Pretnje nekome, da će ga polomiti kao sučku to jest’ suvo drvce.
Milutin: Slušaj Milutine kad’ ti planiraš da mi vrneš oni evri?
Dragutin: Stotku do subote bratić, a ostalo do iduću subotu.
Milutin: Ako ne vrneš sve do idući ponedeljak, ću te polomim ki sučku, ma ću te urnišem bre!
Malo uglavnom mal’ čuknuto il’ polupano emajlirano ili metalno lonče sa drškom. Čuo uglavnom u selima u Varvarinskoj, Trsteničkoj, Jagodinskoj i Rekovačkoj opštini.
L: Oj Milevka, pa di si ti?
M: Di gori Leposka, eve me!
L: Uzi ono tvoje manjerče s’ okrnjeTu drČicu (drškica) i daj mi mal’ kukuruz, će mi lipcu kokoške.
M: Ti tako svako mal’ a nikako da mi vrneš manjerče kukuruz.
1. Ubiti krhku životinju kako ne bi sama lipcala. (umrla)
2. Ugnječiti
1. J: Živadine će premrljavimo jutre ono bravče pod streju ceo dan bleji, beljaj mi prEziva. Aj da vidimo da l’ mož bude neko jelo od to jadniče dok ne lipče samo.
Ž: Možda ne mora Javorka jerbo marveni doktUr dobar.
2. L: Stan’ bre Stanimire, paz’ kako legaš, će mi premrljaviš dete ovdI.
S: Dobro, nisam lud Lado
L: Al’ nisi ni čitav, sam’ roveš kad’ se naločeš vino, i buričkaš mi se po krevetu!
Neko čudo koje noći iskače iz Morave i jaše, davi i tera ljude po Moravi i selu. Inače priča o (s)andjamama su uglavnom pričali pijanice drugima.
Baba Gina: Sine? Ti pričAla baba kako StanImira ToolInog prEsrela andjama šesetsedme godine na Spasovdaan? D’odvežem budze jal’ da ćutiim?
Unuk: Nisi mi pričala. Pričaj nano.
B: E tako ti je to bilo. VrćAo se Stanimir sa zavEtine u DrenOvac, iš’o sve kraj Morave, a tam kod nina Rosine kuće bio vrbak, i kad’ ete ti krivak. Ripi andjama usjaši ga i tako ga grebAla, terAla i jašila ceO noć sve dok prvi petlOvi nisu zapevAli. Tako ti to bilo blago babe.
Dizati se na palčeve nogu
Disa: Di si bre Gišo
Giša: Eve me Diso, nego ne fališ se, ‘bem mu dete?!
Disa: Što bre Gišo, zato što mi krmača suprasna?
Giša: JebAli te praci, nego ne govoriš, da si bio sa onu Milenu Perinu?
Disa: Idi bre, di da se falim, posle svakog vidjanja zgrču mi se palci na noge!
Giša: Što bre, dete mu jebem?!
Disa: Pa sve se na prsti prepinjem, da se gledamo
u oči, glavu višlja od men!
Psovka, koju je moja strina (Nina Živadinka) uvek koristila kada sam bio nevaljao kao dete.
Nina = strina kod nas...
Strina gleda Kasandru i sprema ručak, ode na tren do podrumče po luk, a ja iskoristim priliku pa izvadim kabal od televizora iz struje... nina se vraća
Strina: Ribče, jeb’o li te stvorac, pa znaš da nisam gledAla jučeranju ‘pizodu, sunce ti detinje jA!
Ja se smejem i begam iz kujnice a ona baca glavice luka za mnom i ponavlja istu pCovku: “... Još se i rebećeš!”
Gradina je naziv za baštu u pomoravskom kraju, a možda i negde drugde
Milada i Miloica ručaju jučeranji pasulj...
Miloica: Lado, živ mi ti donesi malo ljuticu iz gradine.
Milada: Ne mog’ bre Miloica, dete mu jebem, nisam stala ceo dan, sam po gradine kopam, čeprkam nešto, pala sam s’ nogu!
Miloica: Idem sam u gradinu i né ni da se vrćem!
Kada se u većini sela Pomoravlja (verovatno i drugih krajeva Srbije) dva drugara sretnu tri put na isti dan, onda jedan mora da da čas’ to jest da časti u lokalnoj kafani vinom ružicom ili rakijom.
(Pijac u Velikoj Plani)
Milivče: Diso! Pa treći put te srićem danaske, aj kod Dragu u kafanu na čas’!
Disa: Živ mi ti, ne mogu, Milo!
Milivče: Ej ‘bem mu dete, ne mož’! Nemo’ se bre rezilimo pred narod, oder ovam pred kafanu!
Disa: Ajde ako se mora, men’ rankovaču jednu (rakija od šljive ranke) !
Bucati je pomoravski glagol koji označava “preturanje po tuđim stvarima” ili “traženje nečega” kao na primer “bucanje” to jest prevrtanje tuđe fioke i traženje para ili slično...
Unuk 1 : Nanooo, Nemanja ti buca po tvoje komode!
Unuk 2 : Nemo’ da ješ ono što se ne je mali, znaš, i ti si buc’o po babine vitrine i tražio oni dukati skoro!
Baba : Nemo’ da jete zaj’no... da ve ja ne razbucam i pokažem di je sever, di je jug!
Način na koji se pasulj prebranac pravi u Pomoravlju. Mleven pasulj.
A : Ženo, di je ručak?
B : Eve, sam' da ga izvadim iz rernu!
A : Šta je opet musaka bez meso?
B : Jok, danaske, meljan pasulj!
A : Pa kad sebe nismo jeli meljan pasulj!
B : Etenakana ti sade, pa se najeđi, sve da poje'š!
Gde je jelo, gde je piće? Zašto nema ničega za jelo, za piće.. Izraz koji se koristi u Pomoravlju od strane starijih mada često i mladjih ljudi kada odu negde u goste.
Otišle Krljke kod Krivošija u Ćupriju u goste :
Svi sede za stolom sat vremena, zgledaju se a niko ništa da ponudi, na to će iz jedanput stari deda da ripne i vikne
A : Snajke! Kam iće, kam piće, nismo valjda došli da se gledamo?
B : Eve sad će da prekoljemo i prajci i janjci i kokoške po avlije ako treba!
A : A rakija?
B : Sade će Ranđ'o po njojze u podrumu, nje vala imadne sve da ve podavimo! Ajde ajde Ranđele, da ni ne otinu gosti pa da ni bidne pos' mlogo žao!
"Nemoj da staješ na muku!" Samo na malo zaboravljen moravski način rečeno.
Stevka : "Oj Milivoje, di si?"
M : Eve me u gradinu, majem se s' ovu papriku.
S : Kak'a ti je to paprika?! Pa ne bi ju bre uzela za badava! Ljudi u Drenovac tam' po avlije imu papriku 3 u kilo!
M : Nemo' mi stadaš na muku bre Stevka!
S : More nemo' teb' da padne na pamet s' tu papriku na pijac u Paraćinu di'eš, da ni se sajiri narod po selo!
M : Ajde di!