“Pu jebem ti lebac, što su mi kapilari po nosu popucali. Mora da je od vremena, osećam neki pritisak a i ova leva noga me malo probada”

“ Sto sam ovako žut u licu majku mu njegovu. Sigurno je od ovog štrokavog sunca. Od kada su nas bombardovali, ne moze čovek ni boju da dobije”

“ O sunce mu jebem, kako se ovako usrah sa stolom u kafani...jebeš mi sve ako nije od one pljeskavice što sam pojeo pre tri dana"

U poseti ruskoj braći-
-E pa baćuške, hvala na gostoprimstvu, idemo mi...znači oni autobusi i traktori stižu za koju nedelju, a?
-Stižu cim platite!
-A, pa mi misli da nam pošaljete to, a za plaćanje lako ćemo...pa braća smo valjda?
-Ne druže- čast svakome veresija nikome, zajebi bratimljenje

"E, idemo kod Gogija sutra? Organizuje neku žurkicu"
"On? Pa one ne može da organizuje ni jebanje u kurvari!"

Kao što svaki duo ima jednog člana koji je zvezda i drugog koji se švercuje na slavu prvog, tako i ovaj duo ima Gorana Hadžića. Najverovatnije isfrustriran koleginim publicitetom, Hadžića je moguce uporediti sa Robinom iz tandema Batman i Robin ili sa onim drugim tipom koji je pevao sa Dzorz Majklom u WHAM

Prva boja- Crvena: javlja se u prvih sat vremena od početka konzumiranja po celom licu. Sto veče više odmiče lice postaje sve crvenije

Druga boja: Žuta: crvena boja polako prelazi prelazi u žutu koja je prouzrokovana količinom popijenog alkohola. Kao što na semaforu tokom vožnje vozači nisu sigurni da li na žuto treba da prošišaju ili stanu tako ni neiskusni pijanac nije siguran da li da povraća ili ne. U svakom slučaju lice polako prelazi u sledecu boju

Treća boja- Zelena: Konacno posle obilnog povracanja lice poprima zelenkastu boju koju jos više izrazavaju crvenkasti popucali kapilari. Pošto zelena boja znači 'kreni', neki krenu kući a neki na po još jedno pićence, bogatiji za jedno vredno iskustvo

Sretanje na ulici:

Nemila Osoba: Pa 'de si Aco legendo!
Ja: Ma tu sam, gde cu biti?
Nemila Osoba: Jesi čuo šta je bilo sinoć u gradu?
Ja: Ma ko nije čuo?
Nemila Osoba: Ideš na basket večeras
Ja: Videcemo,ko zna?
Nemila Osoba: Pa ništa onda...vidimo se
Ja: ..............................................

Kalendar za 2010/11

Novembar: Izvinjenje Hrvatskoj za zrtve u gradjanskom ratu devedesetih

Decembar: Plakanje i izvinjenje ostatku bivse Jugoslavije za zrtve u gradjanskom ratu devedesetih

Januar: Raspust (porodica Tadić na skijanju na Alpima- besplatno naravno, pansion uplacen od strane Austrijske vlade pošto su od predsednika Srbije primili izvinjenje za Hitlerovu aneksiju

Februar: Izvinjenje svim gradjanima Srbije zbog nesnosne buke koju trpe zbog parenja macki tokom Februara

Mart: Izvinjenje svim gradjanima Republike Kongo za zrtve u gradjanskom ratu koji traje vec godinama

April: Plakanje i izvinjenje stanovnicim Tibeta za zrtve Kineske opresije

Maj: Izvinjenje stanovnicima Indonezije za cunami iz 2004

Jun-September: Raspust (porodica Tadić na odmoru na Havajima- besplatno naravno, pansion uplaćen od strane vlade Sjedinjenih Americkih Drzava, pošto su od predsednika Tadica primili izvinjenje za napad na Pearl Harbour 1941)

Oktobar-Decembar- predsednik Tadić ce provesti sirom Bliskom Istoka , ridajući kao kišna godina i izvinjavajući se pojedinacno svim stanovnicima na pretrpljenim nedaćama

Piiiii, kakva je ona Lea Kis, ljebu ime zaboravila!

Subota veče, oko 23:00. Dugačak red pred vratima Noćnog Kluba Evropska Unija. Srbin je u redu kao i svaki vikend pre toga. Obučen u najbolje krpe, sve markirano, frizura po poslednjoj modi (čak su i crne fleke ofarbane).
Oseća da će ovo veče konačno da uđe unutra.
Čuo je o ovome klubu samo najbolje stvari: gazde su neki Nemci, unutra je cuga skoro badava, ribe na sve strane. Ni Srbin ni niko od njegovih prijatelja nikada nisu bili unutra, ali veruju da su priče tačne. Neki Đura iz komšiluka je navodno bio pre par nedelja sa rođakom iz Holandije i kaže da je pokupio dve Francuskinje i napio se kao svinja- sve za deset evra.
00:30- Srbin se u redu pomerio za par mesta unapred. Nazire par izbacivača pred vratima kluba- dva crnca od po dva metra. Svake nedelje mu kazu da nema mesta i da unutra ulaze samo oni koji su na listi. Srbin se uvek pitao kako on nikada ne dospe na tu listu. Njegove komšije iz kraja- jedan Rumun i Bugarin svaki vikend uđu bez problema.
01:30- Još par mesta unapred. Komšija Hrvat iz kraja već je blizu ulaza. I njega ne pustaju, ali ovo veče sa sobom je doveo dve prelepe plavuše. Izgleda da će da uđe.
02:30- Iz kluba izbacuju neke pijane Grke. Oni psuju, prete, izbija mala pičkaza ali sve se brzo sređuje. Srbin gleda i pita se kako takve ljude pustaju u klub, a njega ne.
04:00- Srbina bole noge. U redu je već satima. Par ortaka ga je zvalo da idu u kafanicu u kraju, ali odbio je. Oseća da je vešeras veše kada će konačno ući u klub.
05:30- Konačno je ispred vrata. Dva crnca ga kao i svaki vikend ignorišu, ali posle par minuta džu mali plišani konopac sa ulaza i pustaju ga unutra. Srbin ne može da veruje. Konačno. Plaća 550 evra za ulaz u klub i narucuje jedan Heineken od 340 evra. Unutra je poluprazno, muzika utišana- turski melos...par čudnih tipova sede za zamračenim stolovima, nekoliko od njih se drpaju u ćošku. Dve sumnjive dame od po 60tak godina nude mu noć koju neće zaboraviti...nije mu jasno. Gde su super modeli? Gde je piće za badava? Utom se pale svetla...fajront.
Srbin polako kreće kući- peške, jer sve pare je potrošio. Dok lagano ide prema svojoj maloj skromnoj kući, ne može, a da se ne pita: da onaj Đura iz kraja nije malo slagao?