Snajka tek u kuću došavši reši da ukućane kiflicama obraduje dok su oni u radu bili u polju. I zamesi testo snajka al budući nevešta još u tome poslu kiflice da narastu nikako ne hteše. Al ona ih ispeče nekako tako skvrčene i ostavi na stoče pred kućom da se lade. Otud išo štrokav moler pa ugledavši kiflice lukavstvo smisli. Reče: snajka pa zašto si ova govanca ostavila ovde da se suše? Kakva govanca, bog s tobom, to su kiflice, doduše be kategorije, odgovori ona. Ma jeste, nije, jeste, nije, oni se tu raspravljaše a svinja to ugledala pa neopaženo ceo pleh izjede. Kad se okrenuše moler i snajka a ono prazan pleh a svinja se kezi pa im kaže bolje da ste to vreme umesto raspravljanja utrošili na određene stvari i namig namig onim brašnjavim očicama belih trepavica a snajka i moler postiđeno pognuše glave, i tu je konac priči.

Patka jedna ostarevši u miru i spokoju penzonerskom svog muža Stojana življaše, magacionera. No tako se naučivši, u svojoj dokonosti, ona izjutra često išla je u ili u Maksi ili u Ideju ili neku drugu trgovinu i tamo mučaše i dosađivaše (zgodnim) kasirkama. Stalno baba i uporno kenjaše. Jednom prilikom kasirka joj pogrešnu šifru otkuca za čaj. Patka, naime, uzela najjeftiniji od trotoarskog bilja a kasirka nesrećno otkucala najskuplji: miks gloga i aronije plus slonova trava s Rčnja. Izašavši iz prodavnice na putu do kuće studirajući račun Patka uvide grešku i vrati se da kasirku kaštiguje i da joj još malo živaca rastrže. No ni slutila nije baba Patka šta se dešava u trobi njezinoj još smrdljivoj na jeftinoću i rapavi papir dupni. Čaj Neveseo Skupi, naime, našavši se u ovom jeftinom okruženju torbinom neopažen izmigolji se van i pade u baru neku, al opet bi zadovoljan kakvom-takvom slobodom. Kad na kasi Patka sva zajapurena da izvadi čaj al nigde ga nema i tako propade joj plan za svađu. Kasirka posle osemhnula se sledećoj mušteriji, oraspoložena. Patka se izvikala na dedu što ne otpušava sudoperu.

Medved po ćudi dobrućudan i prostudašan raspalio roštilj. Svinja pak tuda prolazivši – vraćala se sa basketa, tri na tri – zapazi to pa reši da smisli lukavstvo. He, reče Svinja, dobri moj medvede čuo li si za izreku ražanj u šumi a zec još neulovljen? Medved dobroćudan i prostodušan ne opazivši u pitanju lukavstvo odgovori po duši svojoj iskreno i čisto: da pazi na osice!
Odlazivši, lisica se nasmeja oboma: he-he međer, da nema budala na ovome svijetu kako bismo mi pametni živjeli! Usput, bagerom je pregazi Đorđe Vukadinović šef štaba civilne zaštite i predsednik Nove srpske političke misli.

Prošavši Serbiu uvideh, pored toga da je narod jedna beslovesna stoka i to da je na pare većma alav. Srce njiovo im zaigra samo banknotu videvši. Ko fol oće sve bez para i duša im je velika al kad zamiriše gladak bez bore presovani euro kez odma pojavi se a obavljanje rabote odma kvalitetnije je. U svim sferama: od muzike na proslavama, zidanja svinjca do švercovanja cigara preko bugarske granice 1893. godine.

Sve na note, sve na finjaka, sa pregršt detalja, ćiju ćiju sa usana slatkih, napred med teče, a iza Lija golemo govno izasrala, napakovala sve ljubeznome Milijašu na krivicu i petla i koke i ko je razbio teglu meda itd

Mada može biti samo i smarač neki obični ne nužno sa lošim namerama.

Jednom tako Crni Miš se probudio sav štrokav jer imao je nemarnoga gazdu. Tačno mu igra i dalje lijevi kapak od kliktanja svu noć zamasaneo sav od raznih tekućina ovde i gadno bilo pomenuti ih koje su to. To videla Tastatura pa se Mišu rugala: e slepče jedan vidi kakav si štrokav i neobrijan pa plati tu mašinu šta me se tiče ja nisam u prilici. I Šurda reče: le-le i plati drljavu mašinu. Ne nazivaj našu robu drljavom reče šef Šurdi. Pa posle Gluvi Zvučnik - Hrast stoletni zaspao pa roknuo glavom o Tastaturu a iz nje izlete gomila prljavštine. Onda Miš, nasmejavši se, reče: ko je sad štrokav Tastaturo? Ha-ha vidim ja ko će pre u supi završiti! I tu konac priči.

Lisica poljem lutala je sve neko nevaljalstvo smišljajući u gladi ogromnoj. Tako izmršavela srete Ždrala gde na dimnjaku dimi se pa joj se nepočinluk u umu javi. Ždrale, ždrale, uzviknu lukava lisica, de siđi da mi daš za poruku, imaš li, koja si mreža, treba da javim bratu za neke knjige da siđe do grada, studira mašinstvo? A Ždral lukavstvo opazivši, reče, Lijo draga telefon sam onomad izgubio kad sam se napio, izvini lijo, kopiraće brat knjige drugi put, eto, i moj brat isto. Lija ode ponižena i potištena i dalje gladna stomaka. Usput je ustreli Branimir Brstina koji nosio poklon neki negde.