Svaki kraj ima jednog, neverovatno je upečatljiv, svi ga vole i znaju. Glup, smrdi i neretko retardiran, ipak je drag, niko ne zna kako se tačno zove, uglavnom ima neki nadimak, niko ne zna gde živi i koliko ima godina. Ali opet on je tu stalno iznova, donosi radost u živote ljude koji se iznova i iznova smeju njegovim debilnim forana koje već čuli milion puta do sad.

Mesto koje ceo autobus potajno merka, ali se niko ne usudjuje da na njega sedne već čeka da neko drugi sedne kako bi ga onda mrko gledao i napušavao u sebi.

Na ovo mesto uglavnom sednu babe ili dede sa drugog kraja autobusa koje su odmah registrovali svojim super čulima, i nezaustavljivo pohitali ka njemu sklanjajuci sve i svakoga ko bi se našao na njihovom putu.

Na ovo mesto takodje sedaju u velikom broju slucajeva i majstori koji su sa šljake usli u bas baš na stanici na kojoj je mesto upražnjeno. Ovo izaziva veliku ljutnju kod gore pomenutih baba i deda koji su iako projurili kroz pola basa ipak ispušili za mesto.