Direktor na službenom putu.

Земљорадни*ч*ки пандан изреци са коња на магарца. То ти је, бра*ш*о мој, пропадање сељака у финанцијском, а бо’ме и у сваком другом смислу. Им’о па нем’о. Да га јебе*ш*.
Крен’о си да ради*ш* земљу, *ш*то си од бабе свога наследио, јо*ш* као клинац, јер је, Бог да му ду*ш*у прости, умро рано, тек му је *ч*етерес’ и две било. Бабо ти је веровао да је богатство у деци а не у новцима, па вас је било *ш*урнајс браће и сестара (*ш*то је пре*ж*ивело до десете године), тако да ниси наследио ба*ш* пуно земље, а и то *ш*то си наследио је била слатина, јеб’о јој пас мајку неплодну. Пров’о си цели век на њиву, лагано од једног јутра земље направио два, од ланца направио максим и по, еееј! Постао си неко у свом селу, домаћин *ч*о’ек: купио два трактора и све прикљу*ч*не ма*ш*ине *ш*то иду уз њих, купио елеватор, направио две *ш*упе, *ч*етр’ котарке и велики свињац. Са своје две руке си сваку вен*ч*аницу на *ш*упама, свињцу и кући сам поставио, јер си тако нау*ч*ио. Неће ти нико поклонити, мора*ш* сам створити. Скућио си се, и обезбедио свом сину јединцу све *ш*то ти ниси имао кад си био дете. Био си строг према њему, али прави*ч*ан, само га је твоја *ж*ена, јеб’о је лебац мекани, док ниси глед’о, размазила. Др*ж*ала му страну, и бранила га од твоје те*ш*ке (али прави*ч*не) руке, макар она добила *ш*љагу за врат и спавала у свињцу те ноћи (то је само једном било, јер си тај дан пио за*ш*ећерене ракије). Др*ж*ала му је страну, док ти није досадило да се нате*ж*е*ш* са њом, и пустио је да га васпитава она, и онако за њу се зна да му је мајка, а ти си му мо*ж*да само хранитељ. Враг ће га знати ко ти је *ж*ену обрађив’о, док си ти у њивама црн*ч*ио.
И размазила га, јеб’о је отац блесави (онај од којег си је украо *ш*есет треће, кри*ш*ом, кроз пен*џ*ер). Уместо у *ч*овека, израстао је у бећара. Распикућу. Пробисвета једног. Све је распродао да исплати дугове у биртији, списк’о новце на намигу*ш*е-полегу*ш*е и коцкарске ноћи. Најви*ш*е те заболело кад ти је оног старог Зетор-а прод’о, и купио ти мотокултиватор, да има*ш* са *ч*име да ради*ш* ту ба*ш*тицу земље *ш*то ти остало. Ви*ш*е нема*ш* ни снаге ти да ради*ш*, само *ч*ека*ш* да те *ш*ес’ а*ш*ова прекрије, да не гледа*ш* ту бруку *ш*то си је направио.
Како до*ш*ло, тако и оти*ш*ло. Он је добио све на тацни, без муке, и исто тако је све бацио са лакоћом. Ти си се знојао и крварио за сваки педаљ земље *ш*то си створио, а пустио сузу док ти ду*ш*а крварила за сваким који је он продао, док ти се у глави вртела једна стара, ту*ж*на песма...