Proširili su korenje tu negde oko 90-ih, sve ostalo je otišlo u pozadinu, i uspevaju kao korov, cvetaju. Kao trava zubača.
Neki kažu da je odliv mozgova doprineo tome. Neki tvrde da se naši ljudi, razočarani zapadom, odriču bilo čega sto liči na zapadnu muziku i okreću se 'našoj' muzici, ili istoku, u inat.
Iako nema više te izolacije od sveta, šabana i dizelaša, koji su bili oličenje 'folka', danas to uspeva kao da je deo naše umetnosti, i ne vidi se kraj, zahvaljujući ulaganju u to.
Da su neki rokeri, obrazovani ljudi, imali smisla za šoubizins, umesto za filozofiju, možda ne bi bilo Pinka.

Dovoljno je odgledati onaj crtani film "Negde u zemji snova" dok bez tih pedeset poena otvaraš forume Vukajlije. Sve je predivno, ali ti to možeš samo da gledaš, ko ta jadna deca, kroz izlog, i da ližeš staklo.

Onda kažeš sebi:"Umočiću!", slomiš i pojedeš zube, ali to su mlečni, novi rastu, umočićeš ti opet.