Osnov materijalističke filozofije filmskog Vuka Brankovića. Jedini razumni čovek u filmu koji je za zemaljsku Srbiju te tako on pobrojava čisto empirijske ''zemaljske'' činjenice svome bratu Gerasimu koji ga pita e brate a zašto ti mrziš Obilića tolko.
Branković inače voli tautoligije i da ređa samo činjenice, retko realstičan tip, mrav je sitan, cipele su crne, tvrd je kurac u modi, bela košulja je sigurica itd. ustvari Vuk je čovek bez vizije, računovođa i beležnik osvedočenih dosadnih istina.

Lepše je zato ginuti uz Lazara i njegove nerazumljive sentence kad traži zrno, plebiscit i moralsitički minimum.
Izraz se može upotrebljavati u raznim prilikama.

Lepo to reče počivši Bogoje koji poslije posta Mustafa a i to je bio jedan od razloga što se Bogoje poturči, ta represija državnog aparata. Jer silu kada podaš Mimi Karadžiću i Ivanu Bekjarevu dobijaš vladavinu obesnih, silnih i priglupih.
I zaista, ko u crtanom filmu povedeš onog jednog s tojagom udaraš redom i tako gradiš vlast, bitno je samo da nađeš poslušne idiote ali kompletne.

I onda udri po sirotinji, traži smrdljiv sir po torbama necarinjen, piši kaznu za žmigavac, levi, šta, pesak na ulici? Ha, dvesta iljada!

Proročke reči kneginje Milice Gorice Popović u Boju na Kosovu koje opisuju geostrateški položaj smanjene Srbije.
To se nama stalno dešava, buknemo, osvojimo, izginemo i onda paf, vrate nas u pređašnje stanje plus još malo pogoršano. I sve ispočetka, od nule, odnosno od potoka našijeh moravskih na neka imaginarna mora, tamo daleko.
Al vratićemo se još jači, da još bolje izginemo!