Revijala
Лаганини. Спорадично, али редовно. Мераклијски, радити ствари са оним истинским ужитком чру боемчине и хедонисте којем филозофски апсолутно савршено пуца курац за мишљење раје и којем је једино стало до тога да се целим својим бићем преда датом тренутку и потребама телесних чула. Притом, не обавезујући себе да угоди остатку света, јер обавезе носе одговорност, а она је архинепријатељ ревијале.
Лежерно и са стилом. Прошетати пистом у топ издању, оставити публику без даха и под снажним утиском, и на крају стазе само бацити шмекерски осмех па се заротирати натраг у илегалу. Јер, слава је за атеншн дрољице које прихватају туђа правила зарад опстанка под рефлекторима. Ти то ниси.
Кад ти дође, радиш шта хоћеш, буразеру. Биваш својим без трунке блама и кривице. Ко га јебе. Све ће то прекрити снегови и шаш. Боли те курац. Један је живот.
- Еееј, личе!
- Где си, главице.
- Шта се ради?
- Ево нешто до града. Ти?
- Ја управо долетео из Милана, знаш да ми је жена оперска певачица. Седео у првом реду, наравно, са Ђорђом Наполитаном, човек ме понудио Кохибом а ја у фазону ало чкоде ја у плућоа само коксару интернирам лол.
- До јаја. Иначе?
- Иначе мој приватни џет који је само један од пет, редовно саобраћа на релацији Париз-Лондон-Лисабон-Кијев-Москва-Пригревица, значи, веруј ми, немам кад да серем.
- Вероватно ни за испуњавање брачних дужности.. Добро, нађе се увек неко да замени, теренски рад зна да баци у искушење, а ми живе душе, јбг.. Настави?
- Па шта да ти кажем буразеру, живот на високој нози. Монденски. У друштву сам озбиљних и чувених глава, јака познанства, везе, лову престао да бројим, пријеми, параде, коктели, амбасаде.. Ти?
- Ја ревијала ко и увек. Шљакам за пристојну своту, окупи се банда онако ревијално, уз пивџана и фишек, јебем ревијално, изађем ревијално, мерачим сваки секунд.. Кад се све скупи.. Мени бања, искрено.. Драго ми шо сам те видо буразенгија.
- Исто теброни. Воздра!
- Ћао ћ!