H1: Šta radiš to momak?
Ja: Pa uzimam novine.
H2: Vidimo to, šta se praviš blesav. Šta će ti 2 primerka?
Ja: Nosim drugaru na fax.
H1: A ne može to tako, šta ćemo mi onda da čitamo?
Ja: Pa gospođa (h3) ima punu torbu. Neka vam ona da.
H3: A ne ne, ja sam stara. Meni treba!
H1,2,3: Skaču, hvataju me za gušu i kidaju mi meso.

O: Brate, pa gde su ti novine.
Ja: Ne pitaj, imao sam problema!
O: Ali bio je Đokovićev poster u ovom izdanju!

A: E ae se nađemo na trgu večeras oko 20h?
B: Da zovem Mareta?
A: Aj. Ali njemu reci da dođe oko 19:30. Znaš da uvek kasni.

20:00 Trg
A: De si bre B, ovoga još nema? Jesi mu rekao u pola 8 da dođe?
B: Ma jesam, sad će on.

20:15
A: Ok, zovi ga, ovo nije normalno!
B: 'E Mare, gde si? Aham...' Kaže tu je za 5-6 minuta.

20:35
M: E de ste šabani, jel dugo čekate, jbg bila gužva u saobraćaju.
A: Ma mrš bre u tri lepe debilu jedan. Jebenih 35 minuta kasniš. Uvek ista priča, ne bi ti došao na vreme. Ebote WoW te te ebo... Na sopstvenu sahranu ćeš zakasniti!

Чекате бус већ 20 минута, који стиже тако претрпан да вам се плаче. Напољу плус 30, унутра плус 90... Сви смрде на зној и ко зна шта још не, пробијате се на једвите јаде до средњих врата испод шибера, и онда креће монолог.

ЈА:
- (полу гласно) Ма све ћу да их побијем бре!!! *нико од путника не реагује, чују само мрмљање
- (нормалним али уплашеним тоном) Не! Не смеш, то су све недужни људи, немој да их повредиш! *овде вас не неколико путника чуло и сад вас гледају као да сте мутирана краба...
- Не говори ми шта да радим! - по жељи убацити трзаје главом, тикове или колутање очима *деда на седишту поред полако устаје и повлачи се у задњи део буса
- Нееее! Пусти их...(мрмљање) *око вас је пола метра празног простора, осећате ваздух
- (гласно) Тишинаааа! Све ћу да их потаманим! *лудачки поглед у једну тачку и блажени кез

** резултат: око 1.5 м празног простора у вашој близини, 5-6 слободних седишта и свеж ваздух! Док људи у задњем делу аутобуса стоје једни на другима и посматрају вас као да сте обложени експлозивом!

П1:
Ћале: Сине ајде да ми помогнеш да инсталирам овај програм.
Ја: Шта ће теби то ћале, то ти је за програм за конструисање метеоролошких станица?
Ћ: Ма причао сам са Лазом, каже да би могли бизнис да отворимо, тога увек треба, чим 2-3 пута дође невреме одмах морају нову да постављају, а нас двојица ћемо да имамо по 10 на лагеру.
Ј: Ма шта причаш бре? Какве метеоролошке станице, јесте ви нормални?
Ћ: Шта се ти разумеш, ниси био ни у десетогодишњем плану кад смо ја и Лаза обртали паре, него хоћеш да ми помогнеш или не?
Ј: Ајде кликни 2 пута на ту иконицу.
Ћ: Коју?
Ј: Ма ту горе десно, лепо ти пише.
Ћ: А јел десним или левим кликом? (ма кликни 2 пута левим!!!) Ето видиш, шта си сад урадио?
Ј: Ја урадио? Брзо треба 2 пут да кликнеш, ајд сад удри лепо 2 пут ентер пошто си отворио ренејм.
Ћ: Ма немаш ти појма, то сам могао одмах да урадим. Шта сад?
Ј: (већ живци почињу да попуштају) Кликни на Install...
Ћ: "IF YOU DO NOT AGREE TO FOLLOW THESE TERMS AND CONDITIONS..."
Ј: Дај бре ћале, кликни само да се слажеш, нећеш ваљда читати до сутра то? Ајде бре само кликћи на Next...
Ћ: Па не би га ставили да не треба да се прочита... али добро само кад си ти тако паметан...
Ј: Ајде сад Finish па иди да укуцаш серијски број.
Ћ: (креће куцање броја од 25 знакова једним прстом)
Ј: Дај бре мени, брже ћу.
Ћ: Шта, ја као нисам способан да укуцам бројеве, пусти ме! (заклања тастатуру)
Ћ: "SERIAL NUMBER IS INVALID" шта је сад ово?
Ј: Пусти мене. (после пар секунди покрећем програм)
Ћ: Па то сам и ја укуцао, па није хтело да ради.
Ј: Ма како да не...(одлазим да се издувам, притисак ми је скочио на 200)

П2:
Кева: Кад идеш у град?
Ј: Па око 10 ћу кренути, у 11 се налазим са друштвом.
К: Шта, тако касно? Ми смо се тад већ враћали кућама, а излазило се у 8.
Ј: Кево то је било пре 30 година бре, нећу излазити у 8, а сигурно се нећу враћати до поноћи.
К: Не пијете ваљда тамо? Алкохол уништава човека, он је зло.
Ј: Ма јок бре, шта ти пада на памет. Пијемо сок од цвекле само и држимо се за руке док певамо дрвећу....

П3:
Деда: Ево теби ђед за свадбени поклон ТВ купио, да имаш за кућу.
Ј: Хвала деда... чекај мало, па ово је црно-бели телевизор? Како си уопште и нашао ово? Не производе се задњих 20 година...Нећу бре ово стављати у собу, хоћу плазму да узмем.
Деда: Ма Стева ми донео из Румуније, с попустом. А што ће то теби? Све су то врази, од њих очи одоше. Доктори су рекли да је црно-бела најбоља за очи...
Ј: Ма мани ме се, одох да попијем пиво да се смирим...
Д: Само немој ледено, од ладног оде грло, јетра, бубрези и касније човек није за ништа...

П1:
Кева: Е звао Миле данас, каже да ће доћи кући за викенд, душа мајчина...
Ћале: Ма каква бре црна душа, где је био 2 месеца? Нити зове, нити долази, тај је заборавио где му је кућа...гарант му је пара нестало па долази харач да покупи. Него ти ни случајно не говори ником да долази, ако им исцеди нешто новаца, мање ће мене по џепу да оплете.

П2:
Миле: Де си баба, како си, шта радиш?
Баба: Дикоо моја, па где си ти, нема те кући никако, све си ти нас заборавио... Како је у граду, имаш ли шта јести?
Миле: Ма учи се баба, немам времена ни за шта. Град нисам видео 2 месеца, треба пара, није тамо јефтино као овде... А знаш како је, накупим нешто пара па јаја и павлаке, најјефтиније да буде...
Баба: Јаоо видим ја да си ти мени ослабио (вади 3 црвене), ево да имаш па једи тамо како треба, немој да ми гладујеш.

П3:
Деда: Опет онај мој долази по 'арач, као да смо опет под Турцима. Гаће ће ми однети једног дана...
Комшија: Ма шта причаш ти матора будало, ниси ни био под Турцима. Него, дај малом, видим ја од мог Владе на оном фејсбук профилу да ти је унук са неком малом плавом, добру сису има, права... Сигурно му за њу треба новаца.
Деда: Јаооо, па што ми не рече, ја мислио за дроге и цигаре му треба, а он женске вата. Увек сам ја говорио да је он на деду, таки сам и ја био кад сам био млађи, све лепојке пред капију падале да их женим, а ја оплети... љуби га деда, пола пензије ће да добије...