Vožnja autobusom kroz Srbiju
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan!
Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane.
Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ?
Vi: (jedva nalazite slobodno mesto)
Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja!
Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50!
Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca.
Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo.....
Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu)
Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju)
Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu).
Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo....
Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).
Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
(Mogli ste i vozom Vožnja vozom kroz Srbiju )
Majkl Džekson obuvanje
Nastaje tako što pri navlačenju tikepa zadnji deo nam se uvuče ali nas mrzi da ponavljamo ceo proces obuvanja pa se nagnemo na prste i izvodimo neki rekreativni moonwalk mlatarajući stopalom tamo-vamo.
-Sine, Majkl Džekson je mrtav ne moraš da izigravaš tu čoveka.
-Ne napinji me kevo, će ti prokisne ručak.