Јебига. Дош'о из неке селендре, направио си фризуру на опасно, у спот те гледа на надркано, једном је им'о рибу што је завршила нижу музичку... Сад лик тезгари по обали Женеве, а кући се дечица пале уз његове зурле и текст инспирисан новим епизодама досијеа. Тако и код мене, у моју варош се деси по пар тих. Има један, Цоби са ипсилон га зову, кажу јебе к**у. Репује, пева, продуцира... Снима си спот са оним што има наку косу, и оним што јебава ћеру Змијанчевој, и оним што што има браду к'о јаничар... Одраст'о лик у овим нашим прокупачким говнима, а сада успешан, цењен, поштован... По стриптиз клубовима у оној планинчузи од Алпа, обишао свет човек... Врати се он кући једном годишње у родни град, као и остатак горе наведеног одељења, и као прави музичар седне си у пивницу. Пивницу са окаченим Џонитом Кешом о зид, и бата Хендрикском у звучњаку. И тако седи на ивици баште, слуша си Хендрикса, а клинци прилазе и сликају се... Клинци, рибе, локалне бабе... Јер он је прокупачки Мокрањац... Јадна си Србијо, говна своја појела...

Јебеш га сад, шта знам да објасним. Оно кад брате оћеш да сјебеш некога на препад оно горе него кад му пред кевом кажеш да је добио кечугу код Биље Трте из руског. У главном овај израз означава да ћете се убрзо осветити некоме.

Још пре доста векова, за време великог српског жупана Стефана Немање од оца Завиде, тој багри људској, Сотонцима, жупан наш је дао три дана да побегну одавле, у противном ће их набити на колац тако да ће муда тражити преко огласа уколико преживе. Е сада, пошто је њима одговарала клима и природно су гравитирали ка Ртњу, сачекали су неко време па су се вратили. Па онда ни Дуле није трпео њиова срања, јер му је било оно говњиво да они кољу живуљке на својим концертима спиритуалне антиришћанске музике и да плаше сељаке, па их је покла пола, а пола протеро у Швабију. Јебига, није тео, брат... Е сада, Аца Кроули, много векова после, Аца и изјебе сви, направи си те књижице, увуче се у музику, и тако даље... Е сада, мали Живорад га је зготивио оно опасно, мали Живорад је оно, чито, и чито, ау три лепе... И сад, није био он од они што обуку црно, окаче си пентаграм и окаче си пирсинзи... Не бре, мали Жика је тео да буде господин, завршио психологију, мајка га љуби, и самопрогласио се за патријарха на сви Словени. И мали Жика је сад матори деда, Живорад Михајловић Славински, и јебе свима кеву... Вуду лутке вантелесна искуства, чарли чарли арју дер... Каже ће дође ново доба, и воле он и спиритуалну технологију, и сви свецки сатанци га воле и слушају...
И још нешто. Мајку му јебем, сунце му калајисано, како нам га мртав Кроули угушен у својим говнима шукну нама Србима. Сад, пре пар година, у Београду, одржано је на скцу прво и задње јавно извођење његове сотонске опере ода месецу... Држали неки ликовњаци... Пу јебему, ал свака му дала... воду из бокала...

Израз који се користи за описивање културно уздигнутог, антиратног и доста музикалног мрњаукања. Увек је иза себе има добре музичаре и због тога га је увек болео мушки полни орган-пенис да ли ће после хиљаду педесет и првог извођења песме задржати само рефрен и такт. Наводно је рођен као Јеврејин руског порекла у рударској америчкој породици. После тога, постао је једна од најутицајнијих карика рок културе. Његово певање звучи као парење слона и кућне мачке, али увек остаје у тоналитету, тако да га боли туки и даље...