Verbalno, u većini slučajeva praznom pretnjom postavljeno pitanje, praćeno uzdignutom, širom otvorenom šakom, strahovladnim glasom i upitno ukočenim obrvama.
Upućuje se uglavnom detetu ili nekom drugom bespomoćnom subjektu, kada se od istog očekuje odgovor tipa *Izvini, nisam teo, majkemi*.
-Tataaa, vidite što sam uzela na pijac!
-Snajka, skidaj se! Moj Radomir bolje golu da te zatekne nego u tom prcvoljku od aljine, odma ima da te pita kolko vidiš!
Pun naziv radnog mesta onog zaposlenog što uvek zauzima busiju u ćošku na koju po sistematizaciji radnih mesta ima potpuno i legitimno pravo.
Naime, u narodu postoji opravdano verovanje da je to radno mesto rezervisano za svakog devetog zaposlenog u privatnom i svakog trećeg u javnom sektoru.
-Jeste čuli da nas sele iz ove kancelarije u ovalni kabinet?
-Ja dajem otkaz!
Poj raznoraznih seoskih ptičica, koji ranom zorom štepa rubove moždanih završetaka, istovremeno raspilavljujući zagorelu dušu deteta sa asfalta, naviklog da se budi bukom gradske šizofrene, neindetifikovane buke.
-*Noćas nebesko crnilo posuto blještavim sjajem davno ugaslih zvezda i jutros ovaj skoro zaboravljeni zvuk...
Hvala ti, lepi svete. *
Izvitopereni minut iz perspektive nestrpljivog.
-Šta si se izbezumio?!
-Maaa, sad mi tu ispao onaj kurčić iz ovog govanceta, pola sata ga tražim!
Brljiva elokventnost zamaskirana u nerazmrsive čvorove pleonazama uz beskonačno ponavljanje jedno te istih fraza pokupljenih po raznoraznim forumima na netu, sa ciljem otklanjanja svake sumnje da je lajavi krelac u životu od zvanične literature pročitao samo Vinetua do pedesete strane.
-Šta gnojiš bre, ti?
Ako preskočimo bespotrebno jezičko cepidlačenje raspravom je li sintagma iz naslova pleonazam ili ne, možemo sa sigurnošću utvrditi da su pomenute grupe vrhunski stručnjaci u tumačenju svega neobjašnjivog i savetodavci čija se reč naprosto mora poštovati.
Pisani tragovi njihovih mudrolija ne postoje, već se usmenim putem prenose s generacije na generaciju i svojim proročkim sposobnostima obavezuju buduća pokolenja na poslušnost.
Nepoštovanje njihovih zaveta sa sobom povlači rizik strašne kletve, nezavisno od toga da li preplašeni subjekt veruje u natprirodno ili ne, a za to da poveruje će se usrdno pobrinuti prenosioci usmenog predanja, kao svedoci koji su svojim očima videli kako se kletva ka neposlušnom ostvaruje.
-I, prestade ti da pušiš? Kako, majke ti?
-Pa lepo. Iskašljavam pihtije svako jutro, a ubi me i finansijski. Sad sam rešio, evo već deset dana, sve što bih potrošio na cigare, ubacujem u jednu kutiju, to kao kasica da mi bude, i hoću dogodine od tih para da uzmem nešto polovno.
-Pazi, fino je to, al znaš kako kažu stare babe - Nije kom je namenjeno, već kom je suđeno..
-Pa kakve veze to ima sad, šta lupaš?
-Ne znam ja, al ovaj moj komšija Cane, ne znaš ga ti, batalio pljuge i skupio pare da uzme prikolicu i samo što je dovezo u dvorište, udari grom i sprži je na licu mesta. Pa ti vidi. Nije se s tim zajebavati.
-...češ, češ... U pravu si, daj bolje da mi to popijemo!
Dodatni prostor za skladištenje podataka koji vam omogućava da u svakom trenutku rasteretite svoj hard disk, koji zbog prevelike popunjenosti može usporiti efikasnost vašeg računara.
-E, vala, svaka ti čast, pući ću, nema više de da mi stane!
-Može torta?
-Daj, sačuvao sam mesto za dva, tri parčenceta!
Na sajtu http://vukajlija.com postoji, svim članovima vidljiva opcija na profilu na kome mu se brojčano stanje pratilaca i autora koje želi da prati, automatski pri izmeni podataka ažurira.
S tim u vezi, ovo je još jedna u nizu vukajlijaških javnih komentar poštapalica, kojim se, od strane starosedeoca, novopridošli ili zapostavljeni član tapše po ramenu, draška po jajcima i češka po stidljivoj glavici i kao takva - potpuno je nepotrebna.
Osim...možda da starosedeocu obezbedi divljenje naivnog i pogubljenog člana zbog surovog okruženja u kome se obreo.
-Brateee, dal zdrav li si? Aj što si je zumirao čitavo veče bez blama, ogulio joj kožu s leđa pogledom, al kad si počeo da drkaš pred svima i dereš se "Crvenaaaa, vidi šta imam samo za tebeeeee", preterao si ga! Ko da nije videla šta radiš i bez tona!
Poželiš ponekad da se odmakneš i ugledaš svoj odraz u tuđim očima.
Poželiš da čuješ svoj glas koji se odbija od tuđeg uha.
Poželiš da osetiš svoj dah na tuđim usnama.
Poželiš da navlaženim kažiprstom pokupiš užareni pepeo kojim si pecnuo jagodice tuđih obraza.
Već godinama ti svaki dan započinje i završava kratkim mislima na tuđi osmeh, traje nekoliko trenutaka, bljesne kao želja izlečenog za jednim dimom, pa iščezne.
Radiš, dišeš, pevaš, žvaćeš, piješ, pričaš, ljubiš, hodaš.
Onda jednog dana, onako neočekivano, iz automobila parkiranog na semaforu čuješ Iz kolotečine istupiću hrabro, uspavane dne probudiću tajnom, pa okreneš taj broj i kao da nastavljaš tamo gde ste stali, a ne pamtiš kad je to bilo, kažeš:
-*Da mi je da te navatam na koji sat ove nedelje,
da čujem kako mi je, dok ti pričam…kad možeš?*
-Sada.
Interpretatorka narodne muzike kojoj je najjači adut dobar stas.
Kada mu se doda loš glas, prezentovan na naslovnicama najgledanijih časopisa, za budžetski suficit dotične nema zime.
♪♫ *Duge noge za igranjeeee,
vito telooo za gledanjeeee* ♫♪♫
-Hrklj, evo mala dva vajferta, bog da te vidi!
-Muzika! STOJ! Slušaj bre ćelavi perverznjaku, nisam ti ja tamo neka pevaljka, ja sam svoj glas školovala! Lepo mi daj u ruku, a ne u gaće da mi guraš!
♫♪ * Belo grlo za pevanjeeee,
samo oči za plakanjeeeee* ♪♪♪♫
Bilo koji preliv, ne nužno čokoladni ili pavlakast, ali koji preliveno obogaćuje, pa se tako spojeni sjedinjuju u savršenstvo.
Znam da sam malo nakrivo nasađen, a ni tvoje grudi nisu baš simetrične, ali dok si ovako prelivena po meni, ne znam gde završavaš ti, a počinjem ja.
Ostani.