Konačni rasplet formalne interakcije.
Ukazuje na sasvim siguran kraj razgovora i apsolutnu nezainteresovanost u nastavljanju istog. Neformalno rečeno: Zabole me. Begaj. Vozi. Ne.
Hvala doviđenja se ušuškao u svakodnevno obraćanje toliko da nam postaje podrazumevan. Kao i zaključavanje vrata, koje je podrazumevano i koje generalno ne pamtimo, ili zaboravljamo - Hvala doviđenja babi, kasirki, profesoru ili kome god dođe kao i sama navika ili uljudnost, običajnost, jer (je l' da) čovek je od malih nogu naučen da bude ljubazan (običajan).
Drugi naš problem je što neki pametni ljudi (Aristotel) kažu da u momentima naših navika (običajnosti) - poput zaboravljanja da li smo zaključali - čovek vrši radnju tokom koje ne postoji. A u drugim našim momentima, on možda levitira između svoje dužnosti i bola u kurcu. A to kažem ja.
- Ćao, trenutno je promocija Eucerin proizvoda. Ukoliko kupiš ovu kremu Eucerin HC + za suvu kožu i crvenilo dobićeš popus...
- Ne, ne, ne zanima me
- Dobro, hvalaaa, doviđenja!
(sebi u bradu): ne bi ti ni pomoglo, rošavi
- Je l' ovo mleko vaše?
- Da.
- Račun je 234.
- Evo. Hvala, doviđenja.
- Jao nema te već tri godine, nisam te videla u ulici stani malo sine da porazgovaramo.
- Baba Ljubice, stvarno žurim. Moram da odnesem ove stvari do stana, stignem na voz...
- Nego, gde ti živiš? Je l' sa bratom? Aha, aha i sestra. A to sve tvoj tata izdržava? A kako on to plaća, je l' još ima posao?
- Moram da idem. Hvala, doviđenja.
Kada peder ne može da provali da li se upucava ciljnoj grupi ili strejtašu.
- Heeej, donesi nam još dva pića. Može meni badvajzer, a za njega jedan džin EN tonik
- Izvoli, 600.
- Nego, reci ti meni, što si sav takav u tetovažama? Mislim, hihihi, treba mi rečnik da te pročitam hehehe.
- Šta bre?
- Ništa, ništa kul tetovaže. Evo ti 1000, zadrži.
Osoba koja deli svoj bol kako bi bio vidljiv svima.
U nadi da će postići određen efekat neprekidno nalazi nove načine i sklop rečenica kako bi dočarala svoju tugu i patnju.
Uprkos svemu što priča u suštini joj nije toliko loše, samo dosadno.
15:46
Milice, zar ćeš zaista da me ostaviš kao poslednjeg psa na ulici da te čekam i da ti lajem ispod prozora. Kiša pljušti, meni se srce steže. Ovaj septembar mi nikad nije odgovarao, samo mislim o tebi.
15:52
Ljubavi jeste da mi nedostaješ, ali ja razumem zašto ti ne odgovaraš. Oboje smo pogrešili, pričao sam s Momom. Samo Bog zna ko je bio kriv u našem odnosu, ali eto.. Izgleda da si ti prva presekla.
15:53
Ali ja tebe ne krivim, naprotiv. Samo znaš da sam išao nedavno na onu operaciju krajnika grlo mi se još više stegne kad pomislim na tebe. No, nebitno. Nadam se da si ti srećna, već kad ja nisam...
16:01
Kaže mi mama da te pozdravim, i njoj nedostaješ. Ali nema veze, moj bol je samo moj i ništa više. Neću ja da te opterećujem. Nadam se da razumeš da mi je teško, ali to nije tvoja briga otići ću ja da se napijem da malo ispraznim glavu.
Ne mogu da se izborim sa ovom tugom iako se slažem sa tobom, pametno je što mi ne odgovaraš, sramota me je sebe. Samo bolni trenuci me obuzimaju, ne smem nikome to da pričam, a ni tebi. A boli me, neopisivo. Te grlo te duša.
23:45
Spavaš li?
Evo, ni ja ne spavam.
Ne mogu vode da popijem, sve mi je preselo. Misliš li ti o meni kako me boli?
Zabranjeno voće ili bivši najbolje drugarice. Područje u koji će zagaziti samo riba bez imalo samopoštovanja ili ona koja teži da dokaže superiornost (diskutabilno takođe). Iako je ova situacija više puta definisana kao i komentarisana, postoji određena podvrsta u kopanju po tuđim bivšima koja podrazumeva korišćenje drugarice kao afrodizijaka u konkretnom odnosu tj. šemi, da ne kažem shemi. I tome služi ime u nazivu, promenljivo po potrebi.
Rođendan, sviće, pijana gomila odlazi i polako kuća prerasta u zabranjeno ljubavno gnezdo.
Dvoje se penju gore, užurbano silaze dole zatim se gledaju na stepenicama, strepeći da ih neko ne uhvati, ali bivaju dovoljno glasni da ih svi čuju:
- Hajmo gore, prazno je.
- Ne mogu, ovo nije u redu.
- Što nije? Znamo se dugo, već smo bili zajedno.
- Ali, ti si bivši moje najbolje drugarice...
- Ana...
- Ooo...bivši najbolje drugarice
cmok cmok cmok
Dok očajnički pokušava da sklopi nešto zajedničko sa tipom kog poznaje pet minuta i sa kojim bi se rado bolje upoznala sledećih trideset, riba koja nije preterano sigurna u sebe iz glave izvlači najveću glupost koja bi mogla da je poveže sa srećnikom večeri.
U nadi da će on pozitivno odreagovati, prenaglašava svoje ponašanje, ponavlja se i muči kako bi shvatila da li su njegove namere iste. Upućuje mu prodoran pogled ispod obrva koji je videla u Fox Life seriji, a ako je izgradila samopouzdanje do 12 uveče možda će i da namigne.
Suština je da zna da u najgorem slučaju može da ispadne pijana riba koja je lupala gluposti, a u najboljem da ispuni svoj cilj... za večeras.
- A šta ti Petre radiš u životu?
- Ništa.
- A je l' studiraš?
- Ne.
- Aha, pa dobro i ja sam upisala kasnije, sve je to super.
-
- Ju, što ti je dobra jakna. Vidi što je boooordo. Jao booordo. Bordo je moja omiljena bojaaaa, baš je booordooo.
Kako to obično biva po najprostijoj definiciji elemenata drame ide uvod, zaplet, vrhunac zapleta, rasplet i zaključak. A kako to sad obično biva svih pet se mogu odigrati u prva 3 minuta serije/filma/emisije što znači da puška koja se javi u prvom činu verovatno će i da opali odmah, a Floresita će narednih 45 minuta da oplakuje polubrata-oca.
Balkanske prevare sinoć
Priča se vrti oko žene koja ima rak i njena najveća briga je da li nju muž vara i mora to saznati kako bi mirna otišla na onaj svet. A i da mu ne ostavi sve u testamentu.
Muž prikazan kao srpska svinja, zaboravlja kupovinu lekova, pije, kuva plan sa majkom za novu ženu, a svekrva menja čajeve da ova brže od raka umre, najsvakodnevnija američko-srpska situacija sa premisama španskog odvijanja radnje.
MEĐUTIM, vrhunac zapleta je video na njegovom telefonu (koji je prikladno izgubio) gde guzi sestru obolele i govori nevaljalice nevaljala. U toj agoniji izdaje i raka kad obolela ne može očima da veruje i presedne joj i takav život sa rakom i pomisao da možda ne bi bilo tako da njih dvoje imaju dece, mudri detektiv happy tv je smiruje i govori:
Vaš muž, izgleda, voli da bude potčinjen.
Zavesa se spušta, publika u ludilu: Dajte još, još, još!
Horor svake kviki kasirke, pa dok ispuni svoje radno vreme kucanjem poruka i nejebanjem 300 ljudi u redu, odluči da ljubazno usluži samo jednu osobu i to babu.
- Sine, sine moj, a otkud meni 712 dinara račun, sine samo 500 mi u novčaniku..
- Pa vidite bako, kupili ste za unuka lizalicu i sladoled, a za sebe kilo krompira, jogurt, hleb, mleko, ovu pavlaku..i čekajte da vidim još šta....da ja ću vama račun sad ištampati.
- Ma upiši ti mene na veresiju.
- Naravno.
Kako prođe, pa misliš da si u guzicu ubacio nešto mnogo znanja što ti pruži potencijal da petkom i subotom sa svojim dupelizcima ili dobrim drugarima sereš o filozofskim pitanjima egzistencije ili nečemu trećem što si kampanjski pročitao.
Takođe, talas proseravanja se ugmiže u svaki segment života, pa pored ,,laprdanja'', odjednom se javlja interes za ozbiljniju muziku, filmove i menjanje života iz korena.
- Vidim ja da si mi se ti nešto gadno istripovala. Eto te ko ćale, samo ruske tragedije gledaš i na laptopu ti nađem konćerto di violino italijano sranje neko. Ajde sad ti lepo da dođeš na klistir i da odgledamo MUVU, čoveče. Ako ovako nastaviš polako će lice da ti propada ima da ličiš na onu spodobu od glumca, Defo onaj.
- E stvarno ne mogu, prošli put smo gledali IT, 'ajde što sam zakasnila na francuski nego sam traumatizovana za život.
- Francuski. Al' si pretencioznaa..
Kao mali "metalac" koji otkriva čari nirvane u petom razredu osnovne škole i počinje da pušta svoju retku kosicu. Čitav mesec ostaje u istom tripu, ali to ostavlja obeležije metalike do kraja života iako će, pod pritiskom ulaska u društvo, lomiti čaše o glavu uz Đanija.
-Eeee, dobro da sam te dobila, evo imam nešto da te zamolim. Znaš, inače, ovaj, da! Ja se udajem, znam da znaš, ali eto konačno ove subote udajem se i pošto znam da tvoj tata, brat, ovaj svi vi, vi tu muziku ne volite, pa da znate, biće puno narodnjaka,pa volela bih, ako znate vi to možete da izdržite. Pošto se udajem, pa će biti veselje nadam se da vam neće biti problem narodnjaci dva dana.
-nerazumem????????
Nadmudrila tehnologiju, poigrala se sa pametnim računarima i telefonima i pokazala ko je i dalje na vrhu lanca.
- Slušaj, kaže on meni ne možeš da skineš sem ako ne okačiš odlomak iz knjige, celu knjigu ili tako nešto što je protivzakonito. Sad se ja razmišljam, neću da me tuže, a imam samo stvari koje ne smem da imam, a on je toliko bezobrazan da neće uopšte najebati ako ja to objavim već sve stiže meni na adresu! Razmišljam ja, šta ću, šta ću i shvatim - objaviću moj esej! Kažu knjiga, odlomak i esej je manje-više isto samo što nije od nekog pisca nego od mene? Pa možda i ja budem nekad uticajna, pa šta. Uglavnom, bitno je imam Simulakrum i simulaciju i sjebala sam sistem!
- A ko ti to govori?
- Pa sajt onaj ilegalni!
- Aha.. Sad te definitivno ne čeka tužba. Aj šalji mi šveranog Bodrijara!
- Kuš, ima da sudeluješ.
Ultimativna.
Pokunjena na kauču, trpi čitanje bukvice.
Glas puca, lice se crveni. Nije kriva.
Samosažaljenje je pojelo identitet, ostala na nivou klinke koja u jarku pravi torte od blata. Tad je znala koje će sastojke koristiti nema izbor, a sad je ozlojeđena. U čemu je poenta izbora kad ništa nije dovoljno dobro? Sve je uslovljeno. Sreće? Nema.
Odlazi tiho iz prostorije, ne pomišljajući da je uistinu kriva. Žao joj je... Same sebe.
Vreme je za promene! Brzo krpljenje nove ličnosti koja svojim kompleksima neće stati toliko ljudima na žulj. Ali i to će da popuca.
Rođena žrtva,
na giljotini egocentrizma.
I popularne depresije.
Kako ne vidiš da sam se promenila?
Ti se par puta u danu zapitaš ko je tvoj izabrani, te onom kratka brada, a onaj osedeo, a onaj baš tamo se napuc'o i istetovir'o! Niko ne valja, čine jedni drugima usluge, svi su u mreži, marionetska škola je od samog početka. Kapitalizam te gazi otkad si prodisao, nema šanse za borbom trebala je početi pre nego što si rođen. Ipak, imaš izbor. Možemo ući u raspravu kako nije fer ni to, nije to pravi izbor već sa tacne biraš boraniju ili tikvice, ali naša 'nepravda' će diskusiju produžiti do samog nastanka sveta i grešne jabuke. Ono što želim reći, u ovoj potencijalnoj definiciji za brisanje, je da su političari govno, ali si i ti, samo teži da ne budeš proliv. Ako me razumeš.
