ǝs ǝćᴉʌɐʇsɐN :┴IpƎ

˙ǝčᴉɹd ɐɯǝu nʇ 'ᴉɔʌɐuᴉpuɐʞS %00Ɩ ćǝʌ ns ᴉuo 'ǝu ćǝʌ ɾoʞsuɐp ∩ ˙ƃoʞsʌɐuᴉpuɐʞS ƃouɐƃᴉɟǝɹd ƃoʇ ᴉ ƃǝšɐu ɐuᴉʌɐšǝɯ ɐʞǝu ʇǝʇᴉlɐʇuǝɯ ᴉ ǝɾ ɯᴉ ǝʇ (ɐuǝʌolS) ɐsnɹ ǝʇsɹʌpod ǝʞǝu ᴉ (ɐƃuᴉʞᴉΛ 'ɐɔɐɾᴉpɹoN 'ɐuɐɯɹǝפ) ɐpoɹɐu ɥᴉʞsʌɐuᴉpuɐʞS ɯouᴉʌɐšǝɯ ɐuɐɹʇɐɯs ʞǝʌn ǝɾ ɐʞsuᴉℲ 'ɐɾlɯǝz ɐdǝl ćǝʌ ǝɾ ɐʞsuɐp ˙ɥᴉʌosnɾᴉzlǝɔ ᴉuǝdǝʇs 8Ɩ oučɐʇ ǝs ɯɐćǝs ǝɾ olᴉq 00˙ƖƖ n ˙ㄥ˙ㄥᄅ ƃoʇ ˙ɾʇ ǝɾᴉldoʇ olɐɯ ɾoʞsuɐp n ɐ 'nʞsuɐp n oɯsoƃᴉʇS ˙ᴉlʞǝɹ ᴉpɐlɯ ᴉʌ ᴉq oʇš ᴉlᴉɾuʇnʇoɹd oɯs ǝʞsuᴉɟ ʞɐʇɐʇso zoɹʞ ˙ǝɾloqɾɐu ɯɐćǝs ǝu ᴉ šɐq ɯǝžɐl ǝu ǝʇ ɐp ǝs ɐƃ ɐp 'ᴉlzɹɯs oʞloʇ ᴉɯ ǝs oɯs oɯɐs 'pɐɹƃ dǝl ǝɾ ᴉʞuᴉslǝH ˙ɐloʞᴉN ᴉ ɐɾ oɯɐs ᴉlǝzn oɯs ᴉɾoʞ lɐš ᴉ 'ɐɔᴉʌɐʞnɹ ɹɐd 'ndɐʞ od oɯɐpop 'ᴉuʞɐɾ ᴉ ɐɹǝdɯǝžp 'ᴉuolɐʇuɐd ɹɐd od oɯǝɾndnʞɐu ᴉ oɯǝpo oʞšnɯ ɐd 'oʌɹd odǝl ᴉɯ I ¿pɐs oɯǝć ɐʇŠ ˙ᴉćᴉɹǝdɯǝžp olod ᴉuɐuɐʇ ᴉʞǝu ᴉ 'ǝʞɹǝɯɹɐɟ ǝʞǝu ns ǝlᴉq ᴉlǝuod oɯs oʇš ǝɾlqǝpɾɐu 'nɾᴉʌɐuᴉpuɐʞS oɯᴉzɐlᴉqo ɐp nɯǝpᴉ ɐp ᴉlɐuz oɯs oʞɐᴉ 'ᴉdnlƃ ᴉ ᴉpɐlɯ ᴉW ˙ɐsnɾᴉzlǝɔ ᴉuǝdǝʇs ƖƖ oƃǝu ǝšᴉʌ ᴉu ǝɾuɐɯ ᴉu oɯɐʇ ɐ ᴉlnɾᴉʇǝdsǝɾɐʌp ɯoupǝɾ šoɾ ɯɐɾlʌɐuoԀ ˙ɐɯᴉz ɐlᴉq oɯɐʇ ǝɾ ɐl∀ ˙ɐʌosɐč ƐƖ n oučɐʇ ɐlnɾ ƃoʇǝdᴉsǝɾɐʌp nʞsuᴉℲ n ᴉʞuᴉslǝH n oɯs ᴉlƃᴉʇS ˙oɹods ɐɯoǝʌ ǝpᴉ oʇ ᴉlɐ 'ǝs ᴉpɐɹ 'ouǝšnɹzɐɹ šoɾ ǝʌs 'ʌoʇoƃ ʞǝʇ ᴉʞčᴉʇʞɐɟ ʇɐɹ 'oʞɐʞ šɐuz ɹǝɾ 'ǝʌžnƃ ǝulᴉs ƃoqz ǝʇ 'ᴉɹɐʌʇs ǝɾoʌs ᴉdnʞod uᴉɯɹ∀ ɐp oɯǝpo ɐp oʌɹd ᴉlɐɹoɯ oɯs oʇš ɐƃoʇ ƃoqz ǝʇ' ǝɾužoʌ ᴉʇɐs ƐƐ uoʞɐu oɯsoƃᴉʇs ',,ɯoʇǝčuoɾᴉɯɐʞ ɯᴉʌɐld,, ɯᴉʌouᴉɯɹ∀ oɯǝuǝɹʞ ɐp oʞɐʇ ᴉɯ ǝs oɯsᴉžolS ,,˙ʌɐld ᴉ dǝɾᴉl oʞɐuo ǝɾ pɐs 'oɐqɹɐɟǝɹd ɐƃ ɯɐs ćǝʌ 'ǝčuoᴉɯɐʞ oʞǝu ouo oᴉqop ǝqɐʌŠ ƃouo po ɐɾ ɯɐs ɐp ǝʇɐuz ᴉɯɐs ᴉ ᴉΛ ¿ᴉuɐɹɐɾ 'ɐɯᴉloʞ ɯᴉɾoɯ ᴉlšᴉ oɯsᴉq ǝu oʇš 'ɐq ∀ ,,: uᴉɯɹ∀ ɐɹɐʌoƃoɹd pɐʞ 'ʇnd oɯᴉlɐʇɐq 'oɯ ǝć ɐʇš ᴉW ˙olʞǝɹ ǝs ᴉq oʇš 'ʇndsn ɐu oundʇod oʞɐuo uɐɹᴉuɐldsᴉ oᴉq ʇnd ɾɐʌo ǝɾ ɐp ᴉlɐɾlʌɐɹoqɐzod ćǝʌ oɯs ᴉʌs ɐ 'pɐɹƃoǝq n sɐu poʞ oᴉzɐlop ᴉʇǝl oɯɐs ɯouʌɐlƃn uo ǝɾ ɹǝɾ 'oɯɐʇ ǝɾᴉɔɐʇuǝɯnʞop ᴉ šosɐd oᴉʌɐʇso ǝɾᴉu ɐp ᴉ 'ᴉɔᴉuǝɾS n ᴉʌᴉž ǝu uᴉɯɹ∀ ɐp 'oučᴉʇɐɯǝlqoɹd olᴉq ᴉqǝu oʇ 'nɾᴉɔɐʇuǝɯnʞop nlɐʇso ᴉ 'šosɐd oᴉʌɐɹoqɐz ǝɾ uǝɯɹ∀ ouʌɐɹɐu ᴉlɐ 'ɐzoʌ ʇnd oɯsᴉʇndn ᴉɯ ǝs nʇ ᴉ '9ㄣ˙8 oʞo ǝpƃǝu 'ǝɾᴉusɐʞ ɐʇnuᴉɯ ʞɐ0Ɩ oulɐʌʞnq oᴉʌɐɾod ǝs ɐʌɐS ˙,,¡¡¡ƎqƎ┴ ZƎq OWSOpO IW I˥I IZ∀˥Op I ƎS IČ∀˥qO ∀WpO ƎS Ip∩q ∩ſOΛ┴ ∩┴ ∩ſIʞ∀ɹ I┴ I˥WƎqƎſ OΛ∀S ,,: onuʞᴉʌ ᴉ ɐuoɟɐƃǝɯ oᴉʇɐʌop uo ǝs ǝʇ sɐu po ᴉɾᴉʇɐlɹƃɾɐu oᴉq ǝɾ unlᴉW ˙uoɟɐƃɐɯ ɾɐʇ ɯɐu oɐp ᴉ onuɥǝɯso ǝs oɯɐs nɾᴉɔɐnʇᴉs onč ǝɾ pɐʞ 'ɐʞǝʌoč po ɐuᴉpnɾl oᴉq ɹǝʇʞnpuoʞ 'uoɟɐƃǝɯ ɾɐʇ ᴉɯɾɐzod ɯɐu ɐp ɐɹǝʇʞnpuoʞ ƃouo oʞɐʇ ᴉɯ oɯsᴉloɯɐZ ˙nuoɟɐƃǝɯ ɯouo ɐu sɐlƃzɐɹ ɐp ɐp 'nʞnlᴉšɯoʞ n oǝʌᴉž ɐʌɐS ǝɾ oʇšod ɐp 'ᴉʇǝs ɹoʌɐp ǝs nʇ I ˙zoʌ ɐu ᴉusɐʞɐz ɐp ɐɯᴉ ɐp nɯ ᴉćǝɹ ᴉ ǝʌɐS op ᴉćop pɐs oʞɐʞ ˙ɐɔᴉpoɹod ɥᴉćǝžɹp ǝɾloq poʞ oɯɐs ćǝʌ 'ɐƃoʞɐʌs poʞ ᴉćnʞ od ɐz ᴉʌo ᴉu ᴉlᴉq ʞɐč nsᴉu 'ᴉuoɟǝlǝʇ ᴉulǝqoɯ ᴉšɐʌ ᴉʌo ᴉlɐɾoʇsod nsᴉu pɐʇ ɐp ɯɐs ᴉ šɐuz ᴉ┴ ˙ɐloɥoʞlɐ po oᴉšǝlo ɐʞᴉsɐlʞ ʇnd pǝɹd ćou ǝs ᴉɾoʞ ɐʌɐS ᴉpnl ʞǝʌn ǝɾ nʇ ᴉuʌɐɹɐu ᴉlɐ '0ᄅ˙8 oʞo ᴉɔᴉuɐʇs ɐu oʞɐʇ ᴉɯ ǝs ᴉlšɐN ˙ɐuᴉpoƃ 8ᄅ oɐɯᴉ ǝɾ uo ɯǝlǝ ᴉlɐ 'oʇ ǝɾ ɐƃnʇ 'nɹʇsǝs nđɐlɯ ᴉ 0ᄅ ɐs ɐpuo ɐ 'ǝɾlǝʇᴉpoɹ oᴉqnƃzᴉ ɐuᴉpoƃ ᄅƖ ɐs ǝɾ oʌɹd 'ɐčᴉɹd ɐuʇoʌᴉž ɐužnʇ ᴉ ɐžnpod ćǝʌ ǝɾ oʇ ɐƃᴉqǝɾ ᴉlɐ 'nsʞɐɟ ɐu nuᴉpoƃ ɐɾlʌɐuqo ᴉ ǝɾ ɯoʇod ɐ 'čɐɾlʌɐuod oᴉq ǝɾ ᴉɾoʞ ǝloʞᴉN ɯᴉso 'ɐuᴉpoƃ 9ᄅ od ᴉlɐɯᴉ ᴉʌs ᴉW ˙Ɛ nuoɹǝd ɐu 00˙6 n oɐʇǝɹʞ ǝɾ ᴉɾoʞ ɯozoʌ oɯǝuǝɹʞ ɐp ǝs oɯᴉčnlpo 'ɐɾuɐʌoʞɐd ɐuɐp ɹɐd uoʞɐN ˙ǝʇoqɐɹ ǝlɐʇso ᴉ 'ɐʌɹʇsO ɐʞsɹɐℲ 'nʞsuɐp 'nʞspǝʌŠ olɐɯ oɯǝđᴉqo ɐp ᴉlᴉčnlpo ɐɔᴉɹoʇsǝš sɐu oʞɐʇ ᴉ 'ɐloq op ouǝɾᴉʌzɐɹ olᴉq pɐʇ ǝɾ o┴ ˙ǝɾᴉʌɐuᴉpuɐʞs ʇnd ɐɾ ᴉ ɹoʌɐp 'ɐʌɐS 'ɐloʞᴉN 'uǝɯɹ∀ 'unlᴉW oʞɐʇ ǝs ᴉlᴉʇndn 'ɐƃoʞspnɾl ɐpoɹ ᴉɾᴉɹoʇsᴉ n ɐʇɐɹ ɐƃǝɾᴉušɐɹʇsɾɐu 'ɐʇɐɹ ɐƃoʞsʇǝʌs ɐƃoƃnɹp ɐʞʇǝšɹʌs uoʞɐu ǝuᴉpoƃ ǝʌp ˙ㄥㄣ6Ɩ oʇ ǝɾ olᴉq :

˙nčᴉɹd ɯɐčᴉɹdsᴉ ᴉʇ ɐp oɯɐs 'uɐpǝɾ ʇnuᴉɯ ᴉpǝS

Sedi minut jedan, samo da ti ispričam priču.

: Bilo je to 1947. dve godine nakon svršetka drugoga svetskoga rata, najstrašnijega rata u istoriji roda ljudskoga, uputili se tako Milun, Armen, Nikola, Sava, Davor i ja put skandinavije. To je tad bilo razvijeno do bola, i tako nas šestorica odlučili da obiđemo malo Švedsku, Dansku, Farska Ostrva, i ostale rabote. Nakon par dana pakovanja, odlučimo se da krenemo vozom koji je kretao u 9.00 na peronu 3. Mi svi imali po 26 godina, osim Nikole koji je bio ponavljač, a potom je i obnavlja godinu na faksu, ali jebiga to je već poduža i tužna životna priča, prvo je sa 12 godina izgubio roditelje, a onda sa 20 i mlađu sestru, tuga je to, ali elem on je imao 28 godina. Našli se mi tako na stanici oko 8.20, ali naravni tu je uvek ludi Sava koji se noć pred put klasika olešio od alkohola. Ti znaš i sam da tad nisu postojali ovi vaši mobelni telefoni, nisu čak bili ni ovi za po kući kod svakoga, već samo kod bolje držećih porodica. Kako sad doći do Save i reći mu da ima da zakasni na voz. I tu se Davor seti, da pošto je Sava živeo u komšiluku, da da razglas na onom megafonu. Zamolismo mi tako onog konduktera da nam pozajmi taj megafon, kondukter bio ljudina od čoveka, kad je čuo situaciju samo se osmehnuo i dao nam taj magafon. Milun je bio najgrlatiji od nas te se on dovatio megafona i viknuo :" SAVO JEBEMLI TI RAKIJU TU TVOJU BUDI SE ODMA OBLAČI SE I DOLAZI ILI MI ODOSMO BEZ TEBE!!!". Sava se pojavio bukvalno 10ak minuta kasnije, negde oko 8.46, i tu se mi uputismo put voza, ali naravno Armen je zaboravio pasoš, i ostalu dokumentaciju, to nebi bilo problematično, da Armin ne živi u Sjenici, i da nije ostavio pasoš i dokumentacije tamo, jer je on uglavnom samo leti dolazio kod nas u Beograd, a svi smo već pozaboravljali da je ovaj put bio isplaniran onako potpuno na usput, što bi se reklo. Mi šta će mo, batalimo put, kad progovara Armin :" A ba, što ne bismo išli mojim kolima, jarani? Vi i sami znate da sam ja od onog Švabe dobio ono neko kamionče, već sam ga prefarbao, sad je onako lijep i plav." Složismo se mi tako da krenemo Arminovim "plavim kamijončetom", stigosmo nakon 33 sati vožnje ,te zbog toga što smo morali prvo da odemo da Armin pokupi svoje stvari, te zbog silne gužve, jer znaš kako, rat faktički tek gotov, sve još razrušeno, radi se, ali to ide veoma sporo. Stigli smo u Helsinki u Finsku dvajesipetog jula tačno u 13 časova. Ala je tamo bila zima. Ponavljam još jednom dvajespetijuli a tamo ni manje ni više nego 11 stepeni celzijusa. Mi mladi i glupi, iako smo znali da idemu da obilazimo Skandinaviju, najdeblje što smo poneli bile su neke farmerke, i neki tanani polo džemperići. Šta ćemo sad? I mi lepo prvo, pa muško odemo i nakupujemo po par pantaloni, džempera i jakni, dodamo po kapu, par rukavica, i šal koji smo uzeli samo ja i Nikola. Helsinki je lep grad, samo smo se mi tolko smrzli, da ga se da te ne lažem baš i ne sećam najbolje. Kroz ostatak finske smo protutnjili što bi vi mladi rekli. Stigosmo u Dansku, a u danskoj malo toplije tj. tog 27.7. u 11.00 bilo je sećam se tačno 18 stepeni celzijusovih. Danska je već lepa zemlja, Finska je uvek smatrana mešavinom Skandinavskih naroda (Germana, Nordijaca, Vikinga) i neke podvrste Rusa (Slovena) te im je i mentalitet neka mešavina našeg i tog prefiganog Skandinavskog. U Danskoj već ne, oni su već 100% Skandinavci, tu nema priče.

EDIT: Nastaviće se

Ide Mile ulicom,

a na pruzi voz.

Išao je po cigare,

po betonu bos!

Ljudi su ga gledali,

jasno im nije bilo.

Zašto nije uz cigare kupio i jedno Lav pivo?

Mile njima reko je,

da bez para osto je,

kad od voza bežo je,

pa ga voz stigo je.

"Kondukter je P*ička",

reče svima Mile,

"Za cigare mi je ostavio, a za pivo nije!"

Ljudi se sažališe,

na našega Mila,

te mu pare dadoše da bahati se snjima.

Mile, kao Mile, dobar čovek beše kupi sebi pivo,i reče

"AJ ŽIVELI",

i pobiježe!