Gozba u supermarketu
Kad onako, bez ikakvog povoda, odete u supermarket, po mogućstvu "Tempo" ili "Metro", obiđete ga u krug oko 10 puta, i usput na promocijama i onim mini tezgicama zamezite salame, pršute, kobaje, sireve i sl. Lak način da se pošteno najedete.
Tip prilazi tezgici.
Prodavac: Izvolite, poslužite se!
Tip: Pa ajde da probam. Koji vam je ovo?
Prodavac: To vam je mladi sir. Vidite on je na promociji, ako kupite...
(Tip je već uzeo dva komadića na čačkalici, prekida prodavca u pola rečenice)
Tip: A koji vam je ovo?
Prodavac: Eeee, to vam je prava grčka feta. Ona je samo danas na sniženju...
(Tip uopšte ne konstatuje prodavca kao ni prvi put, već samo nabada na čačkalicu, ponovo ga prekida)
Tip: Da, da, pa nije loše... Videću da li ću kupiti. (Naravno, nema ništa od toga.) Hvala.
Prodavac: Hvala vama...
Već je spazio poslednja dva komadića salamice na hlebu na tezgici udaljenoj 10 metara od ove, pa brže bolje hita ka njima, da mu slučajno ne promaknu, jer ne može da dočeka da promoterka nasecka novu turu.
Nemoj da se praviš Ronaldinjo
Fudbalska rečenica mog detinjstva kojom sam drugima stavljao do znanja je njihov način driblanja (ševanja) srednje žalosan, i uvek se završava tako što se jednostavno sapletu o loptu, opiče je u aut, ili proševaju sami sebe i stvore kontra-napad za protivnika.
Golman dodaje loptu Stefanu. Stefan prima loptu. Radi "biciklicu" u mestu na 6 metara ispred svog gola, protivnički igrač mu prilazi...
Ja: "Daj bre, dodaj, nemoj da se praviš Ronaldinjo, uzeće ti loptu"...
(Posle 5 sekundi on uspeva da prođe protivnika, ali lopta je 10 metara ispred njega, daleko u autu).