Народски речено, љубоморан назив.
Како данас лопови**(НЕ ПОПОВИ)** имају добре куће, кола и живот ко *Хју Хефнер*, тако се долина лопова односи на буржујско насеље у граду, онако одвојено, приватно, у чопору, као Муслимани од Срба у БЕИХА.

Па како просечан Србин да живи у долини лопова, да купи некретнину, изгради нешто, засади нешто, да се ситуира, данас, у Србији, па никако ваљда или баш баш тешко, енигма БРЕ!
Шалим се, покради мало, немој бити стидљив, очерупај ако можеш.

Долина лопова је оно парче Швице или Немачке, па и Америке у вашем граду.
Углавном у долини лопова обитавају људи који шљакају годинама, можда и деценијама по дијаспори, како би зарадили довољно кеша да све спискају на гајбу у долини лопова. Можда су имали и приватан бизнис, ко ће га знати.
Али, ако је млађи, сиг(СИГ) се накрао.

Двоспратна, неретко троспратна кућа нове градња чини медиокритет у долини лопова. Подно гријање, интимно бријање, двориште величине помоћног терена на стадиону, зенба, летећи ауто двехиљадепедесето(2050) годиште, капија пет метра, видео надзор.
Широкооо, нема шта.

Просечан Србeнда(као ја), кад види ове куће, односно *КУЋЕРИНЕ* и ово насеље, помисли само једно, овај се сигурно добрано накрао негде, некад, некако.
Можда грешим, дај Боже дај Боже, ипак важимо за сналажљив народ, тако кажу.
Шта ћу јадан друго мислити, програмирана сиротиља.

Само зато што се до јаја зовеш не значи да ћеш бити успешан у својој професији. Али, свакако ћеш постићи више од мене.
Како одело чини човека, тако важи и за име или надимак, бар делимично.

Лице са млого поцрвенелих упаљених бубуљица.

Обичај, бар у мом крају у моје време.
Добијање мацоле од осмака кад дођеш у пети разред.

Локација: локални кош иза зграде, са дрвеном таблом, металним кривим обручом, без мреже или ланца са све бетонским тереном, без видљивих линија за три поена, пенала, рекета и осталих граница.
Опште познато да се ту почиње играти баскет, јербо је то најближе кући а и најгорег је квалитета па ови што тренирају иду до центра, нубаре.
Како почетак играња баскета важи за најгори део играња истог, тако термин ни за иза зграде представља низак ниво кошаркашког знања које упутимо професионалцу који има лош меч.

Парче полицијске станице, ту у нашем мирном крају.
Најчешће изграђено пре двадесетак година, представља четири-пет зграда, којима спада фарба са фасаде, у којима обитава полиција, неретко војска, па и цивили.
Наравно, круг заобилажења овог парчета земље за дилере и локалне кримосе је петсто метара.

Домаћа кобаја, сланина и остало мезе на слави или рођендану.

Метафоричан приказ појаве Запате аутора.
Пола човек пола спем.
Зашто, па зато што може и зато што је напољу хладно!
Елем, због њега je Предраг Ејдус крем Српског глумишта постао најомраженија личност, бар мени лично.

Мало већи ниво од безобразлука.

Одговор, шаљив.
Кад си стручњак за тајне канале тј. пацовске канале, ништа није тешко за набавити.

Све што је и што ће пропасти у Србији.

Гараслен за: тукидид, доколенка, кожну фрулу.

Свака манекенка икад.
Даскара, сува ко барут, празна.

Искрено, тешко ми пада вређање балавурдије у сваком смислу, али тако је како је.
Шта, мене су старији тукли кад би био брезобразан, шта је проблем пар лоших речи.
Елем, када погледамо прошлост дежурних ретарда је било мање, није битно, ако их је било више, били су неприметни, бар колико се ја сећам.
У ово време, дежурни ретард је онај клинац из краја који је већи смарач и размаженко од осталих, такорећи, дежура по крају док се ретардинише. Да се не лажемо већина њих су мегадебили, али овај искаче по свему, по ограничености, понашању па и облачењу.
Наравно, тешко да неки старији тип хоће да мало клепи дежурног, ипак зваћу тату, па зови оћеш да ти позајмим мобилни? Па и њега ћемо пребити. Него они имају и други назив, зову их **г а с е р и**, мрзим ту реч, избегавам је, али ипак, **г а с е р** је у очима дежурног ретарда похвала, како и не би била, кад имају приступ свему, на жалост, распадамо се, биће горе.

Фудбалски сленг. Превара од играча благо речено.
Порука свим домаћим преварантским скаутинг службама: Даје се на знање: Ало, скаутинг службо, размислите, само зато што стиже из Бразила **НЕ ЗНАЧИ** да ће бити нови Пеле или Гаринча или Нејчмар јебо Вас он.

Очигледно, једини играчи из Бразила које домаће скаутинг служба могу да покупе су жонглери са Копакабане.
Бразилац је(јака муда), играо фудбал у стомаку, зна да
пимпла и тукидиом, тренира цео живот, добио шансу у локалном тиму(оном на зачељу табеле плажа лиге), преко врхунског менаџера-муватора, отишао у професионалце, и како Бразилци чувају своје људе, менаџер га уваљује јединој или једној од неколицине лига у којима може да игра(Србија, Албанија, Молдавија). Обзиром да нису ни за курац, имају срећу да играју у Европском такмичењу дал ЛШ или ЛЕ, није ни битно, покажу се они неким чудом у домаћем првенству(што није тешко кад је лига лоша), добијају прву поставу зато што су из **БРАЗИЛА** у утакмици која се игра једном у три године у Лиги шампињона, наравно играју онако како и доликује жонглерима са Копакабане, греше, због њих њихов тим губи утакмицу, навијачи не опраштају ни домаћим играчима фаталне грешке а тек жонглерима пф...
Раскид уговора следи крајем сезоне на кеца, јербо је то једини логичан избор.
Али, боли га, узео је 300-400к евра, и треба нас јебати, кад смо глупи, увалиће га менаџер негде другде, стрпи се...

Омиљена фраза сваког коментатора икад при једнаком резултату у већини спортова, услед недостатка занимљивијих информација у служби разбијања монотоније...

Препознавање фолиранта (глумца) на кеца.
Пекмеза, плачипичке, меканог шабана.
Провалио сам те сисице, не можеш мени да глумиш овде, мрш тамо!

Одговор.
Свака информација или податак коју си добио од извора који не желиш да именујеш.

Од спанаћа постајеш јак можда у Америци, у Србији се јача од суљпаре.
Слаб си брате и ти то знаш, па те ја само усмераван на прави пут овом реченицом, кркај пасуља још пар година и ондак можемо да се бијемо.
Јер си МЕКАНИИИИИИИИИИИ.

Претерано кењати о некој теми.