Питање друга другу, у тренутку опжања лијепе и згодне дјевојке, која има неки убер провокативан став. Понета је, да и поред тога што ти се свиђа и даље те иритирају њена боја гласа, говор тијела итд. Па кад би евентуално дошао у прилику да је плодиш, тукао би је током секса.

Прдеж у вријеме дијареје.

Опалити. Секснути жустро и јебитачно.

Пророчица из Делфа код које су у вријеме Античке Грчке људи одлазили да ПИТАЈУ(хехех србски народ најпрви) за судбину.

Кад се зна се ко коси, а ко виче не по коси. хехехе

Секс поза у којој неанимирана дјевојка пасивно лежи са раширеним удовима, и у досади чека крај односа.

Будућност оправдавања пораза у боћању, кад нам после фубала и кошарке пропадну и тенис и ватерполо.

Непромјењивост килаже коју показује вага, упркос убацивању и избацивању ваздуха, стајању на једној нози, пењању на прсте, сазувању папуча...

Службени језик држава бивше Југославије, а вјероватно и других вазалних државица широм свијета. Убацивање туђица кад год се може. Често производ неречитости у матерњем језику.

Метода испитивања лошоће неког телевизијског садржаја у два корака. У првом кораку искључите слику а оставите звук. У другом обратно. У случају музике добра идеја је слушање инструментала и читање текста пјесме засебно.

Народна синестезија која саопштава да се нека храна или пиће покварило и почело лоше да мирише. Еуфемизам за смрди.

Мантра новопечених учесника мало озбиљније мејл, фејзбук или неке друге преписке. У комбинацији са по којим зарезом и дативом вишка требало би да остави утисак званичности.

Један од више глагола корисних за ефективно дочаравање јебања ђевојке с много тестостеронског набоја. Начински слични глаголи би били ижђељати, избелеђијати итд... Избелеђијати рецимо потиче од белеђије, алатке за оштрење косе. На екавици би било белегија и избелегијати, што због недостатка предњонепчаних сугласника губи стилску суштину.

Осјећање које је заједно са клонућем духа, декаденцијом, безнађем и песимизмом обиљежило модерну књижевност. Дубока досада. У слободном преводу на српски, најбоље би одговарло срање. Били би нека врста жаргонских синонима а и сугестивност плина у оригиналној ријечи иде на руку.

Звање настало у СССР, који је већ тада губио технолошку трку али је у научној теорији дуго држао прво мјесто. Означава врхунац академске каријере. Након ове титуле за само годину дана постаје се редовни професор. И данас постоји у Русији и осталим постсовјетским земљама са различитим степеном измјена. У Русији је све до болоњских реформи ,које су у току, одржавана у изворном облику, док су мало западнији постсовјети(Пољска и Украјина) и прије болоњских реформи мијењали структуре студија, с намјером да се ускладе са европским академским системом. Такође нешто слично је постојало и у Југославији. Изузетност титутуле је у томе, да готово нигдје у свијету не постоји одговарајући академски еквивалент. У Сјеверној Америци слична диплома не постоји јер они то посматрају као постдокторске студије. У Њемачкој нешто слично совјетском доктору наука би била хабилитација, која је у ствари процес постајања редовног професора. И прво и дрго сума сумарум краће трају и мање су формалне стдије, више као радно усавршавање. Слично стање је у цијелој Западној Европи. Звању Доктор наука претходи звање Кандидат наука које би се могло изједначити са нашим болоњским PhD. Просјечно само десет процената кандидата постану и доктори, и то са педесет плус година; примјера ради математичар Григори Перелман који је добио Филдсову медаљу је Кандидат наука. Оно што је заједничко овом и нашем систему је да се деградира болоњским реформама, на примјер наши стари магистри уз годину дана студија постају PhD по Болоњи. Од прилике за постизања звања професора било којих наука(сем вјероватно медицинских) по совјетском академском систему потребна је једнако дуга академска каријера као код нас за звање професора медицине. Генерација Југословенских професора(у првом реду медицине) могла би вјероватно најбоље да парира поменутим совјетским. Инетересантно постаје када Европљани или Амери покушају да ово звање преведу на свој језик.

Чине их српска брдска племена из Црне Горе:
Бјелопавлићи
Васојевићи
Пипери
Морача
Ровчани
Кучи
Братножићи
Терорија коју заузимају племена је скоро 3500 километара квадратних. Брда су постала саставни дио Црне Горе за вријеме владавине Петровића. По легендама углавном настају у вријеме владавине Немањића до Боја на Косову.

Гојазни новајлија или почетник. Метафорички и биолошки близак род гуштеру, сличан бескичмењаку.