авион.Улазио је кад када у кладионицу и онако када настане тишина чујемо његово уплату која је била 5 пута већа него добитак који смо сви заједно имали на тикетима.Јави се онако...И оде.Нико ода нас није жељан ничега, само...Просто је невероватно да му је постао дражи човек кога је упознао у сепареу, од детета које му је поставило мету да он гађа луком и стрелом.Али добро.Прошле су године...И данас вози одличан ауто...Док смо ми испијали оно пиво у част првог дана годишњег одмора, зазвонио је телефон једном од нас.Непознат број.Ортак помисли да га зове нека његова штела и сав се обрадује.После пар секунди укључује спирекфон...Пошто је реченица била већ упола изговорена, чуло `...не брините, ја ћу све платити...` . Претпостављате ? Или не ? Дотле је несретнику дошло да се сетио ето другова којима је првима рекао да би био сликар.А у ствари сам себи је насликао аутопортрет који не вреди колико тањир супе.И даље је имао своје новчанице.Онај поглед на доле када их броји и када не плаћа ништа.То га је ојело.Саживело са њим.А није могао да види и сазна да се живот живи уздигнуте главе.А ми...Ето...да не би били нешто што никада нисмо били, рекли смо му да се не брине...Де одјебе од ресторана у сред бела дана и да дође у извесну кафану где смо висили.Дошао је таксијем...Ваљда је почео да схвата.Ваљда му није касно.Не знам...

Једино место у Србији где влада ред.

Стил (не)бријања женског међуножја.
Модел коме не треба третман, довољно је само да се запустите.

Чекајући њихове возове, многи људи ипак одустану од самоубиства.

Реченица којим си као клинац саопштавао колико имаш пара у џепу.

Симболика за лоше.Баш лоше.
Одговор за познаника када те неко пита за њега.
Дешава се када се добро забоде на кладионици, или када седне да се коцка са прекаљеним коцкарима, или екипом за `шишање` оваца.
Додуше, и када се лоше ожени.

Кварњак и лоу кик.
Вечита прођа и запушач уста оних нафраканих татиних синова, када већ не можеш да га сјебеш на финансијском и `јебемдобрерибе` фронту.

Ретко добра ситуација када те усере да 2 девојке хоће да буду са тобом исте вечери, а ортак изиграва Милку Цанић.

Један од главних показатеља мушкости.

Као клинцу, један од најбољих другова ти је био онај који може да добаци са тројке, чему си ти тежио док ниси успео.

Као момку, слушао си приче мушкарчина о `тројци` са близнакињама, и вероватно још увек тежиш ка томе.

Као одраслом човеку, ( без обзира да си спаковао близнакиње ) , испред себе постављаш куповину аутомобила са бројном ознаком 3, па да си миран неко време.

Оних последњих 10 динара које нађеш у џепу наредног јутра после пијанчења.

Специфичне титуле које су веома популарне широм Србије. Остатак света има једноставну поделу на `Био сам пијан` и `Нисам пио` , док се код нас прва ситуација из наведеног случаја може поделити у више категорија.

Када ти на свињокољу дозволе да будеш у свињцу.

Како се завршило, одиграло , развило ...