Higijena (ne)sećanja
Izbacivanje moždanih informacija, sistemom kopanja i zatrpavanja istih, u najdublje dno psihe. Sam proces počinje usled životne golgote, raznih plitkoumnih pripovedanja ili "moralističkih" teorija edukacije, osoba identifikovanih kao svoje vlastito govno...
Mozak postaje slagalica satkana od realnosti i košmara i svakim novim trzajem dešavanja, ruši se mozaik.
Mrak, muzika, zapaljena cigareta i otvorena flaša nekog finog alkohola. Čekanje da bes i zveri popusti pažnja i hemisfere mozga odlaze u frekvenciju "boli me kurac za sve".
Ne želim da znam!
Karirana kapa sa resama i zvoncem
Idealan, najjeftiniji poklon, početkom dvehiljaditih godina. Poklon od baba Rumenke iz Despotovca. Nema deteta u Srbiji koje nije posedovalo ovu "vašar" kreaciju
i preživelo posttraumatske nuspojave.
*Osnovna škola*
- "Mama hoću da idem da se sankam."
- "Ajd' obuci se slojevito i stavi obavezno ovu lepu kapicu od baba Rumenke."
- "Ali mama, smejaće mi se sve devojčice, a kamoli dečaci!"
- "Milorade, to što je kapa roze i ljubičasta ne znači ništa, bitno je da greje glavu!"
- "Ali mamaaaa!"
- "Nema ali! Svi nose takve kape, eno i Mića ciganče, šta fali i ti da je nosiš? Kapu na glavu i možeš napolje."
*Srednja škola*
- "Ćao Mićo, gde si šta radiš? Skidaj kapu da se menjamo. Evo ti ova moja gejevska, inače peglanje tura."
(Mali Mića skida kapu i daje bez razmišljanja)
*Posle faksa*
- "I šta kažeš, dečka si našao jer je nosio kapu sličnu tvojoj kad si bio mali?"
- "Da, nevera kako fin momak, daje kako ga i prima hihihii..."
Nevidljive rane
Unutrašnje krvarenje, usled životnih poraza, padova i gubitaka. Posoljene žive rane, koje peku i grizu sve organe, tkiva i ćelije. Težina u stomaku i na duši, koja kao kandžama zarije svoja sećanja, dok se mozak bespomoćno brani da ih odstrani. Nema osobe koja ih nema. Imaju morbidno pozitivnu stranu: Često spajaju ljude, kreiraju ljubav i prijateljstva. A padne tu i poneki ses.
Sede njih dvoje tako, na ljuljašci. U pozadini se čuje tiha muzika, nekih davno mrtvih vremena. Lagano cirkaju pivo, dok mu ona spušta glavu na rame i uz kratke i glasne osmehe, pokušava da izusti koju reč.
- Pričaj mi nešto.
- Šta?
- Bilo šta jebote, pričaj o sebi, detinjstvu, nešto!
- Aaa pa ako nisi primetila, ne čujem na desno uvo. Igram ti ja tako fudbal, dođe jedan debeli slinavi klinja, zavuče mi pesnicu i pljas, spotaknem se, izgubim svest, budim se u bolnici. Naravno gluv. Ja, kao pomoćni hirurg, bih samog sebe manje ujebao od tih "pod konac" koljača. Ejjj, je l' si dobro?
- Ne volim rastanke. Otišla sam do njene sobe a ona... Tri dana na izdisaju snage. Ja čekam... Reč, pogled, bilo šta! A dobijem... Dobijem njena poslednja tri izdaha. Baš tu... Na mojim grudima! Razumeš Timo?
- Ovaj...
- Uzmi me! Sad odmah!
- Na ljuljašci???
- Da, na ljuljašci!
- Čekaj bre malo, pa ne mogu bre, kako da te uzmem? Mislim, već te držim, ovaj, kako da... Mislim ne mogu ja, nemam ni kondom, a ni... Ej, eeej???
- Hrrrrrrk.... Hrrrrrrrk....
Glavurda
U zdepasta, znojava tela, na sirovom štrokavom vratu, stoji smežurana, masnom retkom kosicom pokrivena, izbočina imenovana glavurda. Prvenstveno imenovana zbog radijusa, prečnika i obima, čije je mere nemoguće izračunati. Neretko zbog težine, pada na levu stranu, u pravcu srca. Kažu, valja se da je neko voli. A ima i onih koje zbog praznine moždanih vijuga plutaju u vodi, ili lebde kad dune malo jači vetrić. Neopažena ne prođe nigde, jer je toliku, da nazovem laskavo, glavu, nemoguće zaobići. Neretko je i psuju, vrlo maštovitim psovkama: "Jebem te u glavudžu, morao sam zbog tebe da zakupim 3 stolice u bioskopu!", "Sve ti jebem punoglavo, zbog tebe udarih čoveku branik. Sedneš, automatski mi retrovizori reflektuju tvoju glavudžu.", "Bog ti pomogao druže, skloni tu vlašku šerpu za kačamak.". Nigde omiljena, jadna, mala, neljubljena glavurda.